Propis i Otkup Zakletve

8/6/2019 Propis i Otkup Zakletve

1/29


2/29

pabgpabgbycbyc

IIssllaammsskkii ddaawweettsskkii wweebb ppoorrttaall

EEtt--TTaaqqwwaawwwwww..EEtt--TTaaqqwwaa..ccoomm


3/29

PROPIS I OTKUP ZAKLETVE 2010

2

PPRROOPPIISS II OOTTKKUUPP

ZZAAKKLLEETTVVEE

____________________________________________________________________

Prijevod: Safet Sulji

Recenzija: Safet Sulji

Redaktor: Safet Sulji

Lektor: Safet Sulji

DTP: Safet Sulji

Dizajn: Safet Sulji

Izdava: ET-TAQWA, Riyadh

11443322//22001111


4/29


3

1 U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Hvala i zahvala Uzvienom Allahu, delle enuhu, Koji sve umjeri stvori i odredi, Koji mumine Pravim putem uputi, a kafirima

bolnu kaznu pripremi. Neka su salavat i selam na NjegovogPoslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, koji vjernodostavi Allahovu poslanicu i emanet predade i ummet posavjetovai na Allahovom putu se bori sve do preseljenja na ahiret. Neka gaUzvieni Allah, subhanehu ve te'ala, obaspe svojom milou i

podari mu najljepe to e ikome dati. Neka su mir i spas nanjegovu porodicu, ashabe i na iskrene sljedbenike do Sudnjeg

dana.Rekao je Allah Uzvieni:

WXm

l:


5/29


4

Allah vas nee kazniti ako se zakunete nenamjerno,ali e vas kazniti ako se zakunete namjerno. Otkup za

prekrenu zakletvu je: da deset siromaha obinomhranom kojom hranite eljad svoju nahranite, ili daih odjenete, ili da roba ropstva oslobodite. A onaj kone bude mogao - neka tri dana posti. Tako se za

zakletve vae otkupljujete kada se zakunete; a o zakletvama svojim brinite se! Eto, tako vam Allahobjanjava propise Svoje da biste bili zahvalni.

MUDROST U PROPISIVANJU ZAKLETVE

1.Potvrda: a to iz razloga to se eli da dadne doznanje ili ulijepovjerenje u sagovornika (onome kome se obraamo) da nelaemo tokom svoga govora ukoliko je rije o nekoj vijesti,ili pak da neemo pronevjeriti obeanje ili dogovor i slinotomu.

2.Jaanje potvrde onoga koji se zaklinje da e uiniti nekodjelo za koje se boji da ga proe odnosno strah od injenjadjela koje ne eli da uini.

3. Dodatno ubjeenje koje se eli da dadne sugovorniku tepodsticaj na neko djelo ili pak odvraanje od istoga.


6/29


5

DEFINICIJA ZAKLETVEJeziko znaenje zakletve je uzeto i razumije se iz vie rijei odkoje su najbitnije: Prisega, Zakletva, Zavet te je uzevi u obzir ispojivi znaenje ovih rijei lahko dokuiti znaenje koje se ciljakada neko kae ili upotrebi jedan od vidova ZAKLETVE.

erijatsko znaenje ove rijei je POTVRDA PROPISA (zakona)SPOMINJUI NETO SVETO (Velianstveno, Krupno, Vano)NA ODREENI, SPECIFINI NAIN.

ISLAMSKI STAV O ZAKLETVI: Zakletva je propisana idozvoljena u erijatu i to Allahovom Knjigom, Sunnetom AllahovaPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao i konsenzusom islamskiuenjaka.

Dokazi iz Kur'ana:

WXml:

Allah vas nee kazniti ako se zakunete nenamjerno,

ali

e vas kazniti ako se zakunete namjerno.

WXmbcdefrl:

I ne krite zakletve kad ste ih tvrdo dali.

Dokazi iz Sunneta Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:


7/29


6

:

.Od Ebu Musa El-Earija, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao,doao sam Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, te

sam ga uo kako je rekao: Ja, dosita tako mi Allaha InAllah, neu se zakleti zakletvom nekom a da pritome vidim da je neto drugu bolje od nje osim da seiskupim (otkupim) za zakletvu i doem sa onim to jebolje od nje (boljim dijelom).

A sloio se ummet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, da jezakletva dozvoljena te da ima uporite u erijatu.

OD KOGA JE ISPRAVNA ZAKLETVA?

Zakletva je ispravna od svakog odgovornog, zdravog ovjeka kojisam izabere i nijjeti da se zakune a ne od drugoga.

- ZAKLETVA PIJANOGA:

Ukoliko razlog njegove opijenosti bude sam njegov izbor da se

namjerno, ciljano napije (opije) onda je obavezan da dadneKEFARET (Otkupa), no ukoliko bi se desilo da se opije ne eleito (ne birajui to) nego naprotiv on bude na to gledao kao na netoogavno i prezire to ili pak bude prisiljen na to, u tom sluaju spadasa njega obaveza Kefareta (Otkupa).

- ZAKLETVA KJAFIRA:


8/29


7

Od kafira se prima zakletva i ispravna je, te je obavezan da ukolikoprekri svoju zakletvu da uini kefaret (otkup) ne vezano da li tazakletva bila u KUFRU ili poslije prelaska na ISLAM.

- ZAKLETVA STRANCA:

Pod strancem se misli na ovjeka koji ne poznaje arapski jezik i odnjega se prima zakletva (ispravna je) na njegovom jeziku.

PROPIS PONAVLJANJA ZAKLETVE

Ponavljanje zakletve nije pohvaljeno, a pokueno je pretjerivanje utome po rijeima Allaha Uzvienog:

WXml:

I ne sluaj nijednog krivokletnika, prezrena.

Pa ako ne doe do granice da nije to pretjerivanje onda nije ni samtaj postupak pokuen.

Primjeri ove vrste zakletve:

1.Kada se ovjek zakune za jednu stvar vie puta, kao da kae:Tako mi Allaha neu otii tom i tom ovjeku, tako mi Allahaneu otii tom i tom ovjeku propis za ovakvu zakletvu jeonaj na kome je dumhur uleme (veina uleme) da je

poinioc ovakvog vida zakletve duan da uini samoJEDAN KEFARET.

2.Da se zakune za vie stvari, pa recimo da kae: Tako miAllaha neu da jedem, tako mi Allaha neu da pijem, tako miAllaha neu da spavam propis ove zakletve je da jeobavezan za svaku zakletvu da uradi kefaret i ovo je stavveine uleme (dumhur).


9/29


8

TA JE PREE DA SE ZAKLETVA ISPOTUJE ILI DA SE PREKRI?

Kada preciznije prouavamo ZAKLETVE lahko emo uoiti dasve zakletve nisu na istom stepenu, neke su od njih na stepenu da

je obavezan poinilac iste da ispotuje tj. da dadne kefaret ukolikoih prekri, dok su pak druge takve prirode da je ovjek obavezan

da ih prekri (ne ispotuje) ili trei sluaj da su podjednako bitne ilida neto od dva sluaja prevagne (da recimo krenje zakletve budeispravnije) a za svaki ovaj sluaj navest emo po primjer.

a)Zakletva koja obvezuje ovjeka da je ispotuje: Da se zakuneda e se kloniti grijeha ili da se zakune da e uvati Farzove(vadibe) kao da e postiti Ramazan ili da e klanjati petdnevni namaza, ili da e prestati da pui duhan sve ovezakletve i sve to je iz ovoga domena obvezuje ovjeka da ihispotuje dakle to je Farz (Vadib) i nije dozvoljeno da se

prekre pa ukoliko prekri neto od ovoga bivaGRENIKOM pa i kada dadne kefaret (otkup) te zakletve.

b)Zakletva koju je ovjek obavezan da prekri (ne ispuni): a toje ona zakletva iz koje proizlazi teta za ovjeka ili njegovuporodicu ili pak nekoga drugog ili na drugu stranu da iz njeproizlazi injenje nekoga harama ili da se ostavi Farz(Vadib) te za ovakav vid zakletve ovjek biva obavezanda je prekri tj. ne ispuni. Pa svako onaj ko bude se zakleo dae uznemiravati komije ili da nee opskrbljivati porodicu ilida se zakune da e piti alkohol i sve to je iz ove grupe ovjek biva obvezan da prekri i da ne ispuni svoju zakletvu


10/29


9

jer bi to bilo iz domena vee tete po istog ovjeka ilinjegove blie.

c)Zakletva kod koje je pree da se ne ispuni (prekri) od daovjek ustraje na njoj: kao da se ovjek zakune da neeudjeljivati siromanima ili da se zakune da nee klanjatinafile (dobrovoljne) namaze i sve to slino ovome te ovakvezakletve bivaju pokuene i pree je da ovjek ih ne ispotujetj. da ih prekri te da dadne kefaret za svoju zakletvu jer je

injenje te zakletve pree i bolje od da se ostavi.d)Zakletve kod koje je isto da li ovjek to ispotovao ili

prekrio: a to je sve to spada pod domen MUBAH (lijepo,dozvoljeno) kao to je da ovjek kae: Tako mi Allaha neuda jedem ovo voe ili neu da pijem ovu vodu te kodovakvih zakletvi ispunjene ili pak krenje iste biva

podjednako ili neodreeno te ovjek ne biva zaduen niimvie ukoliko bih prekrio zakletvu osim da dadne kefaret

(otkup).

ARTOVI OBAVEZNOSTI KEFARETA (OTKUPA)

Da bi ovjek bio obavezan da dadne kefaret (otkup) mora da buduispunjeni odreeni artovi:

1.Namjerno, ciljano zaklinjanje i to po rijeima Allaha, dellee'nuhu:

WXml:


11/29


10

Allah vas nee kazniti ako se zakunete nenamjerno,ali e vas kazniti ako se zakunete namjerno.

Te se ne uzima u obzir zakletva koja nije namjerna, (kada seovjek nenamjerno zakune), niti zakletva od onoga koji spava, nitiod osobe koja nema punoljetnost (od djeteta malog) a niti od osobekoja nije zdrava razumom (lude osobe).

2.Da zakletva bude takve prirode da se odnosi na buduevrijeme te da bude za stvar koja je mogua da se desi(stvarna): te da se ne odnosi na stvar koja se desila u prolostia ovjek zna zasigurno da se ona zbila, a takoer se ne odnosina vrijeme budue za koje ovjek sumnja u ispravnostodnosno vjerojatnou da e se desiti. Ovaj vid zakletve daklenije isti kao onaj ko se zakune neim drugim da e to ispuniti,zadovoljiti pa to ne uradi te ovakav nije primoran da dajekefaret za neoekivanu stvar ili dogaaj i to po Idmau(konsenzusu) uleme. Te nae rijei ZA STVAR KOJA JEMOGUA DA SE DESI U BUDUNOSTI: ovim se eli dakae da zakletva ne bude prihvaena niti ispravna ukoliko jeona zasnovana na stvari koja je nemogua da se desi ili

postoji kao to je ubistvo mrtvaca ili njegovo oivljavanje isve drugo slino te za ovakav vid zakletve nema kefareta.

3.

Da zakletva bude reena namjerno, svjesno bez prisile i onase ne prima od onoga koji je primoran na nju (na zakletvu) po

rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

::.


12/29


11

Allah je oprostio (preao) ovom ummetu sve to jeuraeno iz pogreke, zaborava i ono to je uraenouz prisilu (to bude primoran). 1

4.Da bude svjestan zakletve: pa ukoliko bi se zakleo izzaborava to se ne uzima kao zakletva a takoer ukoliko bi izzaborava prekrio zakletvu isto se ne uzima u obzir pokonsenzusu islamski uenjaka.

5.Izgovor zakletve rijeima i ne uzima se u obzir zakletvareena u razgovoru samim sa sobom kod veine islamskiuenjaka a po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhive sellem:

:

.Allah je oprostio mome ummetu ono to bude

zamislio (dua doaptavala) sve dok to ne budeuradio ili priao o tome.2

6.Krenje (prekid) zakletve radnjom za koju se zakleo da e jeostaviti ili pakinjenje radnje za koju se zakleo da je nee

uiniti: kao onaj ko se zakune da e ostaviti alkohol pa gapopije ili pak onaj ko se zakune da nee klanjati pa klanja...!

1BiljeigaIbnMade1/659

2BiljeiimamMuslimusvomeSahihuodKutejbeatakoerimamBuhariudrugomkontekstu


13/29


12

VRSTE ZAKLETVI1. ZAKLETVA ALLAHOVIM IMENIMA:

Sva Allahova imena se dijele na tri grupe:

- Imena koja su svojstvena samo Njemu i niko se drugi neimenuje njima kao to su: ALLAH, ER-RAHMAN, RABU-L-ALEMIN i zakletva ovim imenima je dozvoljena u svim

situacijama po konsenzusu islamski uenjaka.- Imena koja su zajednika kojima se Allah opisuje a mogu da

ih imaju i drugi, no uporaba isti se uglavnom odnosi ispominje u kontekstu govora o Allahu i Njegovim osobinakao to su: ERREZAK, EL-MELIK, EL-DEBAR paukoliko bude ciljao ovim rijeima jedno od Allahovi imena pato se uzima kao zakletva no ukoliko bude elio time netomimo Allahovi imena to ne biva zakletvom.

- Imena koja su zajednika kojima se Allah opisuje a i drugi, nouporaba isti se uglavnom odnosi i spominje u kontekstugovora o ljudima ili drugi kao to su: EL-AZIZ, EL-HAJ, EL-KERIM, EL-MU'MIN

Te oko ovoga je ustvari i spor odnosno razilaenje meuuenjacima pa neki od njih kau da ukoliko se neko zakune neimod spomenutog to biva zakletva dok pak drugi kau nije to nikako

zakletva. A ISPRAVN stav uenjaka i konsenzus jeste da je tozakletva ukoliko bude nijjetio tim imenima ustvari zakletvuAllahom Uzvienim, no ukoliko bude nijjetio time neto mimoreenog to se ne uzima kao zakletva.

2. ZAKLETVA ALLAHOVIM SVOJSTVIMA:

Pod Allahovim svojstvima se podrazumijeva i misli na svojstvakojima se Allah sam opisao u svojoj knjizi te svojstva kojim Ga je


14/29


13

opisao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a to seprenosi vjerodostojnim putem od Njega, sallallahu alejhi ve sellem,i ovo svojstva se dijela na dvije grupe:

- SVOJSTVENA I POSTOJNA SVOJSTVA (): te to su onasvojstva koje je sam Allah pripisao sebi kao to su: SLUH, VID,ZNANJE, MO ili pak svojstvo UZDIZANJA odnosnoSPUTANJE.

- NEGATIVNA SVOJSTVA KOJA JE ALLAH POREKAOodnosno od Sebe UKLONIO (UDALJIO) a to sva svojstva kojaje Allah u svojoj plemenitoj knjizi zanijekao ili pak to zanijekaopreko jezika Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Konsenzus islamski uenjaka je na tome da je dozvoljeno daovjek se zaklinje Allahovim svojstvima, i da se ne zaklinjeAllahovim svojstvima koja je on delle e'nuhu objavio i nasobavijestio o njima kao to su: RUKA, PRSTI, STOPALO a to je

ustvari i stav ejha El-Usejmina, rahimehullahu.3. ZAKLETVA MUSHAFOM (KUR'ANOM):

Dozvoljeno je da se ovjek zakune Kur'anom ili pak dijelomKur'ana na emu je veina islamski uenjaka no oni su se razilioko broja kefareta (otkupa) no ispravno je na emu je opet veinaislamske uleme da je kefaret za prekrenu zakletvu jedan kao i koddruge zakletve.

4. ZAKLETVA NEIM MIMO ALLAHA:

Haram je (zabranjeno) da se ovjek zaklinje neim mimo AllahaUzvienog po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi vesellem:


15/29


14

.

Allah vam je zabranio da se zaklinjete oevima, pako se bude zaklinjao neka se zaklinje Allahom ili

neka uti.3Zaklinjanje neim drugim mimo Allaha je IRK rekao je AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

.

Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi vesellem, Omer, radijjallahu anhu, kada ga je uo da sekune (zaklinje) ocem: Ne zaklinji se ocem, doista

3BiljeiimamBuhari3836/15nastrain333


16/29


15

onaj ko se se bude zakleo neim mimo Allaha on jepoinio IRK.4

A u drugoj predaji:

:

.:

Ko se bude zakleo neim mimo Allaha on je poinioIRK.5

to se tie kefareta (otkupa) za onoga ko se bude zakleo neimmimo Allaha na takvom je da se POKAJE i da zatrai od Allahaoprost, te da nakon toga izgovori rijei tevhida kao to se to

prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisuod Ebu Hurejre, radijjallahu anhu:

.

Ko se bude od vas zakleo pa kae u svojoj zakletvi pa kae tako mi Lata i Uzza (kipovi za vrijeme

4MusnedimamaAhmeda10/250

5MusnedTajasi3/412


17/29


16

murika u Mekki) neka nakon toga izgovori rijei LAILAHE ILLELLAH.

5. ZAKLETVA IVOTIMA:

Nije dozvoljeno da se ovjek kune ivotom svojim ili bilo kogadrugog od stvorenja, rekao je Sidistani: ovjek neznalicakoji se zakune duom nekog voe ili njegovim

ivotom njegov ISLAM NIJE ISPRAVAN (nijeupotpunio svoj islam).

6. ZAKLETVA ALLAHOVIM AJETIMA (DOKAZIMA):

Allahovi ajeti se dijele na dvije grupe:

- Allahovi ajeti iz kozmosa, a njima se ciljaju svi ajeti (dokazi)koje je Allah stvorio u ovom Kozmosu i odredio iste da se

deavaju po Njegovoj delle e'nuhu odredbi kao to su:NO, DAN, MJESEC, SUNCE i ovakav vid zakletve nijedozvoljen jer je ustvari zakletva neim STVORENIM, azakletva neim od stvorenja je HARAM (zabranjena).

- Allahovi erijatski ajeti a njima se misli Kur'anski ajetisputeni, objavljeni objavom Allahovom Poslaniku izaklinjanje njima je dozvoljeno a takoer spomenuli smo da

je dozvoljeno da se ovjek zaklinje Kur'anom ili njegovimdijelovima (sure, ajeti) te da je to svojstvo od Allahovisvojstava (Njegove rijei).

7. ZAKLETVA SVOJIM IVOTOM:

Razila se ulema oko propisa ili ispravnosti rijei: TAKO MIIVOTA na dva miljenja:


18/29


17

a)Zakletva ovim rijeima je zabranjenab)Dozvoljen je ovaj vid zakletve na osnovu Poslanikovi,

sallallahu alejhi ve sellem, rijei, no meutim da li se touzima u obzir kao ZAKLETVA?

Takoer po ovom pitanju ima dva stava kod islamski uenjaka:

- Rijei TAKO MI IVOTA nije zakletva i to je stav veine

islamski uenjaka kao to to prenosi i biljei Ibn Kajjim,

rahimehullahu.

- Rijei TAKO MI IVOTA je zakletva i za prekraj ovjek jeduan da uini kefaret (otkup).

Spoj izmeu ova dva stava islamski uenjaka jeste da jedozvoljeno da ovjek kae te rijei no meutim nije dozvoljeno dase tim rijeima zaklinje a Allah najbolje zna!

8. ZAKLETVA POSLANIKOM, SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM:

Zakletva Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, moe da budeKUFR ili HARAM. Pa ukoliko se bude zaklinjao Poslanikom,veliajui ga kao to se Allah velia (da uini Allaha i Poslanikaistim) to je KUFR (nevjerstvo) a takoer ukoliko bi se zakleoPoslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, ismijavajui se time ili

elei da okalja njegov poloaj i ast to je KUFR takoer!

Ako bi se zakleo Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, ne eleinita od gore spomenutog nego on smatra dozvoljenim da sezakune Poslanikom to biva HARAM i nije dozvoljeno da se timezaklinje i ukoliko bi se zakleo nije obavezan da to ispuni a takoernema nikakva kefareta za te rijei jer se to ne uzima kao zakletva.


19/29


18

Zakletva Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, je kao zakletvaneim mimo Allaha Uzvienog te je ovjek nakon ti rijeiobavezan samo da izgovori rijei: LA ILAHE ILLELLAH i onnema kefareta osim ovih rijei.

9. LANA ZAKLETVA (EL-GAMUS):

To je zakletva u kojoj se ovjek zaklinje a njegova zakletva jezasnovana na lai. Odnosno da se zakune nekom stvari da je ju

uradio, a on zasigurno zna da to nije uradio (lae) ili pak da sezakune da nije uradio neku radnju a on ju je poinio. Postoje dvamiljenja za kefaret (otkup) ovog vida zakletve kod islamskiuenjaka, a ono to je jae i ispravni stav jeste da nema kefareta zaovakvu zakletvu i to je stav veine islamske uleme, dakle poinilacovog vida zakletve nije duan da dadne kefaret osim da se pokajeAllahu za izreene lai.

10. ZAKLETVE PRI GOVORU (TOKOM RAZGOVORA):

Razila se ulema oko ovoga vida zakletve a najispravni stav je, aAllah najbolje zna da to biva zakletvom ukoliko zadovolji dvijestvari:

- Ono to izgovori (govori) ovjek jezikom bez namjere.

- Zakletva koju izgovori ovjek zaklinjui se tako da misli da jeon upravu (da e biti kako misli, eli).

I ovo je stav mezheba Hanbeliskog kao i ejhu-l-islama IbnTejjmije i Ibn Kajjima, rahimehullahuma.6

Primjeri ove zakletve: Kao da ovjek kae svome bratu TAKOMI ALLAHA URADIT E TO, ili SVAKAKO E TO DAURADI ALLAHAMI ili da ovjek domain kae svome

6 ZbirkeFetvi 23/212, PutnaOpskrba5/207


20/29


19

gostu TAKO MI ALLAHA JEST E ILI PITI sa stranegostoprimstva bez da eli da se zakune odnosno da cilja zakletvu(ne nijjeti srcem).

erijatski stav spram ovoga vida zakletve jeste da nema kefareta(otkupa) jer nije ovjek nijjetio tim rijeima zakletu, a dokaz zaovo je u rijeima Allaha Uzvienog:

WXm l:Allah vas nee kazniti ako se zakunete nenamjerno,ali e vas kazniti ako se zakunete namjerno.

IZUZETCI U ZAKLETVAMAPod izuzetcima u zakletvama misli se na rijei koje mogu dadovedu reenu zakletvu na stepen odgode odnosno na stanje kojene iziskuje nikakvu obavezu (dakle ukoliko bi ih ovjek rekaonjegova zakletva bi mogla da bude opravdana odnosno izuzet njensmisao i znaaj). Kao to su rijei: INALLAH, OSIM

Kao da onaj koji se zaklinje kae: tako mi Allaha neu ove noi

izai iz kue inAllah (Ako Allah tako htjedne) ili da kae tako miAllaha ja neu obui ovo odijelo osim ako Allah to ne htjedne

Rekla je ve'ina islamski uenjaka, ovakav vid zakletve ne obvezujenjeno izvrenje, pa kada bi izaao iz svoje kue ili pak obukaoodijelo za koje se zakleo da nee, on ustvari ne biva niim zaduen

jer je uinio (napravio) izuzetak u svojoj zakletvi.

Koristi koje proizlaze iz ovakvog vida zakletve:


21/29


20

- Ovakav vid zakletve koristi sa strane ne obvezivanja naizvrenje zakletve odnosno reenoga.

- Neobveznost davanja kefareta (otkupa).

- Ovakav postupakovjeka spreava da bude okarakterisan kaolaov odnosno da je slagao.

ARTOVI ISPRAVNOSTI IZUZETKA U ZAKLETVI1.Da zakletva i izuzetak budu reeni neposredno jedno iza

drugog: pa ukoliko bi razdvojio izmeu zakletve i izuzetka(rijei koje prave izuzetak u zakletvi) nekim govorom koji sene vee za zakletvu tj. da proe veliko vrijeme (odui se) samizuzetak iz zakletve ne bi bio ispravan. Ukoliko bi senapravila mala pauza koja je neosjetna odnosno koja se nesmatra kao pauzom u zakletvi zbog neki nepredvieni faktora

kao to su kaalj ili pak kihanje to ne utjee na zakletvu isam izuzetak.

2.Da bude zakletva i izuzetak zakletve od jednog ovjekadirektno (da on bude izgovorio te rijei).

3.Da onaj koji se zaklinje rijei izuzetka u zakletvi izgovorisvojim jezikom (jasno i glasno): dakle ukoliko bi izuzetakzakletve uradio samo srcem bez da izgovori to ne bi bilo

ispravno, Ispravno bi bilo ukoliko bi izuzetak napisao ilirekao svojim jezikom javno i glasno.

4.Da ukoliko bude uradio izuzetak u zakletvi neimzadovoljstvom to ne bude iz domena Teberuka (traenja

bereketa i oekivanje neki koristi).


22/29


21

SUMNJA U IZUZETKU U ZAKLETVAMA: ukoliko bi ovjekposumnjao da li je napravio izuzetak u svojoj zakletvi ta da radiodnosno kako da se odnosi spram toga?

Po mezhebu Hanbelsikom takav nije uradio izuzetak u zakletvi iobvezan je da ispuni svoju zakletvu odnosno u sluaju krenjazakletve da dadne kefaret (otkup).

No, po ejhu-l-islamu Ibn Tejmijje, rahimehullahu, je drugaije,

on kae da se tako

er smatra daovjek nije uradio izuzetak uzakletvi ako posumnja osim onaj kod koga je obiaj (praksa stalna)

da ini izuzetke u zakletvama - i ovo miljenje je jako.

KEFARET (OTKUP) ZAKLETVE, TE KAKO SE ON POSTIEKefaret zakletve biva obavezan kada onaj koji se zaklinje ne ispunisvoju zakletvu, dakle prekri je a ona biva na sljedei nain, kao

to se to vidi iz rijei Allaha Uzvienog:

WXml:


23/29


24/29


23

kako bi ovjek (siromah) mogao da napravi kvalitetan obrok. I naovaj nain bi bilo upotpunjeno hranjenje siromaha.

2. Nain i kakvoa odijevanja siromaha:

Allah, delle e'nuhu, je pojasnio da i na ovaj nain bivaupotpunjen otkup za onoga koje obvezan da ga ispuni (dadne) tenije precizirano koliko biva ta koliina kojom se upotpunjuje taj

propis te su se uenjaci razili oko koliine ovoga otkupa te kau

da je mjera za ovaj otkup ona koja se uzima iz obiaja toga naroda.Dakle ta se podrazumijeva pod odijevanjem kod jednog naroda tose uzima kao mjerilo i tako se ustvari vri ovaj drugi vid kefareta(otkupa).

3. Oslobaanje roba:

Ovo je trei vid otkupa kojim moe da se ovjek otkupi za prekrenu zakletvu a dokaz za ovo je Kur'anski ajet o kefaretuzakletve. No postavlja se pitanje da li je obavezno da taj rob koji seeli da oslobodi bude vjernik (mu'min) ili ne? Radih (ispravni)stav uenjaka po ovom pitanju jeste da ne mora da bude vjernik, no

bolje je i pree da se oslobodi rob vjernik pa ukoliko bi kao kefaret(otkup) on oslobodio kjafira (nevjernika) da li mu je ispravankefaret ili ne? Ovdje se ulema razila i pitanje je u kome ima viestavova koji su podjednako jaki u svojim dokazima.

4. Post tri dana uzastopno:

Ovo je etvrti vid otkupa koji se radi tako to prekrilac zakletve bude obavezan da posti 3 dana uzastopno bez prekida i ovdje jevrlo vano napomenuti da prelazak na ovaj vid otkupa bude nakonto se ne mogne da ispuni niti jedan drugi vid prethodno spomenutiredoslijedom. Dakle kefaret (otkup) zakletve biva voen spojemizmeu REDOSLJEDA I IZBORA. Izbor biva u stvarima

prethodno spomenutim a to je da nahrani siromahe ili odjene ilipak da oslobodi roba, dok se redoslijed ogleda u tome ukoliko ne


25/29


24

bude u mogunosti da ispuni gore navedeno onda prelazi na posttri dana uzastopno bez prekida.

Pitanja:

Da li je ART tokom posta da bude uzastopan bez prekida?

Razila se ulema po ovome pitanju na dva miljenja, ispravnijemiljenje je ono na kome je bio Ubeje Ibn Kab i Ibn Mesudradijjallahu anhuma koji su uili Allahove rijei: Pa neka poste tri

dana uzastopno.

Kada prekine post da li je obavezan da ponovi post (ono toje postio) zbog obaveze uzastopnosti?

Onaj ko se nae u ovoj situaciji ustvari on se nalazi izmeu dvastanja:

a)Da za svoj postupak (prekid) ima erijatsko opravdanje kao

to je BOLEST, PUTOVANJE, HAJZ, NIFAS, DANIBAJRAMA, ZABORAV, NEZNANJE i u ovimsluajevima nije obavezan da ponovi svoj post nego e samoda upotpuni ono to mu je ostalo i tako upotpuni svoj kefaret(otkup).

b)Da prekine post bez da ima erijatsko opravdanje te u ovomsluaju je obavezan da ponovi svoj post tj. da posti iz poetkasvoja tri dana uzastopno, jer nije imao erijatsko opravdanje

za prekid posta. Ko umre a ne ispuni svoj kefaret (otkup) da li je obaveza na

staratelju da dadne kefaret za njega?

Razila se ulema po ovom pitanju, no ispravan stav je a Allahnajbolje zna da je obavezan staratelj da dadne kefaret za njega iznjegova imetka. Ukoliko bude taj koji je umro (preselio) vlasnikimetka obavezan je staratelj da nahrani siromahe ili pak da ih


26/29


25

obue ili oslobodi roba, no ukoliko ne bude umrli vlasnik imetkaonda e staratelj (ili neko drugi) da posti za njega tri danauzastopno kako to je to kazala islamska ulema. Takoer, oni su serazili da li je ova obaveza davanja kefareta za umrloga iz domenaFARZA (VADIBA) ili pak MUSTEHAB (pohvalno, lijepo).

Kada spada obaveza kefareta sa onoga ko prekri zakletvu?

Kao prvo razila se ulema oko spadanja obaveze sa prekrioca

zakletve koji doivi bankrot ili nemo. Pa veina islamskiuenjaka je stava da ne spada sa njega obaveza kefareta dok je stavimama Ahmeda u predaji koja se prenosi od njega da obaveznostkefareta spada sa njega ukoliko doivi bankrot i ovo jeISPRAVAN STAV.

Rekao je Allah Uzvieni:

WXm

l

:

Allah nikoga ne optereuje preko mogunostinjegovih.

A kao drugo obaveznost kefareta takoer spada sa ovjeka koji jedoivio bankrot te ne moe da dadne kefaret (da nahrani siromaheniti da ih obue a niti da oslobodi roba) a takoer je nemoan da

posti zbog starosti ili bolesti a ne nada se ozdravljenju te s

ovakvog ovjeka spada obaveza kefareta (otkupa) a Allah najboljezna!!!

Da lije ispravno da se da protuvrijednost kefareta u novcu?

Po ovom pitanju grijee mnogi ljudi pa umjesto da dadnu svojkefaret (otkup) kako je to Allah Uzvieni rekao oni daju

protuvrijednost u novcu umjesto da bude dana u hrani ili odjei to je svakako NEISPRAVNO i ZABRANJENO. Allah je taj koji


27/29


26

najbolje poznaje svoje robove i On je Mudri koji propisuje sve umjeri te je Allah, delle e'nuhu, propisao da se kefaret daje na pojanjeni nain a zatim rekao: Tako se za zakletve vaeotkupljujete kada se zakunete; a o zakletvama svojim brinite se! Tenije nikome dozvoljeno da mijenja ili radi neto mimo onoga to jeerijatom dozvoljeno odnosno propisano.

Da li je dozvoljeno da se izdvoji odnosno dadne kefaret(otkup) prije nego se prekri zakletva?

Da, dozvoljeno je da se izdvoji kefaret prije nego se prekrizakletva pa makar to bio i post tri dana uzastopno a ovo je stavimama Malika i od njega se to prenosi, no pree je da se kefaretizdvoji po prekrenoj zakletvi na osnovu dokaza koji biljei imamBuhari u hadisu od Abdurrahmana Ibn Semre, radijjallahu anhu,rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

:

..

Kada se zakunete nekom zakletvom, pavidite neto drugo bolje od toga doite

(uradite) sa time to je bolje i dajte kefaretza svoju zakletvu.7Ukoliko ovjek izdvoji otkup prije nego to prekri zakletvu tadase to zove IENJE ZAKLETVE a ukoliko to izdvoji nakon to

prekri zakletvu onda se zove KEFARET (Otkup).

7SunenElKebir10/36


28/29


27

Molim Allaha Uzvienog da nas uini od onih koji eda prvo vode brigu o svojim zakletvama te da ispunesvoje dugove (obaveze) spram naega Gospodara.

A M I N


29/29

Propis i Otkup Zakletve

Documents

Transcript of Propis i Otkup Zakletve