УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ратарство и

повртарство

Кандидат: Ментор:

Марко Лазовић, Дипл. инж Маја Манојловић, Проф. др

УТИЦАЈ АЗОТНОГ ЂУБРИВА И ВРЕМЕНА КОШЕЊА НА

ПРИНОС И КВАЛИТЕТ ПАШЊАКА

Мастер рад

НОВИ САД, 2015.

Марко Лазовић Дипломски-мастер рад

2

Комисија за оцену и одбрану мастер рада:

________________________________

Проф. др Маја Манојловић, ментор

________________________________________________

Проф. др Даринка Богдановић, председник комисије

_____________________________________

Проф. др Бранко Ћупина, члан комисије


3

Захвалница

Резултати истраживања који су презентовани у овом раду представљају део

истраживања у оквиру пројекта: “Grassland management for high forage yield and quality in

the Western Balkans " (Норвешки програм у високом образовању, истраживању и развоју

на Западном Балкану (HERD)), те желим да се захвалим за покривање трошкова пољског

огледа и лабораторијских анализа.


4

Acknowledgements

The research results that are presented in this paper are part of this project: "Grassland

management for high forage yield and quality in the Western Balkans" (Norwegian program in

higher education, research and development in the Western Balkans (HERD)), and I want to

thank you for covering the costs of field experiment and laboratory analysis.


5

САДРЖАЈ

1. РЕЗИМЕ ......................................................................................................................................6

2. УВОД ...........................................................................................................................................9

3. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ ....................................................................................................... 12

3.1. АЗОТ И ЊЕГОВА УЛОГА У БИЉНОЈ ПРОИЗВОДЊИ............................................... 16

3.1.1. Начини обогаћивања земљишта азотом ..................................................................... 18

3.1.2. Негативан утицај азота на животну средину ............................................................. 19

3.1.3. Утицај азота на принос ................................................................................................ 20

4. ЗАДАТАК И ЦИЉ.................................................................................................................... 23

5. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА ............................................................................................ 24

5.1. Методе за одређивање хемијских својстава земљишта ................................................... 27

5.2. Mетоде за одређивање хемијског (минералног) састава пашњака ................................. 27

5.3. Еколошки услови ............................................................................................................... 32

5.3.1. Земљишни услови ........................................................................................................ 32

5.4. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ ................................................................................................... 33

5.4.1. Температура ................................................................................................................. 33

5.4.2. Падавине ....................................................................................................................... 35

6. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА ................................................................. 37

6.1. ПРИНОС ПАШЊАКА ...................................................................................................... 37

6.2. КВАЛИТЕТ ПАШЊАКА .................................................................................................. 39

6.3. МИКРОЕЛЕМЕНТИ ......................................................................................................... 45

7. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................. 54

8. ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................... 56


6

1. РЕЗИМЕ

Крмива су најјефтинији извор хране за стоку и играју важну улогу у сточарској

производњи. Крмне биљке се обично гаје на земљиштима ниске плодности, а њихова

производња може бити знатно повећана применом ђубрива. Травна крмива веома добро

реагују на азотна ђубрива на већини земљишта, а повећање приноса суве материје услед

примене азотних ђубрива је веће у влажнијим областима него у сувљим. Садржај протеина

у крмним травама се може побољшати применом азотних ђубрива, али ризик од

акумулације резидуалног азота и спуштање нитрата у дубље слојеве и присуство

потенцијално токсичних нивоа нитрата у крмивима се повећава када се азотна ђубрива

примењују у већој мери него што су то захтеви крмних биљака за овим елементом.

Производња кабасте сточне хране остварује се претежно на природним ливадама и

пашњацима, а делом и на ораницама гајењем црвене детелине, луцерке, смесе трава и

легуминоза, грахорица и др. Одсуство примене агротехничких мера разлог је ниских и

нестабилних приноса и лошег квалитета крме (Дубљевић, 2007).

Циљ истраживања мастер рада је био да се утврди ефекат азотног ђубрива и

времена откоса на квалитет принос пашњака, као и утицај дрљања као агротехничке мере.

Оглед је постављен као трофакторијални са случајним распоредом третмана у 4

понављања, при чему први фактор представља дрљање, други фактор представља растућу

примену минералног азотног ђубрива и трећи фактор који представља различите режиме

кошења пашњака.

Применом минералног азотног ђубрива утврђена је статистички значајна

интеракција, односно статистички значајно повећање приноса остварено је применом

азотног ђубрива у односу на контролу.

Утврђено је статистички сигнификантно повећање приноса свеже и суве масе траве

при нормалном, и недељу дана каснијем времену откоса.

Највећи просечан принос остварен је на варијанти недељу дана каснијег откоса са

5350 kg ha-1 свеже односно 1640 kg ha-1 суве масе траве. Најнижи просечан принос на


7

нивоу огледа остварен је недељу дана ранијим откосом са 2115 kg ha-1 свеже, односно 515

kg ha-1 суве масе траве.

Кључне речи: крмива, пашњаци, минерална ђубрива, принос


8

SUMMARY

Forage plants are the cheapest source of feed for livestock and play an important role in

livestock production. Forage plants are usually grown in soils of low fertility, and their

production can be significantly increased by applying fertilizer. Grass forage very well respond

to nitrogen fertilizers on most land and increase the yield of dry matter from the application of

nitrogen fertilizers is greater in wetter areas than in more arid. The protein content in forage

grasses can be improved by the application of nitrogen fertilizers, but the risk of accumulation of

residual nitrogen and lowering the nitrate to deeper layers and the presence of potentially toxic

levels of nitrates in feed increases when nitrogen fertilizers are applied to a greater extent than

the requirements of forage plants this element.

Production of animal forage feeds is realized mainly in natural meadows and pastures,

and partly on the fields growing red clover, alfalfa mixtures of grasses and legumes, beans and

others. The absence of new agricultural practices reason is low and unstable yields and poor

quality feed (Dubljević, 2007).

The aim of the research master this study was to determine the effect of nitrogen fertilizer

and time swaths quality yield pasture and the influence of harrowing as cultural practices. The

experiment was set up as a three factor randomized treatments in 4 replications, where the first

factor is harrowing, another factor is the growing application of mineral nitrogen fertilizers and

the third factor that represents the different regimes of cutting regime.

The application of mineral nitrogen fertilizers were significant interactions, or

significantly increase the yield achieved by the application of nitrogen fertilizer in relation to the

control.

There was a statistically significant increase in yield of fresh and dry mass of grass in

normal, and a week later time harvests.

The highest average yield was achieved in the variant of week later harvests from 5350

kg ha-1 of fresh and 1640 kg ha-1 of dry mass of grass. The lowest average yield on level of

whole trial was realized on week earlier cutting regime with 2115 kg ha-1 of fresh and 515 kg ha-

1 of dry mass of grass.

Keywords: feed, pastures, mineral fertilizers, yield


9

2. УВОД

Природне ливаде и пашњаци заузимају огромна подручја наше државе. Простиру

се од низије па до високo планинских региона, у различитим климатским, едафским и

орографским условима. С обзиром да природне ливаде имају велики значај у погледу

развоја сточарске производње, ливаде и пашњаци су теме и предмети истраживања

бројних аутора, од фитоценолошког до економског аспекта.

У Републици Србији под травњацима се налази преко 27% пољопривредних

површина (Ђукић и сар. 2008). Производња кабасте сточне хране остварује се претежно на

природним ливадама и пашњацима, а делом и на ораницама гајењем црвене детелине,

луцерке, смесе трава и легуминоза, грахорица и др.

Природни травњаци спадају у најраспрострањеније ливадско-пашњачке заједнице у

брдско-планинском подручју Србије (Лазаревић и сар. 2009). И поред значајних површина

под природним ливадама (око 600.000 ha) и пашњацима (преко 800.000 hа), производња

кабасте сточне хране је релативно ниска. Одсуство примене агротехничких мера разлог је

ниских и нестабилних приноса и лошег квалитета крме (Дубљевић, 2007). У периоду

2001-2005. године, просечни приноси сена на ливадама су се кретали 1,5-2,0 t hа-1, а на

пашњацима 0,4-0,6 t hа-1 (СГС, 2006).

При одговарајућем ђубрењу ливада и пашњака минералим и органским ђубривима,

уз рационално искоришћавање, у истим условима, могуће је остварити повећање приноса

сена за неколико тона (до 20 тона по хектару), уз истовремено побољшање квалитета крме

(Стевановић и сар., 2004; Нешић и сар., 2004; Вучковић и сар., 2004).

Крмива су најјефтинији извор хране за стоку и играју важну улогу у сточарској

производњи. Крмне биљке се обично гаје на земљиштима ниске плодности, а њихова

производња може бити знатно повећана применом ђубрива. Травна крмива веома добро

реагују на азотна ђубрива на већини земљишта, а повећање приноса суве материје услед

примене азотних ђубрива је веће у влажнијим областима него у сувљим. Садржај протеина

у крмним травама се може побољшати применом азотних ђубрива, али ризик од

акумулације резидуалног азота и спуштање нитрата у дубље слојеве и присуство


10

потенцијално токсичних нивоа нитрата у крмивима се повећава када се азотна ђубрива

примењују у већој мери него што су то захтеви крмних биљака за овим елементом.

Дугорочна примена ђубрива има утицај на особине земљишта и хемијски састав

крмних трава. Стопа ацидификације земљишта се повећава употребом азотних ђубрива.

Ефекти закишељавања земљишта од примењеног азота су углавном ограничени на

површински слој од 15 цм дубине.

Један од најважнијих хранљивих елемената за постизање високих приноса

природних травњака је азот. Vitousek i Howarth (1991) Frink et al. (1999), LeBauer i Treseder

(2008) истичу да је азот најчешће и лимитирајући фактор за високу производњу

природних травњака.

Према Дубљевић (2007), ђубрење природних травњака азотом има велики значај

јер се његовом применом повећавају приноси крме и сирових протеина, потенцира пораст

и бокорење трава, повећава густина травног покривача, продужава вегетација и успорава

старење биљака. Мијатовић и сар., (1970), Мијатовић и Павешић-Поповић (1972),

Дубљевић (1988), Вучковић и сар., (2004), Алибеговић-Грбић и сар., (2004) такође истичу

да азот има велики утицај на принос, хранљиву вредност и флористички састав брдских

природних травњака. Према Wedin and Tilman (1996), Foster and Gross (1998) и Xia and

Wan (2008), ђубрење травњака азотом утиче на повећање приноса угљеника у надземном

делу, директно, уласком у животне процесе биљака и индиректно, утицајем на бржу

минерализацију органских материја у земљишту (Nowinski et al., 2008). Wedin and Tilman

(1996), Gough et al. (2000), Stevens et al. (2004) наводе да ђубрење природних травњака

азотом доводи до смањења биљног диверзитета, смањења заступљености легуминоза и C4

биљака, а повећања заступљености С3 биљака. Према Xia и Wan (2008), ова појава је

последица веће конкуренције биљака, пре свега за светлошћу.

На основу резултата Лазаревић и сар. (2004), Стошић и сар. (1996), на принос

биомасе природних ливада, поред врсте и количине ђубрива, значајан утицај има и време

примене ђубрива. Ово се нарочито односи на травњаке на већим надморским висинама где

су смањене могућности регенерације после кошења. Исти аутори истичу да прихрањивање

травњака азотом економски није оправдано на надморским висинама изнад 1000 м н. в.

Ђубрење може бити профитабилан начин за побољшање квалитета пашњака.

Производња обично може бити повећана 2-3 или више пута уз добро испланирано


11

ђубрење. Како би травнати пашњаци били продуктивни, приоритет треба дати потребама

биљака за азотом. Траве захтевају велике количине азота и снажно реагују кад су ђубрена

са овим нутријентом (Barnhart et al., 1997). Одавно је уочено да генетски потенцијал за

родност биљака долази до пуног изражаја само у условима оптималне, уравнотежене

исхране. У исхрани биљака минералне материје имају изузетну важност (Кастори, 1983).

Пашњаци представљају изузетне природне ресурсе, од великог значаја као екосистеми

који дају снажно обележје вегетацијским приликама равничарских и брдско-планинских

подручја (Којић и сар. 2004).


12

3. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

Ливаде и пашњаци представљају значајне изворе јефтине и квалитетне кабасте

хране за стоку. Природни пашњаци нарочито у летњем периоду, за стоку већине

произвођача, представљају једини извор хране у виду паше и сена. Под ливадама и

пашњацима, са пољопривредног становишта, подразумевамо све површине земљишта

обрасле травама, лептирњачама и осталим зељастим биљкама које служе за исхрану стоке

путем паше, косидбе или комбиновано (пашно – кошни систем).

Травњаци представљају важан начин искориштавања земљишта у Европи и они

прекривају више од једне трећине европских пољопривредних области (ФАО, 2006).

Продуктивност травњака је у високој корелацији са годишњим падавинама а мање са

годишњом сумом температура и дужином вегетације. Продуктивност травњака се

повећала у последњим деценијама, али просечан годишњи генетски принос је различит

између привремених (0.5%) и сталних травњака (0.25%). Просторни модел производње

млека је сличан продуктивности травњака што указује да продуктивност травњака игра

велику улогу у дистрибуцији продукције млека.

Травњаци имају основну улогу у исхрани биљоједа и преживара и да пруже важне

услуге у регулисању екосистема (нпр.смањење ерозије подржавајући стабилност косина;

регулисање воденог режима; пречишћава воду од ђубрива и пестицида). Приноси са

наших травњака су мали и три – четири пута су нижи од приноса у западно европским

земљама. Поред тога, у већини се одликују лошим квалитетом произведене хране. Грубе

процене говоре да су приноси на ливадама код нас 1,8-1.9 тона по хектару сена, а на

пашњацима од 0.4-0.5 тона по хектару сена. Малој производности наших травњака

доприноси и прилично лош квалитет травне масе. На травњацима су заступљене биљке

лошег квалитета, чак и штетне и отровне. Према резултатима истраживања наших

стручњака, учешће лоших и коровских врста у приносу природних травњака износи 50 –

80%.

Испитивањем биљног материјала, са природних травњака Старе планине

стандардним хемијским анализама добијени су подаци о параметрима квалитета. Учешће


13

сирових протеина креће се од 4.04 до 13.57%, а сирове целулозе од 20.67 до 37.17%. На

основу ових анализа констатује се квалитет и изналазе мере за поправку квалитета

травњака, а све у циљу добијања квалитетних финалних сточних производа. Слична је

ситуација и са квалитетом сена. Хемијске анализе су показале да сено са природних

травњака садржи 5-9% протеина, а сирове целулозе 26 – 36%. Овоме доприноси и

неповољни систем искоришћавања (касна косидба). Састав биљног покривача природних

и сејаних травњака чине биљке фамилије Poaceae – траве, Fabaceae – лептирњаче,

траволике биљке и биљке осталих фамилија назване зељанице. Основу природних и

сејаних травњака чине биљке фамилије трава – Poaceae, јер су се прилагодиле постојећем

начину гајења и искоришћавања. Неке од њих дају веће приносе квалитетне сточне хране.

На унапређењу производње хране за стоку на ливадама и пашњацима, у нашој земљи а на

Косову посебно, веома је мало урађено. Тако су сада природне ливаде и пашњаци најмање

продуктивне површине иако велики број примера у нашој земљи и иностранству указују

на то да се само ђубрењем минералним ђубривима приноси природних травњака могу

повећати неколико пута а исто тако и побољша њихов квалитет.

Научно доказано и у пракси проверено широм света показало се да нема биљне

производње која се може тако лако, брзо и рентабилно повећати и побољшати само путем

ђубрења као што је производња зелене масе на природним травњацима.

Стални травњаци су у константном паду од 1975. године, али то се разликује од

региона до региона (Eurostat, 2006). На продуктивност травњака утичу климатски фактори

као што су падавине и температура, и зависи од специфичног менаџмента. Траве и крмива

представљају главни извор хране за домаће животиње које пружају човечанству високо

квалитетну храну (нпр. месо и млеко) (Breymeyer and Snaydon, 1987). Ипак системи

исхране се разликују широм Европе. У северо-западној Европи, травњаци покривају 70–

75% од потреба за нутријентима у популацији преживара (Mayne et al., 2000). У другим

деловима Европе (нпр. Медитеранске земље и Скандинавија), крмне културе и

привремени травњаци имају већи значај (Lee, 1988).

Знатан број научних и стручних радника и њихових сарадника бавили су се

проучавањем утицаја ђубрења са минералним ђубривима на принос природних травњака и

квалитет добијене масе у виду паше и сена.


14

Варга и сар. (1974), констатовали су да употребом високих доза азота заједно са

фосфорним и калијумовим ђубривима значајно се повећавају не само приноси него и

садржај протеина и аминокиселина.

Каренков Д.А. и сар. (1974) у својим истраживањима закључују да траве из ђубрива

боље користе азот него јечам и да његово коришћење зависи од врсте азотног ђубрива а да

коришћење азота везаног у земљишту зависи од додатних количина азота.

Мијатовић М. и сар. (1968) закључују да је ђубрење минералним ђубривима

утицало на повећање приноса и састава траве. Азотно ђубриво је имало највећи, фосфорно

мањи а калијумово незнатан утицај на принос сена. Ђубрењем је повећано учешће трава за

13.6 %, лептирњаче за 4.4% а смањење коровских и осталих мање вредних трава износило

22.4-37.5 %.

Мијатовић М. и сар. (1972) закључују да нема значајних разлика у приносу и

ботаничком саставу трава уношењем ђубрива у пролеће или јесен. Али ђубрење у целини

знатно утиче на приносе и ботанички састав трава без обзира на време ђубрења. Даље они

констатују да се ђубрењем учешће трава повећава за 60-87% у поређењу са контролом где

су оне заступљене са 46%. Заступљеност врсте Agrostis vulgaris, као доминантне, је са 25-

71% у односу на контролу где је она заступљена са 15-70%.

Мијатовић М. (1973), закључује да се на планини Шари са применом ђубрива у

количини N90 P75 i K75 добија за 45% већи принос суве материје, да 1 kg хранива даје 16.9

а 1 kg ђубрива 4,1 kg суве материје и да се квалитет ђубреног травњака побољшава за 30-

50%.

Мијатовић М. и сар. (1975) указују да је боље коришћење азота из КАН-а него из

карбамида нарочито код употребе виших доза, да употреба азота повећава учешће трава а

пре свега Agrostis vulgaris. Веће количине азота дају и већи садржај протеина у сену.

Битне разлике у флористичком и хемијском саставу нису утврђене.

Мијатовић и сар. (1975) у својим истраживањима констатују да азотна ђубрива

веома повољно утичу на принос и квалитет травнатог покривача природних травњака. Са

повећањем количине азота јаче се потенцирају траве. Азотна ђубрива потискују

лептирњаче и биљке зељанице. Утицајем азотних ђубрива мења се хемијски састав при

чему се нарочито потенцира количина протеина и неких минералних материја.


15

Мијатовић, М. и Павешић-Поповић Ј. (1975) износе да приноси ђубрених

природних травњака зависе од количина и односа хранива и да повећање у односу на

контролу износи 72-128%.

Оцокољић и сар. (1969) констатују да се употребом минералних ђубрива приноси

природних травњака повећавају али да ефекат 1 kg ђубрива опада са повећањем доза.

Павешић-Поповић, Ј. (1970) у истраживањима вршеним на природном травњаку

закључује да је утицајем ђубрења дошло до знатних промена у приносима, ботаничком

саставу и квалитету добијене масе. Највеће повећање приноса остварено је употребом

свих врста хранива и то већим дозама док је најнижи принос добијен на PK варијанти.

Примена сва три хранива повећава удео трава за 58,1-64,8%. Удео лептирњача је знатније

повећан на варијантама са P и К хранивима.

Стошић, М. (1972) у својим истраживањима закључује да се приноси на природном

травњаку вишеструко повећавају употребом минералних ђубрива. Највећи ефекат показује

азотно ђубриво. Учинак 1 kg азотног ђубрива је 4,3-8 kg сена. Утицајем ђубрива настале

су и квалитативне промене. Највеће промене су у учешћу појединих врста из фамилије

трава.

Стошић, М. (1974) у својим истраживањима констатује да азотна ђубрива знатно

утичу на повећање приноса. Фосфорна и калијумова ђубрива су деловала нешто слабије.

На промене флористичког састава утицала су сва хранива а посебно азот. На ђубреним

варијантама повећан је садржај протеина.


16

3.1. АЗОТ И ЊЕГОВА УЛОГА У БИЉНОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Одавно је уочено да генетски потенцијал за родност биљака долази до пуног

изражаја само у условима оптималне, уравнотежене исхране. У исхрани биљака

минералне материје имају изузетну важност. Оне учествују у изградњи органских

једињења у стварању осмотског потенцијала у ћелији, каталишу одређене биохемијске

процесе и др. Захваљујући томе, оне посредно или непосредно утичу или учествују у свим

животним процесима биљака, због чега су њихов неопходни састојак (Кастори, 1983;

Mengel i Kirkby, 1987; Marschner, 1984, 1995).

До сада је у биљкама утврђено присуство око 70 елемената. Међутим, оправдано је

претпостављати да се у биљкама налази свих 107 елемената који према нашим данашњим

сазнањима учествују у изградњи земље. Заступљеност појединих елемената у биљкама је

веома различита и зависи од физичко-хемијских особина елемената и тиме њихове улоге у

животним процесима, као и од низа унутрашњих и спољашњих чинилаца.

Азот је најважнији лимитирајући нутријент биљака (Кастори, 2005.) Азот слободно

можемо назвати водећим међу есенцијалним елементима због његове незаменљиве улоге

коју има у животу биљака. Ефекти и брзина деловања азота у исхрани биљака, као и

целокупан утицај на њихов развој, код других елемената се не манифестује толико брзо и

тако видљиво. Азот је, дакле елемент који је најчешће дефицитаран у биљној производњи,

првенствено због тога што се данас гаје биљне врсте које имају висок биолошки

потенцијал и које захтевају значајне количине азота у исхрани. Земљиште као хранљива

средина, међутим, најчешће не може да обезбеди довољне количине приступачног азота,

поготово ако се ради о интензивној биљној производњи. Стога међу свим гајеним

биљкама једино легуминозе не захтевају примену азотних ђубрива. Међутим, поред

биљака, у земљишту живи и маса других организама који такође захтевају азот за

изградњу свог протеинског комплекса и протоплазме, тако да азот земљишта значајно

утиче на опстанак целокупног живог света и у овој средини.


17

Укупни азот у земљишту чине органски и неоргански облици азота. Органски

облици најчешће обухватају 90 - 98% азота који се налази у саставу органске материје

(хумус, полуразложени биљни и животињски остаци, протеини, нуклеинске киселине

итд.). Овај азот биљке не могу директно користити у исхрани и за њих он има важност са

становишта резерве хранива. Међутим, новија истраживања су показала да биљке преко

корена могу усвајати и нека простија органска једињења као што су аспарагин, уреа итд.,

али те количине немају неки важнији значај у укупној исхрани биљака азотом. Процесима

минерализације органске материје (под одређеним условима влажности, температурe,

микробиолошке активности и др.) азот из органског облика путем амонификације и

нитрификације прелази у неорганске облике, NH4+ (амонијум јон) и NO3

- (нитратни јон).

Неоргански облици азота у земљишту, које биљке користе директно у исхрани, заузимају

најчешће од 2 до 10% укупног азота.

Реакције минерализације – имобилизације у земљишту описују однос који се

успоставља у процесу разлагања органске материје (органског азота) и приступачности

његових неорганских облика (NH4+, NO3

-). Фиксација амонијака јесте процес којим се

такође смањују количине приступачног азота за биљке на неким типовима земљишта, док

губитак амонијака из земљишта путем волатилизације (гасовити губици азота) може да

доведе до значајних губитака код алкалних, а посебно код карбонатних земљишта.

Нитрификација представља биолошку конверзију амонијачног облика азота до

нитрата, при чему настаје покретни облик азота у профилу (NO3-), који је стога подложан

испирању или денитрификацији. Мада се током оба ова процеса смањују количине азота

које биљке могу да усвоје у процесу исхране, шире гледано, стварају се услови којима се

може негативно утицати на спољашњу средину преко загађења подземних вода нитритима

(еутрофикација), а испаравањем гасова (NOx) у атмосферу посредно се доприноси процесу

глобалног загревања. У екосистему, посебно важно питање представља производња и

примена азотних ђубрива. Од многих проблема, треба навести последице примене

амонијачних ђубрива, која се испољавају ацидификацијом (закишељавањем) земљишта,

или нитратних ђубрива којима се омогућава испарење NO3- и загађење подземних вода.

Укупна сложеност проблема везаних за примену азотних ђубрива, као и разумевање ових

процеса, може само да допринесе њиховој рационалној примени, првенствено са циљем да


18

се спрече губици азота у исхрани биљака и неповољни ефекти који неконтролисана

примена азотних ђубрива може да има на човекову околину.

3.1.1. Начини обогаћивања земљишта азотом

Једно од најсложенијих питања у процесу исхране биљака односе се на азот, а

оптерећује га превођење из неорганских облика у органске, сажето појмом кружења азота

у природи или циклус кружења азота у природи. Кружење овог елемента у природи је

целовито, тако да он, за разлику од већине других биљних хранива, пролази кроз систем

трансформације, који се одвија између различитих фаза на земљи: земљиште – биљка –

вода – атмосфера. Оне теку непрекидно, у континуитету, с тим да највећа маса азота, која

је доспела из природе у земљиште, потиче из атмосфере. Атмосфера се сматра највећим

резервоаром овог елемента у природи, где се као N2 (3.9 × 1015 тона) налази у равнотежи

са свим његовим облицима у стенама и земљишту (1.5 × 1011 тона), морима (2.4 × 1013

тона), живим и неживим организмима (биљке, микробна маса, животиње и људи) (Havlin

et al. 2005). У природи, ови процеси се углавном одвијају спонтано, једино је човек својом

активношћу, значајно пореметио динамику тих трансформација, покрећући производњу

минералних ђубрива и уносећи тако значајне количине азота у ланац исхране.

Велика количина гасовитог азоза из атмосфере за већину биљних врста (сем

легуминоза) није приступачна. Раскидање постојеће јаке тровалентне везе из гасовитог

(N2) облика и његово природно превођење (или конвертовање у индустријским

процесима) у облике који су приступачни биљкама (NH4+, NO3

-), захтева значајан

енергетски инпут. Овај процес се спонтано дешава у природи једино при електричном

пражњењу (N2 се оксидише до NO3), када уз значајан утрошак енергије при напону од

10000-15000, у земљиште путем падавина доспе 3-7 kg ha-1 азота годишње. У нашим

климатским условима, ова количина може бити још и мања и не претставља неки

значајнији извор азота за биљке, али у тропским условима на овај азот биљке могу да

рачунају, јер се ради о већим количинама азота, од 40-60 kg ha-1.


19

3.1.2. Негативан утицај азота на животну средину

Земљиште је један од кључних ограничавајућих фактора биљне производње због

истовременог деловања два процеса и то повећања потреба за храном, са једне и смањења

површина пољопривредног земљишта са друге стране. Производни капацитет земљишта

умањују процеси непрестаног смањења и оштећења пољопривредних површина.

Достигнућа науке и технике су проузроковала поред корисних и штетне ефекте за

човека и целокупну природу. Нерационално и неодговорно коришћење природних ресурса

довело је у неким подручјима до катастрофалног загађења земљишта, воде и ваздуха што

је условило промене и на глобалном нивоу. Нарушена је биолошка равнотежа, оштећен

озонски омотач, настале су промене климе на земљи условљене ефектима "стаклене

баште“, загађени су водотокови, уништене шуме итд. Овакав економски развој који

подразумева неконтролисано и нерационално коришћење, односно експлоатацију

природних ресурса је неодржив.

Главни загађивачи земљишта су: минерална ђубрива (нарочито азотна), органска

ђубрива, нитрати у биљкама, тешки метали, канализациони муљ, градско смеће, средства

за заштиту биља (хербициди, фунгициди, инсектициди и родентициди). Све су ово

потенцијални загађивачи јер се већим делом могу држати под контролом.

Од свих елемената исхране биљака највеће проблеме животној средини ствара азот,

односно азотна ђубрива, која се од свих минералних ђубрива користе у највећој количини.

Међутим ако се поштују принципи система контроле плодности земљишта и употребе

минералних ђубрива, контаминација земљишта овим ђубривима се може видно смањити

па чак и сузбити. Зато треба контролисано примењивати како минерална тако и друга

ђубрива. Претерана употреба азота доводи до накупљања нитрата у земљишту и води што

изазива низ еколошких проблема и угрожава здравље људи и животиња. Највећи проблем

који је везан за минерална ђубрива је испирање нитрата у подземну воду која својим и

површинским токовима загађује просторе често врло удаљене од подручја употребе

ђубрива.


20

3.1.3. Утицај азота на принос

Оцокољић и сар. (1983) указују да се применом ђубрива знатно повећава садржај и

принос протеина, док Алибеговић-Грбић и сар. (2004) истичу да је на ђубреним

варијантама повећање приноса сирових протеина последица, пре свега, повећања приноса

суве материје. Ивановски и сар. (2004), истичу позитивне ефекте површинске примене

стајског и минералног ђубрива у пролеће на принос суве материје, при чему је утврђена

значајна промена хемијског састава суве материје. Према Стевановић и сар. (2004), Нешић

и сар. (2004), Вучковић и сар (2004), Алибеговић-Грбић и сар. (2004), Stevens et al. (2004),

ђубрењем се може значајно утицати на повећање приноса и квалитета суве материје

природних травњака, као и на промену њиховог флористичког састава.

Резултати истраживања Стевовић и сар. (2011), указују да је повећање удела азота

утицало на значајну измену флористичког састава природне ливаде Релативни тежински

састав неђубреног травњака био је: 60.3% траве, 13.3% легуминозе и 24.6% остале биљне

врсте. На прве две варијанте ђубрења (А1 и А2), значајно се смањило учешће осталих

биљних врста у укупној биљној маси, док се учешће трава и легуминоза није значајно

променило у односу на контролу. Применом највеће дозе азота дошло је до значајног

повећања удела трава у односу на контролну варијанту на рачун заједничког смањења

удела легуминоза и осталих биљних врста.


21

Највећи принос сена постигнут је применом највеће дозе ђубрива 6.26 t ha-1 у првој,

односно 4.42 t ha-1 у другој години, врло значајно већи у односу на контролу (2.85 и 2.31 t

ha-1), а најмањи са најнижом дозом, значајно већи у односу на контролу.

У првој години истраживања осварени су већи просечни приноси (4.48 t ha-1) у

односу на другу (3.40 t ha-1) првенствено захваљујући већој количини и повољнијем

распореду падавина, нарочито крајем маја и у првој половини јуна месеца.

Просечно повећање приноса у најаче ђубреној варијанти (120 kg ha-1) у односу на

контролу било је 106.9%, док је применом најниже дозе (30 kg ha-1) принос сена повећан за

18.4%. И у првој и у другој години истраживања приноси сена су се повећавали са растом

количине примењеног ђубрива.

Остварени принос сирових протеина, односно разлике између испитиваних

варијанти више су резултат разлика у приносу сена него различитог садржаја у сувој

материји. Просечан садржај сирових протеина у сену неђубреног травњака био је 8.16%, а

на ђубреним варијантама 8.65-10.15%.

Највећи просечни принос од 546 kg ha-1 остварен је у варијанти са највећом, а

најмањи (277.1 kg ha-1) са најнижом дозом ђубрива, што је у односу на контролу више за

140.0 односно 21.7%

Просечни принос који је остварен у првој години је био 429.8 kg ha-1, што је за

104.6 kg више него у другој години истраживања.

Аутор наводи да су највећи приноси сена остварени при најјачим дозама ђубрива.

Међутим, ако се ово деловање посматра кроз ефекат употребљеног азотног хранива на

повећање приноса сена резултати су нешто другачији. Просечни ефекат 1 kg хранива био

је 21.11 kg сена (24.49 kg у првој и 17.72 kg у другој години). Највећи ефекат био је у

варијанти са 90 kg ha-1 азотног хранива (31.89 kg у првој и 20.45 kg сена у другој години

истраживања), а најмањи у варијанти са 30 kg ha-1 14.34 kg, односно 16.67 kg сена.


22

У варијанти са најјачим ђубрењем (120), просечни ефекат азотног хранива био је

21.11 kg (24.49 kg у првој и 17.72 kg сена у другој години). Ефекат употребљеног хранива

био је већи у првој него у другој години истраживања. На основу ових резултата може се

закључити да највеће дозе ђубрива нису најрационалније, већ да се већа економичност

ђубрења постиже применом средњих и нижих доза ђубрива. Резултати ових истраживања

су слични резултатима које износе Мијатовић и сар. 1970, Дубљевић 1988, Вучковић 2004

и др.

Sun et al. (2008) истичу да се услед примене 1 кг азота може очекивати 9-28 kg суве

материје. Принос суве материје на чисто травнатим пашњацима повећавају се линеарно са

апликацијом од 200-400 kg азота ha-1 по години. Сплит апликације повећавају годишњи

принос и сезонску дистрибуцију приноса. Пролећне апликације дају боље резултате од

јесењих примена азотног ђубрива. Одговори на примену азота су такође зависни од

климата, географских фактора, земљишних фактора као што су тип, текстура,

дренираност, pH, плодност, влага и температура.


23

4. ЗАДАТАК И ЦИЉ

Циљ истраживања био је да се утврди утицај примене различитих врста ђубрива, у

првом реду азотног ђубрива и времена косидбе на принос и квалитет природног пашњака.

Очекује се да примена различитих агротехничких мера утиче на принос и квалитет

пашњака. Резултати добијени у раду упоредиће се са доступном литературом, подацима

везаним за травњаке и пашњаке.


24

5. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

Пољски оглед

Експериментални рад, ради утврђивања утицаја примене азотног ђубрива и

времена кошења на принос природног пашњака обављен је на газдинству у близини

Србобрана (45033' сгш, 19046' игд, 80м нв.).

Оглед је постављен на парцели на којој нису примењивана минерална ђубрива

последњих 5 година. Оглед је постављен као трофакторијални са случајним распоредом

третмана у 4 понављања. Укупна површина огледне парцеле била је 519,25 m2, при чему

су основне парцеле имале димензије 1,5 m x 8 m са простором између парцела од 0,5 m.

Оглед се састојао од укупно укупно 24 основне парцеле, а огледна парцела је ограђена

жичаном оградом.

Оглед обухвата следеће третмане:

I - са и без дрљања

II – ђубрење 1) контрола

2) N1

3) N2

III – косидба 4) N2, недељу дана ранија косидба

5) N2, недељу дана каснија косидба

Азотно ђубриво које је примењено је амонијум-нитрат (АН) и примењено је на

почетку вегетације и после првог откоса. Половина дозе је примењена на почетку

вегетације а друга половина после првог откоса. У огледу је поред контролног третмана

(без ђубрења) испитан утицај примене две дозе азота (N1, 40 kg N ha-1 и N2, 80 kg N ha -1)

Принос je одређен узимањем узорака (кошењем) траве са сваког понављања

третмана са површине од 1 m2, а потом мерењем свеже и ваздушно суве маса узорака.


25

Табела 1. Схематски приказ дизајна огледа.

15.5 m

1

2

3

4

5 3

2

1

3 1 2 5 4 2 3 1

1 2 3 5 4 1 2 3

3 1 2 4 5 2 1 3

1.5 m 0.5 m 0.5

мm

1.5 m 1.5 m 1.5 m 1.5 m 1.5 m 1.5 m 1.5 m 0.5 m 0.5 m 0.5 m 0.5 m 0.5 m

33

.5 m

8 m

8

m

8 m

0

.5 m

0

.5 m

0

.5 m

8

m

I

II

IV

III


26

Третмани:

I Дрљање:

II Ђубрење: 1) контрола, без ђубрења

2) N1,

3) N2,

III Режим кошења: 4) N2, кошење недељу дана раније

5) N2, кошење недељу дана касније

Број понављања: 4

Азот је примењен у облику амонијум нитрата, док фосфорна и калијумова ђубрива нису

примењивана јер је садржај ова два елемента у испитиваном земљишту био изнад

оптималног нивоа.

Испитивањем су праћени следећи параметри:

Ботанички састав пашњака

Принос - Откоси након којих се мери свежа и сува маса траве

Квалитет – сирови протеин, сирова влакна, пепео, NDF, ADF и лигнин

Макроелементи Ca, Mg, P i K

Микроелементи –Zn, Cu, Fe, Mn,

Без дрљања

Са дрљањем


27

Узорци земљишта и биљног материјала

Узорци земљишта за агрохемијске анализе су узети непосредно пре постављања

огледа. Узети су просечни земљишни узорци агрохемијском цевастом сондом у

нарушеном стању из слојева земљишта од 0-15 цм и 15-30 цм дубине.

Узорци биљног материјала су узети са сваког третмана у оквиру огледа након чега

је извршено сушење узорака на собној температури. Након сушења биљног материјала

извршено је млевење узорака помоћу млина ради хомогенизације узорака.

5.1. Методе за одређивање хемијских својстава земљишта

Основна хемијска својства земљишта су одређена стандардним хемијским методама:

- pH вредност земљишта одређена је у суспензији земљишта са водом и

суспензији земљишта са 1 M KCL, потенциометријски, помоћу pH метра

„METREL“, MA 3657 (SRPS ISO 10390:2007);

- Садржај CaCO3 одређен је волуметријски, помоћу Scheibler-овог

калциметра (ЈUS ISO 10693:2005);

- Садржај хумуса одређен је методом Тјурин-а оксидацијом органске

материје (Tjurin, 1940);

- Садржај приступачног фосфора и калијума одређен је AL методом (Enger

& Riehm, 1960).

5.2. Mетоде за одређивање хемијског (минералног) састава

пашњака

- Укупан садржај азота у листу одређен је Kjeldahlovom методом

(Арсенијевић-Максимовић и Пајевић, 2002).

- Садржај укупног фосфора у листу и сувој маси одређен је амонијум

ванадат-молибдат методом (MAFF, 1986).


28

- Садржај укупног калијума у листу и сувој маси одређен је директним

мерењем концентрације калијума у раствору добијеном након

минерализације (разарања) узорка сувим путем (650˚ C, 2-3 h) и упаравања

са 25% HCL, помоћу пламенфотометра (JENWAY), (Арсенијевић-

Максимовић и Пајевић. 2002);

- Садржај микроелемената и секундарних макроелемената у листу и сувој

маси одређен је методом мокре дигестије са смешом азотне (HNO3) и

хлороводоничне киселине (HCL) у односу 1:3 (Арсенијевић-Максимовић и

Пајевић, 2002). Након дигестије концентрација укупног Ca, Mg, Fe, Mn, Cu

и Zn је измерена методом атомске адсорпционе спектрофотометрије

(Shimadzu 6300), пламеном техником.


29

Слика 1. Огледна парцела у Србобрану.

Слика 2. Примена минералног ђубрива на огледној парцели.


30

Слика 3. Оглед након првог откоса.


31

Слика 4. Узорак траве.

Слика 5. Кошење узорака траве за анализу.


32

5.3. Еколошки услови

5.3.1. Земљишни услови

Земљиште представља природно станиште за биљке и захваљујући својим

физичким, хемијским и биолошким особинама, омогућава живот виших биљака и тако

испуњава значајан производни задатак. За производњу хране, земљиште и даље остаје

главни супстрат јер се највећи део биљне производње одвија на отвореном пољу. Тај

значајан производни задатак може да осигурава само плодно земљиште, које може да

обезбеди континуирано снабдевање биљака водом, хранивима, ваздухом и топлотом. Та

способност земљишта представља његов производни капацитет или плодност.

Агрохемијском анализом земљишта пре постављања огледа утврђена је

обезбеђеност земљишта појединим хранљивим елементима (Таб. 7).

Табела 2. Основна хемијска својства земљишта под травњаком

На основу урађене анализе земљишта у огледу може се закључити да је земљиште

умерено алкално, а по садржају CaCO3 спада у групу карбонатних до јако карбонатних

земљишта. Према садржају хумуса, спада у групу средње до јако хумусних земљишта.

По садржају укупног азота у земљишту, ово земљиште се може сматрати

снабдевеним овим елементом. На основу садржаја фосфора и калијума испитивано

земљиште је снабдевено изнад оптималног нивоа.

Дубина

(cm)

pH

(у H2O)

pH

(у KCl)

CaCO3

(%)

Хумус

(%)

Укупни

N (%)

P2O3

(mg/100g-1)

K2O

(mg/100g-1)

0-15 8,06 7,37 9,71 4,76 0,24 50,16 38,87

15-30 8,18 7,40 12,24 3,84 0,19 27,57 21,36


33

5.4. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ

Сматра се да су климатски фактори најважнији фактори неживе природе који утичу

на организме у живој природи. Од спољних чинилаца клима у великој мери утиче на

биљну производњу.

5.4.1. Температура

Сва топлота, која је као вегетациони чинилац неопходна у биљној производњи,

космичког је порекла и потиче од сунца. Она има свој физиолошки и еколошки утицај на

биљке.

Физиолошки значај топлоте састоји се у томе што она омогућава одвијање бројних

животних појава у биљном организму које се манифестују само при одређеним топлотним

условима: клијање, ницање, фотосинтеза, транспорт материја, дисање, транспирација и др.

Поред тога, топлота истовремено утиче и на развиће биљака, на брже или спорије

прелажење појединих фаза развоја. Због тога и топлота, као и светлост спадају у примарне

делујуће фактуре спољне средине. Еколошки значај топлоте је у томе што она условљава

географски распоред флоре на земљиној кугли. Дејство топлоте на биљке може се

испољавати директно, убрзавајући или успоравајући пролазак кроз поједине фазе раста и

развоја или индиректно у виду јаровизације.

У табели 8 дате су просечне температуре по месецима за период од 2009. до 2012.

године. Из наведене табеле можемо видети да је 2012. година, коју оглед обухвата, нај

екстремнијих просечних месечних температура. Нај нижа просечна месечна температура

је била у фебруару и износила је -5 oC, док је највиша температура била у јулу и износила

је 25 oC. Такође просечне месечне температуре за јун, јул и август 2012. године су више

него што су то биле просечне температуре за летње месеце осталих наведених година. Из

података који су дати у табели 9 можемо видети кретања просечних температура на

десетодневном нивоу у години огледа, и закључити да су прва декада јула са просечном

температуром од 27,5 oC, и последња декада августа са температуром од 26,9 oC декаде са

највишим просечним температурама у испитиваном периоду. 2012. година је била


34

екстремно сушна година за пољопривредну производњу, па су и приноси гајених култура

били значајно смањени.

Табела 3. Просечне температуре по месецима за период 2009.-2012.

Године Јединица Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

2009 T (oC) -1,6 2,1 6,7 14,6 18,6 19,6 22,8 23,0 19,3 11,7 8,3 3,4

2010 T (oC) -0,4 2,3 6,6 12,3 16,9 20,2 23,1 21,9 16,1 9,2 9,5 0,8

2011 T (oC) 0,2 -0,3 5,8 13,2 16,7 21,0 22,3 22,9 20,4 10,7 2,8 4,3

2012 T (oC) 2,0 -5,0 8,3 13,0 17,2 22,6 25,0 24,9 20,4 13,6 10,1 0,8

Табела 4. Приказ просечних температура по декадама за 2012. годину.

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

4,0 -12,0 4,0 11,0 19,2 20,8 27,5 26,2 22,0 17,1 11,3 0,5

2,0 -4,0 9,0 12,0 14,6 22,5 23,8 21,6 19,0 14,9 9,2 -0,7

0,0 1,0 12,0 16,0 17,7 24,4 23,8 26,9 20,1 8,9 9,8 2,7

Табела 5. Вишегодишњи просек температура за период 2009.-2012.

Година Јединица Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

2009-

2012 T (oC) -0,6 1,7 6,3 11,4 16,8 19,9 21,4 21,0 16,8 11,5 6,0 1,2


35

Графикон 1. Приказ просечних температура ваздуха и вишегодишњи просеци за период

2009-2012

5.4.2. Падавине

Вода је неопходна биљкама током читавог њиховог живота. Она је неопходан и

незаменљив фактор у свим физиолошким процесима у биљци.

Падавине су један од најважнијих климатских елемената. Обзиром на атмосферске

процесе и карактеристике рељефа, падавине су на територији Србије неправилно

распоређене у времену и простору (РХМЗ).

Табела 6. Падавине по месецима за период 2009-2012

Године Јединица Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

2009 мм 40,8 47,3 34,6 3,6 50,4 127,2 58,1 19,1 13,1 81,9 63,1 97,4

2010 мм 76,2 65,7 38,7 63,7 113,7 171,8 99,0 168,7 67,7 67,0 46,0 64,0

2011 мм 25,0 37,0 26,0 23,0 63,0 37,0 61,0 2,0 25,0 35,0 2,0 50,0

2012 мм 43,0 67,0 4,0 83,0 50,7 31,0 48,0 0,0 13,5 49,0 36,0 55,0

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

II IV VI

VII

I X

XII I

III V

VII IX XI II IV VI

VII

I X

XII I

III V

VII IX XI

Пр

осеч

на т

емп

ератур

а в

азд

уха

(°C

)

Месеци / Године

Просечна температура ваздуха

Вишегодишњи просек

2009 2010 2011 2012


36

Табела 7. Вишегодишњи просек падавина за период 2009.-2012.

Година Јединица Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец

2009-

2012 мм 38,5 32,0 36,6 48,7 58,8 84,2 68,1 56,0 46,4 46,3 48,8 48,0

Графикон 2. Месечна сума падавина и вишегодишњи просеци за период 2009.-2012.

Слика 6. Последице утицаја суше у периоду јун-септембар 2012. године.

020406080

100120140160180200

III

I VV

II IX XI II IV VI

VII

I XX

II III

I VV

II IX XI II IV VI

VII

I XX

IIМесеч

на с

ум

а п

ад

ав

ин

а (

мм

)

Месеци / Године

Месечна сума падавина

Вишегодишњи просек

2010 2011 20122009


37

6. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА

6.1. ПРИНОС ПАШЊАКА

Принос пашњака у првом реду зависи од квалитета земљишта, агроеколошких

услова и примене одређених агротехничких мера. Посебну пажњу треба посветити

примени минералних ђубрива у циљу постизања високих и стабилних приноса, као и

времену откоса. У табели 13, дати су остварени приноси свеже и суве травне масе у

зависности од дрљања, примене минералних ђубрива и времена откоса.

Табела 8. Приноси свеже и суве масе траве при различитим варијантама ђубрења, дрљања

и времена откоса.

Tретмани Маса свеже

траве

Маса суве

траве

Маса свеже

траве кг/ха

Маса суве

траве кг/ха

Дрљање Без дрљања 325,0 а 94,6 a 3.250,0 a 946,0 a

Са дрљањем 389,0 a 115,4 a 3.890,0 a 1.154,0 a

Ђубрење

Контрола 212,3 b 68,6 b 2.123,0 b 686,2 b

N1 357,8 ab 103,3 ab 3.578,0 ab 1.033,0 ab

N2 501,0 a 143,1 a 5.010,0 a 1.431,3 a

Време

откоса

Недељу дана раније 211,5 b 51,5 b 2.115,0 b 515,0 b

Нормалан откос 495,0 a 137,8 a 4.950,0 a 1.377,5 a

Недељу дана

касније 535,0 a 164,0 a 5.350,0 a 1.640,0a

*Вредности третмана обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу p<0,05

Из података датих у табели 13, може се закључити да су уз примену дрљања

остварени виши приноси како свеже (3,89 t ha-1), тако и суве масе траве (1,15 t ha-1) у

односу на третман без дрљања. У оквиру овог третмана није остварена статистички

значајна разлика. Када се посматра примена ђубрења, може се видети да су највиши

приноси масе свеже траве од 5,01 t ha-1, што је статистички значајна разлика, остварени у

варијанти N2. Када се посматра маса суве траве статистички значајан принос од 1,43 t ha-1

остварен је у варијанти N2, што је више за 2,89 t ha-1 свеже масе, и 0,74 t ha-1 суве масе

траве у односу на контролу. Када се посматра време откоса, може се закључити да је


38

најбоље резултате донео откос недељу дана касније од оптималног (нормалног) времена

кошења са 5,35 t ha-1 свеже, и 1,64 t ha-1 суве масе траве. Нешто нижи принос остварен је

при нормалном откосу, док је најнижи принос био при откосу недељу дана раније од

нормалног времена кошења са приносом од 2,1 t ha-1 свеже и 0,51 t ha-1 суве масе траве.

Статистички значајно повећање приноса свеже и суве траве остварено је при нормалном и

откосу недељу дана касније, у односу на недељу дана раније кошење траве.

Однос између просечних приноса свих третмана приказан је у графикону 3.

**Вредности третмана обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу p<0,05.

Графикон 3. Остварени принос масе свеже траве (kg ha-1) у зависности од примењеног третмана

a

a

b

ab

a

b

aa

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

Без

др

љањ

а

Са

др

љањ

ем

Ко

нтр

ол

а

N1

N2

Нед

ељу

дан

а р

ани

је

Но

рм

алан

о

тко

с

Нед

ељу

дан

а ка

сни

је

Дрљање Ђубрење Време откоса

Мас

а св

еже

трав

е (к

г ха

-1)

Третмани


39

*Вредности третмана обележене различитим словима статистички се значајно разликују на нивоу p<0,05.

Графикон 4. Остварени принос масе суве траве (kg ha-1) у зависности од примењеног третмана

6.2. КВАЛИТЕТ ПАШЊАКА

С обзиром да кабаста хранива представљају значајан део оброка у исхрани

преживара, њиховом квалитету треба посветити велику пажњу. У првом реду мисли се на

садржај сирових протеина који су неопходни за одржавање живота краве и производњу

млека и показатељи су квалитета хранива; сирових влакана која имају важну улогу у

процесима нормалног тока варења код животиња (Јовановић, 1998.). Ћелијски зид који

садржи неутрална детерџентска влакна - NDF (хемицелулоза, целулоза, лигнин) која су

веома добар показатељ квалитета кабастих хранива, њихов минималан ниво у оброку је

неопходан и кисела детерџентска влакна - ADF (целулоза и лигнин) чији је минималан

ниво такође неопходан у оброку, јер у супротном долази до појаве ацидозе и ниског

процента млечне масти (Гламочић, 2009.). Садржај NDF и ADF су у негативној корелацији

a

a

b

ab

a

b

a

a

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

Без

др

љањ

а

Са

др

љањ

ем

Ко

нтр

ол

а

N1

N2

Нед

ељ

у д

ана

ран

ије

Но

рм

алан

о

тко

с

Нед

ељ

у д

ана

касн

ије


Мас

а су

ве т

рав

е (к

г хa

-1)

Третмани


40

са сварљивошћу (Гламочић, 2009.). Познавање брзине разградње и степена варења скроба

и NDF у бурагу је веома значајно, да би обезбедили константну ферментацију у бурагу

током целог дана. Оброци који садрже више од 35% NDF у сувој материји, могу довести

до пада конзумације суве материје (легуминозе > 45% NDF, а траве > 55%).

Кроз овај оглед праћени су следећи параметри квалитета пашњака:

Сирови протеини

Сирова влакна

Пепео

NDF

ADF

Лигнин

Приказ садржаја сирових протеина, сирових влакана, пепела, NDF, ADF и лигнина при

различитим применама третмана дат је у табели 14, и графиконима 5, 6, 7, 8, 9 и 10.

Табела 9. Параметри квалитета пашњака у зависности од третмана

Tретмани

Сирови

протеини

(%)

Сирова

влакна

(%)

Пепео

(%) NDF (%)

ADF (%)

Лигнин (%)

Дрљање Без дрљања 13,2а 23,6a 9,9a 48,4a 29,1a 6,6a

Са дрљањем 12,9а 23,8a 9,9a 44,3b 29,0a 6,0a

Ђубрење

Контрола 12,0c 26,6a 10,4a 46,9a 29,6a 6,7a

N1 13,1b 23,3a 9,9a 44,9a 28,9a 6,5a

N2 14,1a 24,1a 9,4a 47,2a 28,6a 5,7a

Време

откоса


раније 15,8b 19,9a 11,0a 36,0a 25,8a 6,0a

Нормалан откос 13,6a 24,8b 9,7a 45,4a 29,2a 5,8a


касније 11,8c 24,7a 10,2a 46,3a 29,6a 6,3a


Из података датих у табели 14, може се закључити да је уз примену дрљања

остварен виши садржај сирових протеина (13.22%) у односу на одсуство дрљања (12.89%),

oва разлика у приносу није статистички значајна. Садржај сирових протеина у варијанти


41

ђубрења N2 је имао највишу и статистички значајну вредност (14.07%) у поређењу са

варијантом N1 (13.13%) и контролом (11.97%). Време откоса недељу дана раније од

нормалног је дало статистички значајно повећање садржаја сирових протеина (15.81%) у

поређењу са нормалним (13.64%) и откосом недељу дана касније (11.84%). Недељу дана

ранијим откосом остварен је и највиши садржај сирових протеина у поређењу са осталим

примењеним третманима – ђубрењем и дрљањем. Када се посматра садржај сирових

влакана, дрљањем је остварен слабији резултат (23.56%) у односу на одсуство ове

агротехничке мере (23.78%). Ђубрење у варијанти N2 je показало бољи резултат (24,12%)

у односу на нешто слабију контролу (23.61%) и варијанту N1 (23.30%). Време откоса је на

садржај влакана показало најбољи резултат при нормалном откосу (24.8%), што је

статистички значајна вредност и најбољи резултат када се упореди са другим примењеним

третманима.

Садржај пепела је био највиши у варијанти откоса недељу дана раније, и износио је

10.97%, није остварено статистички значајно повећање. Садржај неутралних

детерџентских влакана је применом дрљања био виши (48.36%) што је статистички

значајно повећање у поређењу са одсуством ове мере (44.33%). Ова мера је такође донела

и најбољи резултат у поређењу са другим третманима када је у питању овај параметар

квалитета. Ђубрењем у варијанти N2 остварен је нешто бољи резултат у садржају NDF

(47.18%) у односу на контролу (46.94%), док је у варијанти N1 добијен најслабији

резултат (44.93%) Време откоса недељу дана касније је показало најбољи резултат у

оквиру овог третмана са 46.29% NDF, што је значајно више у односу на контролу (36.0%).

Садржај киселих детерџентских влакана – ADF је био највиши у контроли са 29.65%, док

је најнижа вредност овог параметра била при третману недељу дана ранијег откоса

(25.77%), у погледу овог параметра квалитета није установљена статистички значајна

разлика. Највиши садржај лигнина у биљној маси био је у контролној варијанти ђубрења

са 6.71%, док је најнижа вредност овог параметра био при третману ђубрења у варијанти

N2 (5.74%). Није било статистички значајне разлике у садржају лигнина.

Параметри квалитета пашњака у односу на примењене третмане током огледа дати

су и графички.


42


Графикон 5. Садржај сирових протеина у односу на третмане.

A AC

BA

B

AC

02468

1012141618

Са Без Ø N1 N2 Недељу дана

раније

Нормално Недељу дана

касније


Сад

рж

ај с

ир

ови

х п

ро

теи

на

(%)

Сирови протеини (%)


43


Графикон 6. Садржај сирових влакана у односу на третмане.


Графикон 7. Садржај пепела у односу на третмане.

A A A A A

A

B A

0

5

10

15

20

25

30

Са Без Ø N1 N2 Недељу дана ранијеНормалноНедељу дана касније


Сад

рж

ај с

ир

ови

х вл

акан

а (%

)Сирова влакна (%)

A A AA A

A

AA

0.00000

2.00000

4.00000

6.00000

8.00000

10.00000

12.00000



Сад

рж

ај п

еп

ел

а (%

)

Пепео (%)


44


Графикон 8. Садржај неутралних детерџентских влакана у односу на третмане.


Графикон 9. Садржај киселих детерџентских влакана у односу на третмане.

AB

A AA

A

A A

0.00000

10.00000

20.00000

30.00000

40.00000

50.00000

60.00000



Сад

рж

ај N

DF

(%)

NDF(%)

A A A A AA

A A

0

5

10

15

20

25

30

35



Сад

рж

ај A

DF

(%)

ADF (%)


45


Графикон 10. Садржај лигнина у односу на третмане.

6.3. МИКРОЕЛЕМЕНТИ

Краве и други преживари имају потребе у 15 минералних елемената. Ови елементи

су потребни за структурне и регулаторне функције организма краве. Минерални елементи

су потребни за формирање костију и зуба, за одржавање ацидо-базне равнотеже, биланс

воде и синтезу ензима и хормона. Краве требају додатне количине минералних материја за

развој фетуса и производњу млека.

У исхрани крава, минералне материје су од истог значаја као енергија и протеини.

Највећи део потреба крава у минералним материјама се обезбеђује из кабастих хранива.

Мада је дефицит већине неопходних минералних елемената редак, локални фактори, као

што су то плодност земљишта и коришћена агротехника, могу довести до појаве

дефицита. При томе кабаста хранива, а нарочито легуминозе, богат су извор калцијума,

али су зато сиромашне у фосфору.

AA

A AA A A

A

0.00000

1.00000

2.00000

3.00000

4.00000

5.00000

6.00000

7.00000

8.00000



Сад

рж

ај л

игн

ин

а (%

)Лигнин (%)


46

Калцијум је минерални елемент кога има у највећим количинама у телу краве.

Највећи део калцијума налази се у костима и зубима. Калцијум чини 2% од телесне масе

краве. Значајан је за формирање костију и зуба, производњу млека, преношење нервних

импулса, одржавање нормалне раздражљивости мишића, регулацију рада срца, покрета

мишића, грушања крви и активирање ензима. Дефицит у калцијуму може довести до

појаве остеомалације, лаког лома костију, смањене млечности и повећаног броја случајева

млечне грознице. Нивои калцијума су обично високи у кабастим хранивима а ниски у

концентрованим. Пошто је калцијум депонован у костима краве, овај може бити

привремено мобилисан за обезбеђење потреба животиње у време високе производње

млека. Међутим, веома је важно надокнадити депоноваи калцијум у току периода са

ниском производњом млека.

Фосфор. Депонује се у костима, а има га у великој концентрацији у мозгу крава,

мишићима, јетри, слезини и бубрезима. Веома је важан за нормалан промет енергије у

организму краве. Дефицит фосфора може довести до лома костију, укочености зглобова,

ниског нивоа фосфора у крвној плазми, изопаченог апетита и лоших репродуктивних

перформанси. Дефицит у фосфору, такође, доводи до лошијег коришћења хране, изостаје

полни жар, низак је проценат стеоности, смањена је млечност, кости постају слабе и

ломљиве. Јавља се, такође, остеомалација и остеопороза крава. До дефицита долази у

случају крава високе млечности. Са старењем биљака опада садржај фосфора у њима.

Нивои фосфора су сразмерно високи у концентрованим и ниски у кабастим хранивима.

Због сличне улоге и хемијских реакција ова два минерална елемента, односи калцијума и

фосфора у оброку су значајни. Вишак калцијума може изазвати дефицит у фосфору, када

ниво фосфора има минималну вредност.

Магнезијум. Овај минерал је потребан за нормалан развој скелета, пошто улази у

састав костију. Има веома важну улогу у преношењу нерво-мишићних надражаја и

њихову активност. Неопходан је за активирање бројних бројних ензимских система. Око

65% од укупне количине магнезијума у организму крава налази се у костима, док се

преостали део налази у различитим телесним ткивима и органима. Потребе крава у

магнезијуму расту са порастом њихове млечности. У практичним условима исхране до

појаве дефицита може доћи у старијих и крава у лактацији, када пасу младу сочну траву са

интензивним (брзим) порастом, која је ђубрена великим количинама азота или калијума


47

или оба заједно. При дефициту магнезијума долази до анорексије, хиперемије, претеране

раздражљивости крава, конвулзија (грчева) и, на крају, угинућа. Поред тога, долази и до

смањеног варења суве материје. Потреб крава у магнезијуму обично се обезбеђују са

конзумираном храном. Појава дефицита највероватнија је када се користи млада паша и

НПН. Зрна житарица, легуминоза и протеински концентрати биљног порекла имају

релативно високе нивое магнезијума. Фармери западне Европе имају доста искуства са

појавом тзв. Пашне тетаније, услед коришћења младе и сочне пролећне паше. Мада овај

физиолошки поремећај може бити последица конзумирања малих количина магнезијума,

проблем је претежно у ниској доступности магнезијума из ове врсте паше. У случају

појаве пашне тетаније ова се са успехом може смањити и елиминисати ако се оброку крава

додаје дневно 42-56 грама магнезијум оксида.

Калијум. По количини присутној у организму краве, калијум долази на треће

место. Калијум је веома важан за нормалну функцију одређених ензима, нерава, мишића,

активност микроорганизама у бурагу и апетит краве. Стресна стања, а нарочито стрес

срца, повећавају потребе крава у калијуму, због повећаног губитка калијума знојењем.

Кабаста хранива садрже довољне количине калијума. До појаве дефицита у калијуму може

доћи при обилној исхрани крава са зрном житарица.

Бакар је неопходан елемент за синтезу хемоглобина, апсорпцију гвожђа у танким

цревима, мобилизацију гвожђа из телесних депоа и оксидацију и његово везивање са

кисеоником. При недостатку бакра долази до мршављења крава, депигментације и губитка

длаке, заостајања у порасту, анемије, кости постају крте и деформисане. У оваквих крава

длака црне боје постаје сива, а црвена постаје жута. Полни жар у ових крава је притајен, а

може се јавити и изопачен апетит и дијареја.

Гвожђе. Ово је веома важан микроелемент, пошто је присутан у хемоглобину.

Недостатак гвожђа се манифестује појавом анемије, апатичношћу, бледилом слузокожа,

смањеним апетитом и телесном масом и атрофијом папила језика. У хранивима за исхрану

крава присутна је довољна количина гвожђа.

Манган је неопходан за нормалну репродукцију, формирање костију и функцију

централног нервног система. Недостатак мангана у оброцима крава је редак случај. При

недостатку мангана еструс је неправилан и изостаје, оплодња се одлаже, долази до

абортуса. Кабаста хранива обично садрже веће количине мангана од зрна житарица. До


48

недостатка мангана може доћи при исхрани крава са високо концентратним оброцима,

заснованим на кукурузу, који садрже и непротеински азот.

Цинк је редован састојак неколико ензимских система. Испољава своје негативно

деловање при сувишним количинама калцијума у оброку.

Садржај појединих микро и макрохранљивих елемената испитиваног пашњака дат

је табеларно и графички.

Табела 10. Садржај микроелемената у испитиваној биљној маси у зависности од

примењеног третмана.

Tретмани

Ca

(mg kg-1)

Mg

(mg kg-1)

Zn

(mg kg-1)

Cu

(mg kg-1)

Fe

(mg kg-1)

Mn

(mg kg-

1)

Дрљање Са дрљањем 6.902,4 2.145,79 22,57 7,14 409,42 75,60

Без дрљања 7.150,3 1.894,95 21,88 7,39 201,07 70,06

Ђубрење

Ø 6.587,7 1.811,56 21,95 7,06 428,28 74,19

PK + N1 7.627,2 2.204,22 23,25 7,43 267,05 79,81

PK + N2 6.864,2 2.045,33 21,48 7,31 220,40 64,49

Време

откоса

Недељу дана раније 7.649,8 2.112,58 19,59 8,79 123,80 74,07

Нормално време откоса 7.306,6 1.974,73 22,51 7,95 134,82 59,85

Недељу дана касније 8.613,48 1.767,97 16,78 6,28 262,68 87,69

Откосом недељу дана касније од нормалног остварен је највиши садржај калцијума

на нивоу огледа (8.613,48 mg kg-1), међутим статистички значајна разлика између

примењених третмана и варијанти није остварена. Посматрањем садржаја магнезијума у

испитиваној травној маси може се констатовати да различити третмани и варијанте нису

довели до сигнификантних разлика у садржају овог елемента. Сигнификантне разлике у

садржају цинка испитиване биљне масе нису постигнуте применом различитих третмана.

Највиши садржај бакра остварен је у варијанти недељу дана ранијег откоса (8.79 mg kg-1)

што није статистички значајно више у односу на друге примењене третмане. Када се

посматра садржај гвожђа, може се рећи да је примена различитих третмана и варијанти

код овог хранљивог елемента показала најбоље резултате на нивоу свих посматраних

микроелемената испитиваног биљног материјала. При третману дрљањем, остварена је

високо сигнификантна разлика у садржају гвожђа у варијанти са применом ове


49

агротехничке мере (409,42 mg kg-1) у односу на одсуство исте (201,07 mg kg-1).

Посматрањем резултата услед примене ђубрења као третмана, може се констатовати да је

највиши високо статистички значајан садржај гвожђа остварен у контролној варијанти

(428,28 mg kg-1), мало слабији али такође сигнификантан резултат остварен је у варијанти

N1 (267,05 mg kg-1) у односу на варијанту N2 (220,40 mg kg-1). Време откоса није утицало

на садржај гвожђа у испитиваној биљној маси. На садржај мангана, третмани дрљања и

ђубрења нису имали значајан ефекат. Међутим, откосом недељу дана касније од

нормалног остварено је статистички значајно повећање садржаја овог нутријента (87,69

mg kg-1) у односу на нормални (59,85 mg kg-1) и недељу дана ранији откос (74,07 mg kg-1).

Посматрањем резултата садржаја фосфора и калијума може се закључити да примењени

третмани нису донели очекиване статистички значајне резултате.

Cevheri i sar. (2013) су истраживали садржај макро и микроелемената у крмним

биљкама природних пашњака Турске у југо-источном региону Анатолије, месту

Санхурфа. Како наводе исти аутори, акумулација минералних елемената зависи од

особина земљишта, обраде земљишта, система ђубрења и климатских услова. Поред тога,

разне биљне врсте имају различиту способност да акумулирају елементе, чак и ако расту

под истим условима. Резултати њихових испитивања дати су табеларно.

Табела 11. Садржај микро и макроелемената (mg kg-1) у биљкама пашњака турских аутора.

Биљна врста Cu Fe Mn Zn Ca Mg

Trifolium campestre 4.5 1211 40.3 15.9 11870 1728

T. repens var. repens 3.9 428.5 20.3 14.8 13830 2285

Medicago sativa 3.9 618.5 25.1 11.8 13480 1277

Pisum sativum subsp. sativum

var. arvense

4.8 943.2 32.03 12.9 9214 1344

У табели 16 приказани су резултати истраживања турских аутора на природним

пашњацима, по питању садржаја макро и микроелемената у биљним врстама пашњака. У

табели су наведене добијене вредности за четири типичне врсте биљака. Поређењем

просечних вредности турских аутора и огледа у Србобрану, може се закључити да је

садржај бакра у огледу (7.42 mg kg-1) био знатно виши у поређењу са садржајем бакра у


50

испитивању страних аутора (4.28 mg kg-1). Садржај гвожђа од просечно 255.9 mg kg-1

утвђен у огледу је нижи у поређењу са турским резултатима (800.3 mg kg-1). Виши је

садржај мангана (73.22 mg kg-1) у поређењу са турским резултатима (29.43 mg kg-1).

Постигнут је виши садржај цинка (21.25 mg kg-1) у поређењу са другим радом (13.85 mg

kg-1).


Графикон 11. Садржај калцијума у зависности од третмана.

A AA

AA

A A

A

0

2000

4000

6000

8000

10000

Са дрљањемБез дрљања Ø N1 N2 Недељу дана ранијеНормално време откосаНедељу дана касније


Сад

рж

ај C

a (m

g kg

-1)


51


Графикон 12. Садржај бакра у зависности од третмана


Графикон 13. Садржај магнезијума у зависности од третмана.

A A A A A

AA

A

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10



Сад

рж

ај C

u (

mg

kg-1

)

A

A A

AA A

AA

0

500

1000

1500

2000

2500



Сад

рж

ај M

g (m

g kg

-1)


52


Графикон 14. Садржај гвожђа у зависности од третмана.


Графикон 15. Садржај цинка у зависности од третмана.

A

B

A

AB

B

A A

A

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450



Сад

рж

ај F

e (

mg

kg-1

)

A A AA

AA

A

A

0

5

10

15

20

25



Сад

рж

ај Z

n (

mg

kg-1

)


53


Графикон 16. Садржај мангана у зависности од третмана.

AA

AA

A

B

B

A

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100



Сад

рж

ај M

n (

mg

kg-1

)


54

7. ЗАКЉУЧАК

На основу испитивања примене азотних минералних ђубрива и времена кошења на

принос и квалитет пашњака, може се закључити следеће:

Применом минералног азотног ђубрива утврђено је статистички значајно повећање

приноса у односу на контролу.

Утврђено је статистички сигнификантно повећање приноса свеже и суве масе траве

при нормалном, и недељу дана каснијем времену откоса.

Највећи просечан принос остварен је на варијанти недељу дана каснијег откоса са

5350 kg ha-1 свеже односно 1640 kg ha-1 суве масе траве. Најнижи просечан принос на

нивоу огледа остварен је недељу дана ранијим откосом са 2115 kg ha-1 свеже, односно 515

kg ha-1 суве масе траве.

Највиши садржај сирових протеина остварен је у варијанти недељу дана ранијег

откоса са 15,81% протеина, док је најнижи садржај сирових протеина био у варијанти

недељу дана каснијег откоса са 11,84% протеина. Статистички значајна разлика у

садржају сирових протеина при третману ђубрењем остварена је у варијанти N2 са 14,07%

у односу на варијанту N1 са 13,13% и контролу са 11,97% сирових протеина.

Статистички сигнификантно повећање садржаја неутралних детерџентских влакана

остварено је у варијанти са применом дрљања – 48,36%, док је најнижа вредност овог

параметра остварена при недељу дана ранијем откосу са 36% неутралних детерџентских

влакана.

Високо сигнификантно повећање садржаја гвожђа остварено је на варијанти са

дрљањем – 409,4 mg kg-1 у односу на одсуство ове мере – 201,1 mg kg-1 што представља

повећање садржаја за преко 100% у корист дрљања. Највиши садржај гвожђа на нивоу

огледа који је и статистички значајан, остварен је у контроли са 428,3 mg kg-1 у односу на

варијанту ђубрења N1 са 267,1 mg kg-1 и N2 са 220,4 mg kg-1.

Треба напоменути да је 2012. година, година у којој су праћени резултати овог

огледа остала запамћена као година екстремне суше која је у многоме утицала на значајно


55

снижење приноса гајених биљака, па је евидентно да је суша имала и изражен негативан

утицај на принос травне смеше испитиваног пашњака.


56

8. ЛИТЕРАТУРА

Adrian W.J. and Stevens M. L., Analyst 102, 446 (1977): Effect of Different Sample

Preparation Methods on the Atomic Absorption Spectrophotometric Determination of Calcium in

Plant Material.

Adrian W.J., Analyst 98, 213 (1973): A Comparison of a Wet Pressure Digestion Method with

Other Commonly Used Wet and Dry-Ashing Methods.

Alibegović-Grbić Senija, Čivić H., Bezdrob М. (2004): Uticaj primjene nižih doza azota I faze

razvoja biljaka pri kosidbi na prinos suve materije i sirovih proteina sa travnjaka. Acta

Agriculturae Serbica, 17:497-293.

Arsenijević – Maksimović, I., Pajević, S. (2002): Praktikum iz fiziologije biljaka.

Poljoprivredni fakultet: Prirodono – matematički fakultet, Novi Sad.

Barnhart, S. K., Voss R.D., Geroge J.R. (1997): Fertilizing Pasture. Iowa State University.

Bremner, J. M. (1965): Nitrogen availability indexes. In “Methods of soil analysis”. Part 2.

(C.A. Black ed.) Agronomy 9, Am. Soc. Of Agron., Medison, Wisconsin, p. 1324-1345.

Cevheri, C., Kucuk, C., Avci, M., Atamov, V. (2013): Element content, botanical and

nutritional characteristics of natural forage of Sanhurfa, Turkey. Journal of Food, Agriculture

and Environment Vol. 11: 790-794.

Cooksey, M. and Barnett, W. (1979): Sequential Multielement Atomic Absorption Analysis of

Agricultural Samples. At. Absorpt. Newsl. 18,1.

Dubljević, R. (1988): Uticaj đubrenja na produktivnost prirodne livade tipa Agrostidetum

vulgare u planinskom području sjeverne Crne Gore. Poljoprivreda i šumarstvo, 1:115-126.

Dubljević, R. (2007): Uticaj đubrenja azotom na proizvodne osobine livada tipa Agrostietum

vulgaris u brdskom području polimlja. Zbornik radova, XI simpozijum o krmnom bilju

Republike Srbije, 44(1):355-360.

Đukić, D., Stevović, V., Đurović, D., Ilić Olivera (2008): The effect of organic fertilizer on

biomass yield and quality of natural meadows. Options mediterraneennes, Sustainable

Mediterranean Grasslands and their Multi-Functions, 78:431-434.

Đuričković, М. (1973): Ogledi sa đubrenjem prirodnih travnjaka u planinskom području Crne

Gore. Poljoprivredni institut, Titograd.

Enger H, Riehm H, Domingo WR (1960): Studies on the chemical soil analysis as a basis for

assessing the nutrient status of the soil. II Chemical extraction methods for phosphorus and

potassium determination. Kungl. Lantbr. Hogsk. Ann., 26: 199-215. (in German).

Foster B. L., Gross K. L. (1998): Species richness in a succession grassland: effects of nitrogen

enrichment and plant litte. Ecology, 79:2593-2602.

Frink C.R., Waggoner P.E., Ausubel J.H. (1999): Nitrogen fertilizer: retrospect and prospect.

PNAS, 96:1175-1180.

Glamočić, D. (2009): Ishrana preživara, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.


57

Gough L., Osenberg C. W., Gross K.L., Collins S.L. (2000): Fertilization effects on species

density and primary productivity in herbaceous plant communities. Oikos, 89:428-439.

Jovanović, R. (1998): Ishrana krava, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Каstori, R. (1983): Uloga elemenata u ishrani biljaka. Matica srpska, Novi Sad.

Каstori, R. (2005): Azot, agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekt. Naučni institut

za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad..

Коjić М., Мrfat-Vukelić Slavica, Dajić, Z., Đorđević-Milošević Suzana (2004): Livade i

pašnjaci Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi Srbije, Beograd.

Коjić М., Мrfat-Vukelić Slavica, Đorđević-Milošević Suzana (2005): Basic Phytocenological

And Economical Characteristics Of Natural Meadows And Pastures Of Serbia. Biotechnology in

Animal Husbandry, 21 (5-6):187-191.

Lazarević, D., Stošić М., Dajić Z., Terzić D., Cvetković М. (2009): Productivity and quality of

plant mass of meadow ass. Danthonietum calycinae depending on the fertilization and utilization

time. Biotechnology in Animal Husbandry, 25 (1-2):133-142.

LeBauer D.S., Treseder K.K (2008): Nitrogen limitation of net primary productivity in

terrestrial ecosystems is globally distributed. Ecology, 89:371-379.

Ličina, V. (2009): Agrohemija. Zavod za udžbenike, Beograd.

Manojlović Maja (2008): Đubrenje u održivoj poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Marschner H. (1984): Enfluss von Standort-und Wirtschaftsbedingungen an die Nitrat- gehalth

in verschiedenen Pflanzenarten. Landw. Forsch., 41, 16-33.

Marschner H. (1995): Mineral Nutrition in Higher Plants. Academic Press, London.

Mengel K., Kirkby E.A. (1987): Principles of Plant Nutrition. International Potash Institute,

Bern.

Mijatović, М., Đorđević, V., Pavešić-Popović Jasna (1970): Uticaj površinskih meliorativnim

mjera na produktivnost prirodnih livada tipa Agrostidetum vulgare u brdskom području. Zbornik

radova Poljoprivrednog fakulteta, 509:171-188.

Mijatović, М., Pavešić-Popović Jasna (1972): Uticaj vremena unošenja NPK mineralnih

đubriva na prinos brdskih tipova livada Agrostidetum vulgare i Chrysopogonethum grylli. Arhiv

za poljoprivredne nauke, 91:84-96.

Mijatović, М., Pavešić-Popović Jasna (1975): Efekat visokih doza azota u proizvodnji

prirodnih travnjaka. Uloga azota i mineralnih đubriva HIP u ishrani biljaka, Pančevo.

Milošev, D., Šeremešić, S. (2010): Agroekologija, praktikum. Poljoprivredni fakultet,

univerzitet u Novom Sadu.

Milošević, Lj. (1959): Uticaj mineralnih đubriva na prinos i botanički sastav livada u Metohiji.

Arhiv za poljoprivredne nauke, sv. 35. Beograd.

Ministry of Agriculture, Fisheries and Food (MAFF)/ Agricultural Development and

Advisory Service (ADAS), The Analysis of Agricultural Materials, 3rd Ed., HMSO, London,

1986.


58

Nešić Zorica, Tomić Zorica, Мrfat-Vukelić Slavica, Žujović, M. (2004): Kvalitet prirodnih

travnjaka na području Stare planine. Acta Agriculturae Serbica, 17:243-247.

Nowinski N. S., Trumbore S.E., Schuur E., Mack M.C., Shaver G. R. (2008): Nutrient

addition prompts rapid destabilization of organic matter in an arctic tundra ecosystem.

Ecosystems, 11:16-25.

Ocokoljić, S., Čolić, D., Vujović, D. (1969): Ispitivanje uticaja đubrenja stajnjakom i

prihranjivanjem na produktivnost meliorisanih travnjaka biljne zajednice Nardetum strictae.

Poljoprivreda br. 8. Beograd.

Pajković, Đ. (1976): Ispitivanje uticaja mineralnih đubriva na prinos i kvalitet pašnjaka na

Prokletijama. Magistarski rad. Biotehnički institute, Peć.

Pavešić-Popović, J. (1970): Uticaj mineralnih đubriva na prinos i botanički sastav travnog

pokrivača livada tipa Danthonietum calycinae. Magistarski rad, Beograd.

Petrić, М. (2002): Travnjaci. Poljoknjiga, Beograd.

Predić, Т. (2011): Agrohemija i ishrana biljaka – Praktikum. Univerzitet u Banjaluci,

Poljoprivredni fakultet, Banjaluka.

SGS, 2006- Statistički godišnjak Srbije

Smit, H.J., M.J. Metzger, F. Ewert - Spatial distribution of grassland productivity and land use

in Europe

Stevanović, D., Jakovljević, M., Vrbničanin, S., Aćić, S. (2004): Hemijski sastav sena

prirodnih travnjaka Zlatibora u zavisnosti od sastava zemljišta. Acta Agriculturae Serbica,

17:235-241.

Stevens C.J., Dise N.B., Moutford J.O., Gowing D.J. (2004): Impact of nitrogen deposition on

the species richness of grasslands. Science, 303:1876-1879.

Stevović, V., Tomić, D., Bokan, N., Đurović, D. – Uticaj primene NPK đubriva na prinos krme

i botanički sastav prirodne livade tipa Agrostietum vulgaris. Agronomski fakultet, Čačak.

Stošić, M. (1972): Uticaj mineralnih đubriva na botanički sastav i produktivnost livada tipa

Danthonietum calycinae na Sjeničko-pešterskoj visoravni. Zbornik naučnih radova Zavoda za

krmno bilje sv. 4. Kruševac.

Stošić, M. (1974): Uticaj mineralnih đubriva na prinos i floristički sastav brdske livade tipa

Danthonietum calycinae. Arhiv za poljoprivredne nauke. sv. 97. (magistarski rad). Beograd.

Sun, X., Luo, N., Longhurst, B., Luo, J. (2008): Fertilizer Nitrogen and Factors Affecting

Pasture Responses. The Open Agriculture Journal, 2, 35-42. New Zealand.

Tjurin, I. V. (1940): Iz rezultatov rabotpo izučenijusostava gumusa v počvah SSSR. Sb. Probl

Sovjetskovo Počvovedenija. Dokl ANSSR, Sb 11. Moskva.

Ubavić, M. (1996): Đubriva i njihova primena. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.


59

Varga, J. (1974): Vlianie visokih doz mineralnih udobrenij na kačestvo lugopastbišnih trav.

Meždunarodnij kongres polugovodstvu, Maskva.

Vitousek P.M., Howarth R.W. (1991): Nitrogen limitation on land and in the sea: how can it

occur. Biogeochemistry, 13:87-115.

Vučković S., Simić А., Ćupina B., Stojanović Ivana, Stanisavljević R., Vojin S., Dubljević

R. (2004): Uticaj đubrenja azotom na produktivnost Cynosuretum cristati nа Sjeničko-pešterskoj

visoravni. Acta Agriculturae Serbica, 17:279-287.

Wedin D.A., Tilman D. (1996): Influence of nitrogen loading and species composition on the

carbon balance of grasslands. Science, 274:1720-1723.

Xia J. Y., Wan S.Q. (2008): Global response patterns of terrestrial plant species to nitrogen

addition. New Phytol., 179:428-439.


60

БИОГРАФИЈА

Дипл. инж. Марко Лазовић рођен је 10.02.1988. године у Новом Саду.

Основну школу је завршио у Новом Саду, а средњу пољопривредну школу – смер

ветеринарски техничар у Футогу. Пољопривредни факултет у Новом Саду, смер општи,

уписао је 2007. године. Редовне студије је завршио 2012. године са просечном оценом 9,02

и оценом дипломског рада 10.

Мастер студије је уписао октобра 2012. године на катедри Земљиште, исхрана

биљака и генетика, смер Земљиште и исхрана биљака. Све испите предвиђене планом и

програмом положио је са просечном оценом 9,83.

Од фебруара 2013. године до данас је запослен у фирми „ИМАНУЕЛ“ у Новом

Саду.

Говори, чита и пише енглески.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...

Documents

Transcript of УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ...