У заједничкој организацији Прав-ног факултета Универзитета у

Београду и Српске академије наука и уметности, 5. и 6. децембра 2019. године одржан је научни скуп „Жи-војин М. Перић: Личност и дело”. Ова конференција представљала је финални догађај у оквиру обеле-жавања 150-годишњице од рођења Живојина Перића (1868–1953), ду-гогодишњег професора Правног факултета Универзитета у Београ-ду и дописног члана СКА (касније САНУ). Претходно је већ, у оквиру јубилеја, издата  Библиографија Жи-војина М. Перића са хронологијом живота и рада  (аутора Добрила Аранитовића и проф. др Јовице Тр-куље) и организована стална излож-бена поставка „Живојин М. Перић: Живот и дело” у слушаоници III Правног факултета, која носи њего-во име.

На отварању скупа присутнима су се обратили председник САНУ академик Владимир Костић, декан Правног факултета проф. др Зоран

Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 66–67, новембар 2019 – јул 2020.

ACTA DIURNAНаучни скуп

„Живојин М. Перић: Личност и дело”

У раду конференције учествовало је 20 научника из Србије, Црне Горе, и Босне и Херцеговине

2

Мирковић, и председница Органи-зационог одбора проф. др Марија Драшкић.

Рад конференције се одвијао у пет сесија. Прве две сесије биле су пос-већене доприносу који је Живојин Перић остварио у области грађан-ског права: једна се бавила различи-тим цивилистичким темама, а друга у целости облигационим правом.

Трећа сесија била је посвећена те-оријској мисли Живојина Перића, четврта његовим радовима о међу-народном праву и федерализму, док се пета сесија бавила Перићевим животом и интересовањима мање заступљеним у његовом делу. У раду конференције је учествовало преко двадесет научника из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, међу

којима је био велики број наставни-ка Правног факултета Универзитета у Београду. У публици је било много стручњака, као и студената, а скупу је присуствовало и двоје чланова поро-дице Перић.

У оквиру скупа одржана је и премијера документарног филма „Живојин Перић: професор мимо времена” режисера Николе Авра-

Садржај 1 Научни скуп „Живојин М. Перић: Личност и дело” 3 Дан Светог Саве 7 Регионална конференција из облигационог права 8 Конференција „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године” 9 Конференција „Идентитетски преображај Србије” 9 Свечаност поводом почетка рада Жан Моне Катедре за европско еколошко право 10 Иницијални састанак поводом имплементације пројекта „LAWGEM – право и род” 12 Заједнички мастер студијски програм Правног и Економског факултета о опорезивању 12 Јесењи семинар о међурелигијском и међукултурном дијалогу 13 Промоција зборника студентских радова о праву интелектуалне својине 15 Округли сто о раскиду уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима 15 Конференција „Родно компетентно правничко знање” 16 Додељени сертификати полазницима Жан Моне модула 17 Победа наших студената на Дебатном турниру у Оксфорду 17 Велики успех наших студената на Светском универзитетском дебатном првенству 18 Успех на међународном такмичењу из стечајног права 19 Учешће на међународном такмичењу из арбитражног права 20 Успех на међународном такмичењу из права видео игара 21 Победа наших студената на регионалном такмичењу из компанијског права 22 Друго место на регионалном студентском такмичењу из права страних улагања 22 Успех на регионалном такмичењу из арбитражног решавања спортских спорова 23 XXVI такмичење студената Правног факултета у беседништву 24 Међународна сарадња 27 Сарадња с другим институцијама 29 Научни скупови и други догађаји у иностранству 32 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 39 Студијски боравци 39 Награде и признања 41 Гости на предавањима и посете институцијама 43 Forvm Romanvm 47 Општи семинар 48 Семинар Српског удружења за економску анализу права 49 Издавачка делатност 50 Вести из Библиотеке 50 Факултетски живот 54 In memoriam 58 Студентски живот 63 Студијска посета европским институцијама 64 Посета Тополи и Опленцу

ИздавачПравни факултетУниверзитета у Београду

За издавачапроф. др Зоран Мирковић

Уредникпроф. др Љубинка Ковачевић

Технички секретарЉубинка Шутић Мирковић

ПрипремаДосије студио

ШтампаЈП Службени гласник

Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом проф. др Љубинки Ковачевић на адре-су: ljubinka@ius.bg.ac.rs, до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца.

ISSN 1820-3981

3

У понедељак, 27. јануара 2020. године, одржана је свечана

академија поводом Дана Светог Саве. Свечаност је отворена насту-пом академског хора „Обилић” АКУД „Бранко Крсмановић” под руководством диригенткиње Ане Ћосовић. Затим се декан Правног факултета проф. др Зоран Мир-ковић обратио дипломцима и гостима говором којим је кратко скренуо пажњу на историјат про-слављања Дана Светог Саве као школске славе (уопште, а нарочи-то на Универзитету у Београду) и на неке најважније чињенице из живота Саве Немањића и његов значај за српску цркву и државу, а посебно њихово право. Академији су присуствовали многи представ-ници правничке струке из државне управе и правосуђа, а програм је водио проф. др Војислав Стани-мировић, који је својим духовитим опаскама и анегдотама у више на-врата успео да од срца насмеје све пристуне.

После свечаног дела програма, прешло се на доделу награда и пох-валница. Прво је додељена награда студенту генерације, Константи-

ну Бабићу, који је дипломирао у септембру 2019. године, с просеч-ном оценом 10,00. Поред њега, похваљене су и Бојана Петровић и Јована Ђорђевић, које су с истим просеком дипломирале свега неко-лико дана касније.

Јована Ђорђевић је добила и награду из Фонда „Др Драгољуб Атанацковић” за најбољи успех

остварен на предметима Катедре за кривично право, у генерацији 2015/2016. Колегиници Ђорђевић награду је уручио проф. др Ђорђе Игњатовић.

После неколико година пау-зе, обновљен је и рад Фондације „Алан Вотсон”, сада у потпуности средствима Правног факултета Универзитета у Београду. На ово-

мова, снимљеног у продукцији Правног факултета, у оквиру обе-лежавања годишњице. Наши нас-тавници учествовали су као гости и стручни консултанти при изради филма, који ће омогућити да се и шира јавност упозна са ликом и де-лом професора Перића.

Снимак свечаног отварања дос-тупан је на адреси: https://www.youtube.com/watch?v=NbLE3QXml0Y&feature=youtu.be, док се снимак декановог говора на затварању кон-ференције може погледати на адре-си: https://www.youtube.com/watch?v=h1RuTL6MiDw&feature=youtu.be.

Свечана академија поводом Дана Светог Саве

Дан Светог Саве

Отварање конференције којом је заокружено обележавање 150 година од рођења Ж. Перића

4

Говор декана Правног факултета проф. др Зорана Мирковића на прослави Дана Светог Саве

Данас је Дан Светог Саве, школска слава и празник којим се обележава успомена на Саву Немањића, срп-ског просветитеља и првог српског архиепископа. Дан Светог Саве 14/27. јануара прослављен је као школска слава већ 1735. године у Сремским Карловцима, средишту митрополије. Тада је одлучено да ђаци тога дана не похађају наставу, већ да присуствују свечаности о првом српском просветитељу. Кнез Милош је 1823. године званично прогласио Дан Светога Саве као школску славу. На Лицеју, претечи данашњег Универзитета, 1839. године одржана је прва прослава са беседом о Светом Сави и приредбом. Коначно, кнез Михаило је законом из 1841. године обавезао све школе да сваке године славе Светог Саву као своју славу.

О животу и раду великог Саве Немањића много тога је познато, општепознато. Вашу пажњу бих задржао на неким чињеницама, које, по моме скромном суду, много казују о њему. Сава Немањић je рођен око 1175. године, као најмлађе дете великог жупана Стефана Немање и Ане. По рођењу је добио име Растко. Управљао је хумском облашћу, то је област данашње Источне Херцеговине у Републици Српској. Напустио је тај поло-жај око 1191. године и отишао на Свету Гору, у Визнатију (данашњу Грчку). У руском манастиру Пантелејмону се закалуђерио. Добио је име Сава, по Сави јерусалимском, и почео је да живи аскетским начином живота. Потом је прешао у грчки манастир Ватопед. Савин отац Стефан Немања,у монаштву Симеон, долази на Свету Гору новембра 1197. године.

Сава и његов отац заједно су подигли манастир Хиландар 1199. године. Манастир Хиландар је имао ог-роман значај за настанак Српске цркве и њену даљу судбину. Хиландар је био школа, готово универзитет за српско монаштво и свештенство. По изричитој Савиној наредби, од 1219. године сви будући поглавари Српске цркве је требало да буду светогорски калуђери. Та наредба је поштована следећих 200 година и по-том је из непознатих разлога пала у заборав. После крвавог грађанског рата који су крајем 1205. и почетком 1206. године водили двојица његове старије браће, Вукан и Стефан, Сава преноси очево тело да почива у Србији. У почетку, православне епископије у српској држави су биле потчињене црквеном центру у Охриду, који се, после пропасти Византијског царства 1204. године, налазио у држави епирских Грка. У намери да се ослободе подчињености и да остваре самосталну и јединствену црквену организацију Сава и његов брат краљ Стефан Немањић су се обратили никејским Грцима, легитимним наследницима Византије. Сагласност да Српска црква буде самостална Сава је добио од византијског цара и цариградског патријарха у јесен 1219. године у Никеји. Од тада су српски епископи сами бирали и посвећивали архиепископа у цркви Светог Спаса у Жичи, која је подигнута као крунидбени храм и прво стоно место српских архиепископа. Примат цариград-ске патријаршије задржан је само у симболичком помињању њеног патријарха у богослужењу.

За првог архиепископа био је посвећен Сава Немањић, који је требало да устроји новонасталу цркву. Архи-епископ Сава је већ на путу из Никеје за Србију радио на црквеноправним текстовима и одабиру сарадника који ће водити новоустановљене епархије. Осим старих епархија у Расу, Липљану и Призрену, основане су две нове у Приморју: хумска и зетска, и шест у унутрашњости земље: жичка, хвостанска, будимљанска, дабарска, моравичка и топличка. Границе архиепископије су обухватиле и територије које су биле у надлежности при-морских црквених центара, који су били под окриљем католичке цркве. Оснивање и границе новоосноване Српске архиепископије имали су, осим црквене, и политичку димензију јер су области са различитим поли-тичким и црквеним традицијама повезане у једну целину.У време архиепископа Саве, западна хришћанска Црква уживала је права, као и источна хришћанска Црква, тамо где је њена јурисдикција постојала или од давнина (што је био случај са градовима у Приморју) или је била плод нових околности (што је био случај са колонијама Дубровчана у средњовековној Србији, који су се бавили трговином или рударством, и руда-ра Саса, немачког племена Саксонаца, који су развијали рударство у тадашњој Србији). Са Савом и Стефа-ном Немањом почело је пуно укључивање Срба у европску цивилизацију. До тада вазална, српска држава је постала самостална. Дотадашње верско и културно колебање замењено је чврстим опредељењем за правосла-вље и византијску културу.

Сава је столовао у Жичи, седишту архиепископије, и помагао брату краљу Стефану Првовенчаном у уп-рављању државом. Поред тога, радио је на просвећивању народа у свим областима живота. Поред рада на организовању Српске цркве и државе, Сава је био и зачетник српске књижевности и српске просвете. Сава Немањић је и родоначелник српског права и наш први велики правник. Учествовао је у изради Хиландарс-ке и Жичке повеље, Карејског, Хиландарског и Студеничког типика. Овде посебно треба истаћи да је Сава Немањић био творац првог српског номоканона коме је дао име Законоправило. Циљ Законоправила је био да осигура самосталан положај српске цркве која је тек настала. Законоправило је утемељило принцип

5годишњем конкурсу за најбољи рад на тему „Однос државе и црк-ве и правни транспланти” побе-дио је рад студента треће године основних студија Ђорђа Степића који је посвећен нашем Закону о црквама и верским заједницама, а награду му је уручио председник Фондације проф. др Сима Авра-мовић.

Награду из Фонда „Радивој Б. Васовић, виши правни саветник и његова породица”, која се додељује студенту Правног факултета Уни-верзитета у Београду слабијег материјалног стања, који је са од-личним успехом завршио основне академске студије, добио  је Душко Вујовић. У име Факултета, ову на-граду уручио је продекан проф. др Марко Ђурђевић.

Први пут ове године додељена је награда Задужбине др Љуби-це Шкара Видојевић и др Обрада Видојевића. Награђени су најбољи студенти треће и четврте године

основних студија Сава Војновић и Михајло Јовичић, као и најбољи студент мастер академских студија Илија Џамић. У име Задужбине, присутнима се обратио Ратомир

Слијепчевић, али како добитници нису били у могућности да лично приме награде, награда им је уру-чена 18. фебруара ове године.

Декан Правног факултета са студентом генерације Константином Бабићем и награђеним студенткињама Бојаном Петровић и Јованом Ђорђевић

сагласја (симфоније): 1. у односима између цркве и државе као равноправних чинилаца, и 2. у односима међу православним цркавама. Законоправило је било извор црквеног и световног права до краја постојања средњовековне српске државе. И касније, Законоправило је било извор права у време туђинске (османске, хабзбуршке, млетачке) власти у оквиру аутономних права, и до данас је остало позитивно право Српске пра-вославне цркве.

Задивљујућа је жеља и потреба Саве Немањића да упозна ондашњи свет и буде у контакту са великим људима свога доба. Познате су његове посете и разговори са цариградским, александријским, антиохијским и јерусалимским патријархом, челницима најстаријих и најугледнијих патријаршија. Сава је посетио и једног султана у Египту, што је било неуобичајено за оно време. То је био дијалог једног хришћанског поглавара са мухамеданским државним поглаваром, нека врста, модерним језиком казано, међуверског дијалога.

После 14 година управљања Српском црквом, овај изузетни човек је сматрао да су најважнији послови завршени и 1233. године се повукао са ахриепископског трона. Сава се на сабору захвалио на дужности и као свога наследника предложио Арсенија, који га је и наследио. Дакле, 1233. године Сава напушта положај архиепископа и креће на још једно, дуго ходочашће у Свете Земље. Историјски документи кажу да је на да-нашњи дан у Трнову у Бугарској умро Сава Немањић. Када се враћао у отаџбину, завршавајући своје дуго путовање од Јерусалима до Александрије и Цариграда, Сава је посетио Бугарску. Био је гост код бугарског цара Јована Асена и бугарског патријарха Јоакима, са којима је разменио мишљење о политичким и црквеним проблемима. По жељи патријарха, служио је литургију и осветио водицу на Крстовдан, уочи Богојављења. Тада се прехладио и тешко разболео. Осетио је да долази крај овоземаљског живота и учинио је располагања и поклоне: поделио је црквене светиње које је са собом носио, обдарио је сиромашне, написао је писма и послао поклоне краљу Владиславу, синовцу, и архиепископу Арсенију, наследнику на архиепископском трону. Сређено и мирно је посвршавао и ове последње послове. Умро је у освит недеље 14. (27.) јануара 1236. године. Како бележе извори, последње речи су му биле „Слава Богу за све”.

Славимо данас и убудуће овај дан као успомену на човека који је пре осам векова показао пут којим овај народ треба да иде, а то је пут просвећености, уређености, марљивог рада, мира и узајамног поштовања. Нека нам је срећна школска слава – Свети Сава!

6

Коначно, додељено је и више награда из фондације нашег не-кадашњег декана Правног фа-култета Универзитета у Београду професора др Мирка Васиљевића. Фондација „Професор др Мирко Васиљевић” ове године обележава десетогодишњицу постојања. По-чев од 2011. године, на Дан Све-тог Саве, професор др Васиљевић додељује награде најуспешнијем студенту генерације, аутору нај-бољег темата из трговинског, ком-панијског, стечајног, берзанског и саобраћајног права, правних дисциплина које је он утемељио и развио на нашем факултету, као и студентима који, уз успех на сту-

дијама, испуњавају и друге услове предвиђене статутом Фондације за материјалну подршку на путу њи-ховог академског усавршавања.

Награду за најуспешнијег сту-дента генерације у износу од 60.000 динара добио је Констан-тин Бабић, који је основне студије завршио са просечном оценом 10,00. Управни одбор Фондације донео је одлуку да награду у из-носу од 60.000 динара за најбољe урађен рад поделе два студента: Катарина Крачун, за рад из Ком-панијског права, на тему „Накнада члановима управе акционарског друштва: узрок односно решење првог агенцијског проблема – две

стране исте медаље”, и Димитрије Јовановић, за рад из Трговинског права, на тему „Уговорна одговор-ност пројектанта”.

Награду студенту основних академских студија са социјалним потребама који редовно испуњава своје статутарне обавезе у износу од по 30.000 динара добиле су сту-денткиња треће године основних студија Ана Копуновић из Пожеге, и студенткиња друге године основ-них студија Тамара Здравковић из Београда.

До сада, за десет година постоја-ња Фондације „Професор др Мир-ко Васиљевић”, награђен је 81 сту-дент.

Беседа проф. др Мирка Васиљевића поводом обележавања десетогодишњице постојања Фондације `Професор др Мирко Васиљевић`

Поштовани декане,Драге колегинице и колеге,У години мог радноправног

повлачења с овог факултета,У години обележавања јубилеја

10-е годишњице моје Фондације,У години награђивања 81.

(осамдесет првог) студента,У окружењу које одликује

евидентан вишак среброљубља и среброљубаца,

У окружењу које одликује еви-дентан вишак љубитеља ствари и материјалног,

У окружењу евидентног вишка похлепе, грамзивости и бахатости,

У окружењу евидентног вишка љубитеља операције одузимања и множења,

У окружењу евидентног мањка правих вредности попут духо-вности, светосавља, хуманости, солидарности, саосећајности, саборности, доброчинства, доброте, љубави,

У окружењу евидентног мањка љубитеља операције дељења,У тој години и у таквом окружењу желим да моја Фондација, снагом моћи једног универзитетског профе-

сора и снагом своје циљне функције, буде својеврсни симбол потребе повратка наше и само наше, суверено наше, Србије правим вредностима, осветљавајући као светионик само такав пут.

Србија православља и светосавља, Србија мултикултуралности, и поред свих искушења, показује то и ово време, има снаге, као што је то увек и имала, за победу правих вредности.

На вечнаја љета!

Овогодишњи добитници награда Фондације `Професор др Мирко Васиљевић` с оснивачем и члановима управног одбора Фондације

7

Правни факултет Универзите-та у Београду био је домаћин

Друге регионалне конференције из облигационог права, која окупља истакнуте цивилисте из земаља бивше Југославије. Конференцију су организовали проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Мар-ко Ђурђевић и проф. др Милош Живковић. На конференцији, која је одржана 14. и 15. новембра 2019. године, учествовало је 18 наставника из Словеније, Хрват-ске и Србије. Реферати о разним темама из облигационог права привукли су пажњу бројне пуб-лике и подстакли живу стручну расправу.

Излагали су: проф. др Миха Ју-харт, проф. др Петер Грилц, проф. др Дамјан Можина и асист. др Кармен Лутман (сви са Правног факултета у Љубљани), затим доц. др Матија Дамјан, проф. др Та-тјана Јосиповић, проф. др Марко Баретић, проф. др Саша Никшић, доц. др Ивана Канцељак (сви са Правног факултета у Загребу), проф. др Марија Драшкић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Марија Караникић Мирић, проф. др Милош Живковић, проф. др Наташа Петровић Томић, доц. др Ненад Тешић, доц. др Катарина Доловић Бојић, доц. др Снежана

Дабић (сви са Правног факулте-та у Београду) и проф. др Душан Николић (са Правног факултета у Новом Саду).

Правни факултет у Загребу до-делио је Правном факултету у Бе-ограду своју почасну плакету како би се обележио наставак регионал-не академске сарадње на највишем нивоу. Гост Правног факултета у Београду био је, након дугог вре-мена, декан Правног факултета у Загребу проф. др Игор Глиха, који је декану Правног факултета у Бео-граду проф. др Зорану Мирковићу, уручио почасну плакету.

Регионална конференција из облигационог права

Поред награда, на Светосавској академији додељене су и захвал-нице студентима који су постигли значајне успехе на међународним такмичењима. Тако су захвалнице добили Милош Марјановић и Јан-ко Ђорђевић, који су победили на дебатном турниру Универзитета у Оксфорду и освојили друго ме-сто на Светском универзитетском дебатном првенству на Тајлан-ду. Похваљени су и чланови тима нашег Факултета који је освојио

прво место на регионалном такми-чењу из Компанијског права „Big Deal”: Мила Радосављевић, Душан Николић, Никола Лазић, Душан Васиљевић и Катарина Милић, а тренер тима била је доц. др Јелена Лепетић. Коначно, на регионал-ном такмичењу из права страних улагања друго место је освојио тим који су чинили Александар Калуђеровић, Стефан Јовановић, Сања Петровић и Ања Михајло-

вић, а њихов тренер је био доц. др Марко Јовановић.

Свечаност је завршена поделом диплома, као и похвалница студен-тима који су претходну годину сту-дија завршили са просеком преко 9,00.

С једне од сесија конференције

8 На Правном факултету Уни-верзитета у Београду је у по-

недељак, 16. децембра 2019. годи-не, одржана научна конференција „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године”. Овом кон-ференцијом обележен је јубилеј најдуговечнијег устава Кнежеви-не и Краљевине Србије. Скуп су прикладним говорима отворили вишегодишњи професор прав-не историје на нашем Факулте-ту др Драгољуб Поповић и декан Правног факултета проф. др Зо-ран Мирковић. Рад конференције одвијао се у две сесије. У првој сесији расветљене су историјс-ке околности доношења Устава од 1869. године, чему су посебно допринеле колеге са Одељења за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и ње-гове уводне одредбе. У оквиру ове сесије излагали су проф. др Сузана Рајић, доц. др Данко Леовац, доц. др Нина Кршљанин и истраживач сарадник Данијел Радовић. Друга сесија углавном је била посвећена

ставовима савременика о Уставу од 1869. године. У оквиру ове се-сије своје реферате представили су проф. др Зоран Мирковић, доц. др Далибор Ђукић и асист. др Урош Станковић. Обе сесије окончане су занимљивим дискусијама у којима

су колеге које се баве различитим аспектима српске историје имале прилику да размене ставове, ин-формације и резултате својих ис-траживања.

Конференција „150 година од доношења Устава Србије из 1869. године”

Отварање конференције којом је обележен јубилеј најдуговечнијег устава Кнежевине и Краљевине Србије

Прва регионална конференција из облигационог права одржана је 2018. године, на Правном факулте-ту у Љубљани, поводом 40 година од усвајања Закона о облигацио-ним односима. Конференција у Београду је наставак те вредне и успешне регионалне сарадње, која ће се наставити и следеће године на трећој конференцији која треба да се одржи на Правном факултету у Загребу.

Декан Правног факултета у Загребу уручује плакету коју је овај факултет доделио Правном факултету у Београду

9

У петак, 22. новембра 2019. го-дине, у конференцијској сали

Правног факултета одржана је свечаност којом је обележен поче-так рада Жан Моне Катедре за ев-ропско еколошко право. На свеча-ности су представљени предавачи и теме које ће бити анализиране на Правној клиници за еколошко пра-во, као првом у низу курсева орга-низованих под окриљем Жан Моне Катедре.

На догађају су говорили проф. др Зоран Мирковић, декан Правног

факултета, Горан Триван, министар заштите животне средине, Андреа Орицио, амбасадор Мисије ОЕБС у Србији, Франсин Пикап, стал-на представница UNDP у Србији, Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, и Оља Јовичић, генерални секретар Стручне службе Заштитника грађа-на. Модератор скупа била је проф. др Мирјана Дреновак-Ивановић, носилац Жан Моне Катедре за ев-ропско еколошко право.

Декан проф. др Зоран Мирковић је уручио захвалницу амбасадору Мисије ОЕБС у Србији за подрш-ку у организовању и раду Правне клинике за еколошко право, коју је до сада похађало пет генерација студената основних, мастер и док-торских студија.

Правни факултет Универзитета у Београду је одлуком Европске ко-мисије о Жан Моне активностима у оквиру Еразмус+ програма добио Жан Моне Катедру за европско еколошко право (Jean Monnet Chair

На Правном факултету Уни-верзитета у Београду одржа-

на је 28. фебруара конференција на тему: „Идентитетски преобра-жај Србије”. Овом приликом је из-ложено 25 реферата, који су при-премљени у оквиру истоименог стратешког пројеката Правног

факултета за 2019. годину. Теме које су изложене сврстане су у пет панела: историјскоправни, економскоправни, јавноправни, грађански и привредни, као и кривичноправни панел. На кон-ференцији је учествовао велики број истраживача на пројекту,

као и студенти редовних и после-дипломских студија на Правном факултету. Излагања су испрово-цирала велики број питања и ко-ментара, а дискусија је показала оправданост теме пројекта.

С једног од панела конференције на којој су представљени радови написани под окриљем стратешког пројекта Правног факултета

Конференција „Идентитетски преображај Србије”

Свечаност поводом почетка рада Жан Моне Катедре за европско еколошко право

10

in European Environmental Law). Програм рада Жан Моне Катедре траје од 1. септембра 2019. године до 1. септембра 2022. године. У из-вођењу наставе и активности које се организују у форми семинара, округлих столова, летњих школа, обука за државне службенике, обу-ка за судије и тужиоце и конфе-ренција учествују и асистенткиње Правног факултета Универзитета у Београду Бојана Тодоровић и Ма-рија Влајковић.

Жан Моне Катедра за европско еколошко право ће, притом, обједи-нити предмете и курсеве који су до сада успешно развијани на Правном факултету, како би се увођењем но-вих метода едукације и бољим пове-зивањем програма омогућио даљи развој области еколошког права. Пројектом је, тако, предвиђено да се новине уводе у извођење наставе у оквиру пет постојећих предмета (Еколошко право, Еколошко право и политика ЕУ, Правна клиника за еколошко право, Приступ правди у еколошким стварима, Заштита жи-вотне средине у управном поступку и управном спору), уз увођење се-дам нових курсева (Изазови ев-ропског законодавства у примени система за трговину емисијама са ефектом стаклене баште, Промене управног поступка у циљу прено-шења еколошког acquis-а, Право климатских промена, Увод у еко-лошко право Европске уније, Ути-цај праксе Суда правде Европске уније на промену еколошког пра-ва, Хармонизација права Србије са еколошким правом Европске уније, Системи обавештавања о еколошком праву Европске уније: извори и базе података). У програ-

му је и нови курс за студенте ос-новних студија Право климатских промена, као изборни предмет на четвртој години основних студија. Коначно, пројектом су планирани и програми који ће омогућити како едукацију студената основних, мас-

тер и докторских студија у области еколошког права ЕУ и праксе Ев-ропског суда правде, тако и едука-цију судија, државних службеника и адвоката.

Иницијални састанак поводом имплементације пројекта „LAWGEM – право и род”

Амбасадору Мисије ОЕБС у Србији уручена је захвалница Правног факутлета за подршку Правној клиници за еколошко право

Почетак рада Жан Моне Катедре за еколошко право

На Правном факултету Уни-верзитета у Београду је 12. и

13. децембра одржан иницијални (kick-off) састанак поводом им-плементације међународног на-

учног пројекта „Нови квалитет образовања кроз образовање за родну равноправност – Стратеш-ко партнерство за изградњу мас-тер студијског програма `Право

и род`” (`New Quality in Education for Gender Equality – Strategic Partnership for the Development of Master`s Study Program LAW AND GENDER` /LAWGEM/). Носилац

11

наведеног пројекта је Универзитет у Београду и његов Правни факул-тет, док је координатор пројекта проф. др Драгица Вујадиновић. Поред Универзитета у Београду, чланови Конзорцијума коме је по-верена имплементација пројекта су: Правни факултет Универзите-та LUMSA (Libera Università degli Studi Maria Ss. Assunta di Roma) из Палерма, Италија; Факултет за право, психологију и социјални рад Универзитета у Оребру (Örebro universitet), Шведска; Институт Ев-ропа Правног факултета Универ-зитета у Сарланду  (Universitat des Saarlandes), Немачка; и Универзи-тет у Кадизу (Universidad de Cadiz), Шпанија.

У име Управе Правног факулте-та, скуп је отворила продеканица за међународну сарадњу доц. др Је-лена Лепетић, након чега је прису-тне поздравила ректорка Универ-зитета у Београду проф. др Иванка Поповић. Такође, у својству нај-више представнице придруженог партнера пројекта LAWGEM, скуп је поздравила и повереница за заштиту равноправности Бранки-ца Јанковић.

На иницијалном састанку били су присутни представници свих чланица Конзорцијума, укупно њих 13 (четворо из Шпаније, и по троје из Немачке, Шведске и Ита-лије), као и велики број чланова истраживачког тима Правног фа-култета Универзитета у Београду. Сви истраживачи су веома актив-но учествовали у разговорима о спровођењу пројекта, као и врло конкретно о прва два предвиђена интелектуална исхода LAWGEM пројекта, чије креирање је, запра-во, већ у току, а то су курикулум мастер програма и упитник за емпиријско истраживање ста-вова о родној равноправности наставникâ и сарадникâ свих чла-ница Конзорцијума.

Другог дана скупа, чланови ис-траживачког тима били су у прили-ци да присуствују предавању о род-но осетљивом подучавању правних

дисциплина, које је одржала проф. др Јохана Ниеми (Johanna Niemi) с Универзитета Турку из Финске. Ово предавање је организовано уз подршку Мисије ОЕБС у Београду, а представљало је лепо полазиште за отпочињање рада на изградњи силабуса за предмете будућег мас-тер студијског програма „Право и род”. Закључак проф. др Ниеми био је да један од најинтересантнијих изазова за правничко расуђивање

долази из феминистичких правних студија које су блиско повезане с родним студијама, и да би сваки правник требало да буде упознат са значајем који питање рода има у друштву, укључујући његову пра-вну сферу.

Предавање проф. Ј. Ниеми било је посвећено родно осетљивом подучавању правних дисциплина

Свечано отварање иницијалног састанка истраживачког тима који окупља наставнике из Београда, Кадиза, Оребра, Палерма и Сарланда

12

Декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић и декан

Економског факултета проф. др Бранислав Боричић потписали су 3. фебруара 2020. године споразум којим се покреће заједнички мас-тер студијски програм ових двају факултета Универзитета у Београ-ду. Реч је о студијском програму који се изводи на енглеском језику, под називом „International Master In Taxation”.

Два београдска факлутета удру-жила су снаге да будућим мастери-ма пруже шире и свеобухватније знање из области опорезивања, уз најсавременије примере из праксе. Ово стога што се облашћу опре-зивања самостално баве оба фа-култета, али ће сада заједно, у си-нергији понудити један заједнички програм, у ком ће бити обухваће-ни и правни и економски аспекти проблематике пореза и пореске политике. Овај мастер програм, притом, није осмишљен само за студенте економије и права, већ је доступан ширем кругу студен-

та који се интересују за друштве-не науке и за ову конкретну тему. Студенти ће моћи да се одлуче за једногодишњи или двогодишњи програм, тако да ће, примера ради,  студенти са завршеним тро-годишњим академским студијама

који су студирали у иностранству моћи да наставе школовање кроз овај програм, и стекну титулу мас-тера са врлом специфичним савре-меним знањем.

Са свечаног потписивања споразума којим се покреће студијски програм `International Master in Taxation`

Заједнички мастер студијски програм Правног и Економског факултета о опорезивању

Јесењи семинар о међурелигијском и међукултурном дијалогу

Центар за међукултурни и међурелигијски дијалог

Правног факултета Универзитета у Београду организовао је, у периоду од 18. до 22. новембра 2019. годи-не, пети по реду Јесењи семинар о међурелигијском и међукултурном дијалогу. Општи наслов (општа тема) семинара била је: „Толеран-ција и суживот против изазова савременог друштва”. Предавања су одржавана свакодневно, од 16 до 19 часова на Правном факул-тету Универзитета у Београду, док

је програм Јесењег семинара био посвећен следећим темама: 1. Вера и празноверице (понедељак, 18. новембар), 2. Религија и култура/културно наслеђе (уторак, 19. но-вембар), 3. Религија и биоетика (среда, 20. новембар), 4. Верска ди-пломатија (четвртак, 21. новембар и петак 22. новембар).

Првог дана семинара модератор је била Југослава Војновић, докто-ранд Правног факултета Универ-зитета у Београду, док су преда-вања одржали др Данијел Синани,

редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београ-ду („Вера и празноверје из антро-полошке перспективе”), др Сеад Насуфовић, Реису’л’улема Исламс-ке заједнице Србије („Вера и праз-новерје у исламу”), Исак Асиел, рабин („Вера и празноверје у јуда-изму”), и мр Игор Ивковић, свеш-теник Епархије тимочке („Вера и празноверје у православљу”).

Наредног дана, модератор ску-па био је др Бранко Ракић, редов-ни професор Правног факултета

13

Универзитета у Београду и уп-равник Центра за међукултурни и међуверски дијалог. Студенти су били у прилици да присусв-тују предавњима која су одржа-ли проф. др Абдуллах Ну’ман, Муфтија србијански („Суфизам и култура”) и др Жарко Требје-шанин, редовни професор Фило-зофског факултета Универзитета у Београду у пензији („Универ-зални и културно специфични ас-пект религије са психолошког ста-новишта”), док су др Александар Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју, др Владимир Ђурић, виши науч-ни сарадник у Институту за упо-редно право и др Далибор Ђукић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду говори-ли о Предлогу Закона о верским заједницама Црне Горе и имовини цркава и верских заједница.

Модератор сесије одржане 20. новембра био је доц. др Далибор Ђукић, док су референти били мр

Александар Нинковић, католички свештеник („Религија и биоети-ка”), примаријус др Алек Рачић, максилофацијални хирург Кли-ничког центра у Београду („Рели-гија и биоетика”), и др Александар Ђаковац, доцент Православног богословског факултета Универзи-тета у Београду („Религија и биое-тика”).

У четвртак, 21. новембра, ску-пом је модерирао проф. др Бранко Ракић, док су уводничари били Њ. Е. Мубарак Саид Буршаид ал Да-хери, амбасадор Уједињених Арап-ских Емирата у Србији („Година толеранције у УАЕ и Историјска декларација о братству”), Њ. Е. Амр Фатхи Мохамед Aлгувејли, амбасадор Арапске Републике Египат у Србији („Универзитет Ал-Азхар и шеик Ахмед Ал-Та-иеб”), Монсињор Ферм ин Емилио Соса Родригез, саветник Апос-толске нунцијатуре у Београду („Дипломатија Ватикана и однос према исламу”).

Сесијом која је одржана по-следњег дана семинара модери-рала је Југослава Војновић, а го-ворили су Монсињор Фермин Емилио Соса Родригез, саветник Апостолске нунцијатуре у Београ-ду („Социјална наука католичке цркве, теологија ослобођења”) и др Александар Прашчевић, ђакон и шеф Кабинета Његове свето-сти Патријарха српског господина Иринеја („Допринос Српске пра-вославне цркве дијалогу са мусли-манима”).

Полазницима Јесењег семинара додељени су сертификати, а учес-ницима у организацији Семинара и предавачима захвалнице, на прије-му који је у среду, 27. новембра 2019. године, у својој резиденцији организовао Њ. Е. Амр Фатхи Мо-хамед Aљоваили, амбасадор Арапс-ке Републике Египат у Србији.

Са једне од сесија семинара који је организовао факутлетски Центар за међукултурни и међурелигијски дијалог

Промоција зборника студентских радова о праву интелектуалне својине

У Конференцијској сали Пра-вног факултета Универзите-

та у Београду, 29. јануара 2020. године одржана је промоција

зборника студентских радова Интелектуална својина у диги-тално доба. У зборнику је обја-вљено пет радова некадашњих

студената мастер студија права интелектуалне својине – Новака Вујичића, Ане Ашковић, Милице Жаркић, Павла Тасића и Срђана

14

Дејановића. На позив уредника проф. др Душана В. Поповића, студенти су прерадили (скратили и ажурирали) своје мастер радове на теме које су у вези са интер-нетом. Издавање зборника фи-нансијски је подржала Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС), на ос-нову споразума о сарадњи који је закључен са нашим факултетом у новембру 2019. године. Зборник је издат у дигиталном облику, у режиму отвореног приступа, и доступан је на сајту Ффакулте-

та: http://www.ius.bg.ac.rs/zbornici/Intelektualna.html.

Аутори су одабрали изразито актуелне теме и њихови радови су посвећени питању надлежности у споровима за повреду жига на интернету, развоју вештачке ин-телигенције и њеном утицају на ауторско право, повреди аутор-ског и сродних права на друштве-ним мрежама и путем бит-торент платформи, као и коришћењу блокчејн технологије. На промо-цији су говорили: проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факул-

тета; Зоран Перовић, председ-ник Управног одбора Фондације РНИДС; проф. др Душан В. Попо-вић, уредник зборника, и петоро аутора прилога.

15Универзитет у Београду је носи-лац и координатор престижног

међународног научноистражива-чког пројекта „Нов квалитет у об-разовању за родну равноправност – Стратешко партнерство за развој мастер студијског програма `Право и род`” (`New Quality in Education for Gender Equality – Strategic Partnership for the Development of Master`s Study Program LAW AND GENDER` /LAWGEM/). За импле-ментацију овог пројекта задужен је Правни факултет Универзитета у Београду, заједно с универзитетима у Кадизу (Шпанија), Палерму (Ита-лија, LUMSA), Оребру (Шведска) и Сарланду (Немачка, Europa Institut), а кључни пројектни задатак пред-ставља изградња студијског програ-ма мастер студија који би био пос-већен стицању родно компетентних и родно осетљивих знања у најваж-нијим правним и бројним ванправ-ним научним дисциплинама.

Под окриљем овог пројекта је у мају 2020. године, као једна од ак-тивности, требало да буде органи-

зован скуп посвећен раду на кури-кулуму овог мастер програма и на силабусима за поједине предмете. Због опасности од ширења заразне болести Covid-19, тај скуп је одло-жен за новембар ове године, али је Правни факултет Универзитета у Београду, уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу – Мисија у Србији, 25. маја 2020. године организовао међународну онлајн конференцију „Родно ком-

петентно правничко знање”. Конфе-ренција је, посредством платформе CISCO Webex, окупила истраживач-ке тимове с партнерских универзи-тета, а, због престижних предавача и изузетно занимљивих тема њихо-вих излагања – и много шири ауди-торијум, који је бројао више од 100 наставника и сарадника из бројних европских држава.

Скуп је отворила ректорка Уни-верзитета у Београду професорка

У петак, 21. фебруара 2020. го-дине, у свечаној сали Правног

факултета одржан је округли сто на тему „Могућност раскида уго-вора о кредиту индексираног у швајцарским францима због про-мењених околности”. Учесници Округлог стола су били: проф. др Борис Беговић, проф. др Милош Живковић, проф. др Мирјана Ра-довић, доцент др Катарина До-ловић Бојић и асистенти Никола Илић и Ана Одоровић.

Имајући у виду неуједначеност судске праксе по том питању, као

и чињеницу да Врховни касацио-ни суд у недавно донетом Прав-ном схватању није заузео став по-водом питања да ли се раст курса швајцарског франка може сматра-ти промењеном околношћу могло би се закључити да питање могућ-ности раскида поменутих уговора остаје и даље отворено. То је и ин-спирисало учеснике да се окупе и покушају да приступе теми из еко-номског и правног угла, те дођу до одређених закључака. Учесници су се договорили да све изнете идеје и ставове преточе у радо-

ве који ће чинити Зборник чије се објављивање може очекивати крајем године.

Иначе, ово је већ други округли сто на тему уговора о кредиту у швајцарским францима који је одржан на Правном факултету. На првом скупу који је одржан у септембру и био посвећен тада актуелном Закону о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима при-суствовала је и проф. др Марија Караникић Мирић.

Округли сто о раскиду уговора о кредиту индексираног у швајцарским францима

Конференција „Родно компетентно правничко знање”

16

Полазници додатног курса „Спо-разуми о слободној трговини и

европске интеграције земаља југоис-точне Европе”, који је одржан у ок-виру Жан Моне модула, полагали су завршни тест 27. јуна 2020. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Предавања су, због епиде-мије болести Covid-19, одржана он-лајн током марта, априла и маја ове године. Професор др Душан В. По-повић, управник Жан Моне модула, уручио је сертификате студентима који су положили тест, чиме је озна-чен завршетак академске године за генерацију 2019/2020. Завршни тест био је, уједно, и последња пројект-на активност у оквиру овог трого-дишњег пројекта Европске уније, који се и формално завршава 31. ав-густа 2020. године. Додела сертификата полазницима курса `Споразуми о слободној трговини и

европске интеграције земаља југоисточне Европе`

др Иванка Поповић, која је ср-дачно поздравила учеснике и из-разила подршку имплементацији овог пројекта. Након поздравних речи уважене ректорке, уследило је уводно обраћање руководиоца пројекта професорке Правног фа-култета Универзитета у Београду др Драгице Вујадиновић. Проф. др Вујадиновић је указала да је кон-ференција организована с двоја-ким циљем: ради пружања помоћи члановима истраживачког тима при изградњи студијског програ-ма Право и род, и ради давања доприноса дубљем разумевању родноправног дискурса и родно осетљивог приступа правничком образовању. Предавања на конфе-ренцији су, у том смислу, имала и двојак методолошки приступ – у њима је указано на специфичнос-ти родно осетљивог знања у поје-диним гранама права (уставном, породичном и кривичном пра-ву), уз пружање концептуалних разјашњења важних питања род-ног идентитета и преиспитивање

питањā једнакости, слободе, вла-давине права, односа приватног и јавног, односа моћи, насиља и уго-вора из родне перспективе.

Професорка др Драгица Вујади-новић је и модерирала коферен-цијом, а прво предавање одржала је судија Савезног уставног суда Немачке и професорка Хумбол-товог универзитета у Берлину др Сузане Беар (Susanne Baer), која је представила тему „Род и право: Концепти – контроверзе – про-мене” (`Gender and Law: Concepts – Controversies – Changes`). У на-ставку програма, професорка пра-ва и родне и социјалне политике на Лондонској школи економије др Никола Леси (Nicola Lacey) говори-ла је о теми „Род и злочин: Жене и одговорнoст” (`Gender and Crime: Women and Responsibility`), док је област породичног права пред-ставила професорка Универзитета Кент у Лондону др Розмари Клер Хантер (Rosemary Claire Hunter) у предавању насловљеном „По-родично право и родна равноп-

равност” (`Family Law and Gender Equality`).

Други део конференције био је посвећен феминистичком пре-суђивању. Професорка Јавног права на Лондонском универзи-тетском колеџу др Силвија Сутеу (Silvia Suteu), је, у том смислу, из-ложила истоимену тему (`Feminist Judging`), док је излагање судије Европског суда за људска прaвa и професорке Правног факултета Универзитета Црне Горе др Иване Јелић било посвећено теми „Судска пракса Европског суда за људска права од значаја за феминистич-ку правду” (`The Case Law of the ECtHR relevant for Feminist Justice `).

Након излагања уважених про-фесорки, уследила је занимљива дискусија, која је, заједно с преда-вањима, доступна на интернт сајту пројекта: http://lawgem.ius.bg.ac.rs.

Додељени сертификати полазницима Жан Моне модула

17

На престижном дебатном тур-ниру на Оксфорду, студенти

Правног факултета Универзитета у Београду Милош Марјановић и Јан-ко Ђорђевић остварили су огроман успех победивши у финалу турнира у отвореној категорији (главној ка-тегорији).

Дебатни турнир на Универзите-ту Оксфорд један је од најпрестиж-нијих и најстаријих дебатних тур-нира, који се одржава више од 50 година. Ове године, на турниру је учествовало преко 250 студената из целог света, при чему се у отвореној категорији такмиче претежно сту-денти којима је енглески матерњи језик. Први пут у историји овог турнира, финале ове категорије ос-војио је тим који није с енглеског говорног подручја. Наши студенти су се у финалу такмичили против тимова с Универзитета Харвард (САД), Лондонске школе економије

(Уједињено Краљевство) и Универ-зитета Hart House (Канада).

Поред овог великог успеха, Ми-лош Марјановић је проглашен и за

најбољег говорника турнира, док је Јанко Ђорђевић освојио шесто нај-боље говорничко место.

На Светском универзитетском дебатном првенству, које је

одржано на Тајланду, студенти Правног факултета Универзитета у Београду Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић остварили су неве-роватан успех пласманом у финале турнира у отвореној категорији (главној категорији) и освајањем другог места.

На првенству, које је ове године било одржано по 40. пут, учество-вало је више од 1000 студената из целог света, при чему се у отво-реној категорији такмиче превас-ходно студенти којима је енглески матерњи језик. Тим који су чинили Милош Марјановић и Јанко Ђорђе-

Победа наших студената на Дебатном турниру у Оксфорду

Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић победници су дебатног турнира на Универзитету Оксфорд у отвореној категорији

Велики успех наших студената на Светском универзитетском дебатном првенству

Наши студенти освојили су друго место на светском турниру одржаном на Тајланду

18

Студенти Правног факулте-та Универзитета у Београду

учествовали су у завршној фази престижног такмичења из области међународног стечајног права The Ian Fletcher International Insolvency Law Moot. Такмичење, које је ор-ганизовао Queensland University of Technology, уз подршку International Insolvency Institute (INSOL), било је одржано од 7. до 9. фебруара 2020. године, у Лондону.

Тим Правног факултета Универ-зитета у Београду чинили су сту-денти основних и мастер академ-ских студија: Ксенија Џипковић, Инес Јанићијевић, Вера Којић и Давид Спаић. Ментор студентског тима је био асист. Никола Илић, док су припремама руководили и својим саветима помагали проф. др Вук Радовић и проф. др Бранко Радуловић.

Након слања писаних поднеса-ка и успешних квалификација за учешће у завршној фази такми-чења, студенти Правног факултета су у Лондону, с успехом наступали против тимова Radboud University School of Law, Queensland University of Technology School of Law и Odisha National Law University из Индије. Након сусрета са Jindal Global Law School из Индије, тим Правног фа-култета је, на основу укупног броја бодова, заузео пето место од дваде-сет и осам тимова који су учество-вали на такмичењу.

Победник такмичења за 2020. годину је Singapore Management University School of Law, док је дру-гопласирани био Jindal Global Law School из Индије, a треће и четврто место заузели су University College London и Odishа National Law University. Поред освојеног петог места у укупном пласману, тим Правног факултета Универзите-та у Београду добио је и посебну награду за пожртвованост и фер приступ током такмичења – Spirit of the Moot Award.

Учешће на такмичењу је било могуће захваљујући помоћи доц.

др Милене Ђорђевић, координато-ра moot court активности на Прав-ном факултету, као и Управе Прав-ног факултета. Такође, одлазак тима у Лондон не би био могућ без велике помоћи и подршке дона-тора – Међународне финансијске корпорације (IFC Serbia) и Свет-ске банке (WB Serbia), у окви-ру Пројекта за решавање про-блема задуживања и престанка пословања у региону Западног Балкана и пројекта Мултидона-торски фонд за подршку сектору правде у Србији.

вић је други тим у историји такми-чења који је стигао до финала ове категорије, а да није с енглеског говорног подручја. На путу до фи-нала, они су победили тимове из Мелбурна и с Оксфорда, Харварда и Јејла, док су у финалу дебатовали против тимова с Оксфорда, Јејла и Маквари Универзитета у Сиднеју.

Такође, наш студент Ђорђе Радо-сављевић и студенткиња Факулте-та политичких наука Универзитета у Београду Марта Васић стигли су до четвртфинала, у категорији ен-глески као други језик.

Поред овог огромног успеха, Милош Марјановић је проглашен за другог најбољег говорника, а

Јанко Ђорђевић за четвртог нај-бољег говорника у категорији ен-глески као други језик, док је у ка-тегорији енглески као страни језик Марта Васић заузела пето најбоље говорничко место, а Ђорђе Радоса-вљевић десето најбоље говорничко место.

Такмичарски тим с професорима др В. Радовићем и др Б. Радуловићем у Лондону

Успех на међународном такмичењу из стечајног права

19

Учешће на међународном такмичењу из арбитражног права

Као и ранијих година, с почетком школске године, почеле су и

припреме наших студената за међу-народно такмичење Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot, које се састоји у решавању једног задатог случаја из области арбитражног права и права међу-народне продаје робе. Овогодишње такмичење разматрало је питања пуноважности асиметричног арби-тражног споразума, изузећа вешта-ка именованог од стране странке, као и питања несаобразности робе и односа права на отклањање недос-татака робе и права на раскид уго-вора о међународној продаји робе.

У првом, писаном делу такми-чења, тимови састављају поднес-ке у име тужиоца и туженог, док у другој, усменој фази такмичења, симулирају поступак пред међуна-родном трговинском арбитражом износећи аргументе пред трочла-но арбитражно веће. На усменом делу такмичења у прва четири дана сваки тим има четири наступа, од чега два у улози тужиоца, а два у улози туженог. На сваком сусрету сваки од три арбитара оцењује оба говорника једног тима и тако се, на основу 24 добијене оцене, на крају четвртог дана прави ранг листа квалификационе фазе усменог дела такмичења. Најбоља 64 тима се тада деле у 32 пара и прелазе у фи-налне рунде, које се даље одвијају по систему елиминације.

Прве две писане фазе такмичења београдски тим је с успехом окон-чао крајем јануара. Затим су уследи-ле припреме за усмени део такми-чења, укључујући и велики број проба у реномираним београдским адвокатским канцеларијама, које су и донатори тима, као и учешће на припремном турниру у Риму средином фебруара 2020. године. Календар припрема студената под-разумевао је и одлазак у Минхен, на

припремни турнир, учешће на бе-оградском Belgrade Open Pre-Moot-у, као и одлазак у Беч, на финални турнир. На жалост, организација ових догађаја у „реалном свету” је изостала због глобалне пандемије вируса Covid-19. Упркос томе, сту-денти су из својих домова вредно наставили с припремама за усмено такмичење преко on-line платфор-ми као што су Zoom, Skype, Microsoft teams итд., и поред говорничких способности на енглеском језику овладали и данас неизоставним техникама рада у виртуелном свету. Бечко такмичење је на овај начин и одржано у периоду од 4. до 9. апри-ла 2020. године, а наши студенти су се у четири дана наступа састали с тимовима правних факултета из Немачке, Ирске и Бразила, укљу-чујући и финалисте турнира – тим Правног факултета Универзитета у Фрајбургу. Иако су утисци и комен-тари арбитара после сваке одржане рунде били на изузетном високом нивоу, наше студенте је од пласмана у елиминационе рунде (64 најбоља тима) делило свега два бода. Тако је

београдски тим у конкуренцији од преко 400 факултета из 80 држава, овогодишње Vis Moot такмичење завршио на 67. месту.

Београдски Vis Moot тим, који је ове године представљао Правни факултет на такмичењу у Бечу чи-нило је осам студента четврте годи-не осовних и мастер студија: Дуња Грујичић, Јована Ђорђевић, Марија Ралевић, Мина Кузминац, Нада Бакрач, Павле Новевски, Урош Бо-гдановић и Велимир Перовић, док су у писаној фази такмичења учест-вовали и Александра Бољановић, Анђела Мидић, Игор Голубовић и Лидија Зечевић. Тим је за такми-чење припремала, као и претходних 17 година, доц. др Милена Ђорђе-вић, управница Центра за правне вештине, уз несебичну помоћ и за-лагање Уроша Живковића, Андрее Николић, Милице Арсић, Саре Стојковић и Иване Бараћ, доктора-нада нашег Факултета, као и уз све-срдну помоћ бивших учесника на овом такмичењу, који сада раде као адвокати у реномираним београд-ским адвокатским канцеларијама.

Наши студенти на припремном турниру у Риму

20

Правни факултет Универзитета у Београду и овом приликом жели да изрази посебну захвалност свим институцијама и појединцима који су својим великодушним донација-ма подржали припрему наших сту-дената за такмичење у Бечу, упркос изазовним временима у којима је ова подршка пружена. Истовре-мено, Правни факултет жели да захвали и свим професорима, ад-вокатима и бившим члановима београдског тима који су током тромесечних припрема за усмене рунде овог такмичења одвојили време да саслушају аргументе на-ших студената и својим комента-рима и сугестијама допринесу ви-соком нивоу правне аргументације с којом се београдски тим предста-вио на овом такмичењу.

Овогодишње донаторе тима сту-дената Правног факултета чине компаније Енергопројект, Deloitte Србија и Банка Интеза, као и ад-вокатске канцеларије: Томановић,

Моравчевић Војновић и партнери у сарадњи са Schoenherr, Карано-вић & партнери, СОГ – Самарџић Орешки Грбовић, CMS Београд, Harrison solicitors, БДК Адвокати, Wolf Theiss, НКО Partners, MИМ, Гецић law, NKP law office, Јоксовић Стојановић и партнери, Станко-вић и партнери, Томић Синђелић

Гроза, Доклестић Репић Гајин, Ди-митријевић & партнери, Блечић & партнери, Анђелковић, Тодоровић, Андрић, Ђорђевић & Милутино-вић, адвокат Дејан Сивчев и извр-шитељ Марко Вукићевић.

Успех на међународном такмичењу из права видео игара

Почетком маја 2020. године, об-радовала нас је вест факултет-

ског Центра за правне вештине да се тим студената Правног факул-тета Универзитета у Београду, на основу квалитета писаних поднеса-ка, пласирао међу четири најбоља тима на међународном такмичењу Legal Challenge из области права ви-део игaра. Наши студенти су на тај начин обезбедили пласман у усме-не полуфиналне рунде такмичења, које ће се одржати у оквиру Games Industry Law Summit 2020, новембра 2020. године, у Литванији.

Legal Challenge је такмичење студената права које се већ шест година за редом организује у ок-виру Games Industry Law Summit, у Литванији, а окупља неколико стотина правника и студената пра-ва из преко 30 држава, који се баве овом новом облашћу права. Број

учесника на правном конгресу, као и студената такмичара, расте из године у годину, као што расте и интересовање правника за ову област. Реч је, наиме, о новој прав-ној области, која се, као и техноло-гија и ИТ достигнућа на којима је заснована, свакодневно развија и мења, те је за њено пуно разуме-вање потребна не само технолошка писменост, већ и велика креатив-ност у прилагођавању постојећих правних института захтевима ове модерне индустрије.

О компликованости захтева који се поставља пред правнике који се баве правом видео игара сведоче и правна питања која су студенти на такмичењу обрађивали у својим писаним поднесцима. Наиме, ово-годишњи случај се бавио питањем исплата тантијема за коришћење права интелектуалне својине на

софтверском коду који користи видео игре, као и питањем коме припадају интелектуална права на изворном коду софтвера вештач-ке интелигенције који омогућава видео игри да се прилагођава пре-ференцијама корисника видео игре на основу препознавања ранијих поступака.

Тим Правног факултета чине три студента међународно послов-но правног подмодула академских мастер студија: Катарина Прица, Јелисавета Бољановић и Љуби-ша Вулић. Они ће у полуфиналу такмичења у Литванији за про-тивнике имати тим Универзите-та у Варшави, и покушаће да сна-гом својих аргумената обезбеде пласман у финале, у којем ће их чекати победник ‘Британског по-луфинала’ у коме се састају тимови правних факултета King’s College

Виртуелно учешће нашег тима на међународном такмичењу `Willem C. Vis Moot`

21

London и Queen Mary University of London. Одлуку о пласману у фи-нале и коначном победнику такми-чења донеће неки од најистак-нутијих практичара у овој грани права из Јужне Кореје, САД, Ру-сије, Немачке, Велике Британије, Кипра и Пољске.

Поред покушаја да обезбеде пласман у финале овог такми-чења и да се с наградом за усмени наступ врате у Београд, наши сту-денти су још увек „у игри” и за на-граде за најбоље писане поднсеске на такмичењу, с обзиром да их је, управо, њихов квалитет кандидо-вао за предстојеће полуфиналне рунде.

Победа наших студената на регионалном такмичењу из компанијског права

Тим који представља Правни факултет на међународном такмичењу `Legal Challenge`

Тим Правног факултета Универ-зитета у Београду освојио је прво

место на регионалном такмичењу из Kомпанијског права, под називом Big Deal, које се, у организацији TLA – Top-Tier Legal Adriatic, одржава на енглеском језику. Наш Факултет су представљали: Мила Радосављевић, Душан Николић (студенти мастер студија), Никола Лазић, Душан Ва-сиљевић и Катарина Милић (сту-денти четврте године основних сту-дија), под менторством доц. др Јелене Лепетић. Домаћин такмичења, које је одржано 28. и 29. новембра 2019. године, био је Правни факултет Уни-верзитета у Крагујевцу.

Такмичење Big Deal предста-вља симулацију трансакције пре-узимања и спајања привредних друштава. Задатак студената био је да се ставе у улогу адвоката и да, по обављеној анализи достављене документације, сачинe due diligence извештај и уговор о продаји удела у друштву са ограниченом одговор-ношћу (share purchase agreement). Након представљања сачињених докумената и одговора на питања, у финале су прошли тимови Правног

факултета Универзитета у Љубљани и Правног факултета Универзитета у Београду. Тимови су добили задатак да воде преговоре о уговору члано-ва друштва (shareholders’ agreement) и на најбољи начин заштите интересе свог клијента. Једногласном одлу-ком комисије победу је однео тим Правног факултета Универзитета у Београду, при чему су чак три сту-дента из нашег тима проглашена за

изузетне говорнике, што је преседан у историји овог такмичења. Мила Радосављевић, Душан Николић и Катарина Милић добили су могућ-ност да обаве приправнички стаж у адвокатској канцеларији Јанковић, Поповић & Митић.

Тим Факултета се захваљује сви-ма који су им помогли својим саве-тима и подршком.

Победнички тим с тренером доц. др Ј. Лепетић

22

Септембра 2019. године тим студената Правног факулте-

та отпочео је припреме за учешће на међународном такмичењу из права страних улагања Frankfurt Investment Arbitration Moot (FIAM). Специфичност овог такмичења је у томе што комбинује прошлост и са-дашњост, тако што је хипотетички спор који студенти треба да реше утемељен у неком историјском до-гађају, али се на њега примењују модерни извори права заштите страних улагања. Тим нашег Факул-тета чинили су студенти основних и мастер студија Стефан Јовано-вић, Александар Калуђеровић, Ања Михајловић и Сања Петровић, а за такмичење их је припремао доцент др Марко Јовановић.

Због увођења мера борбе против заразне болести Covid-19, такми-чење које је требало да се одржи прве недеље марта 2020. године у Франкфурту је отказано и одложе-но за следећу годину, али су у скло-пу припрема наши студенти ипак имали прилику да учествују на ре-гионалном припремном турниру,

који је одржан од 19. до 23. новем-бра 2019. године у Скопљу. Иако су имали најуспешнији бодовни резул-тат у усменим рундама, нашим сту-дентима је победа на турниру ипак за мало измакла, па су тако, према утиску судија, освојили друго место.

Непосредно пре турнира одржана је и зимска школа на тему Investments and Dispute Resolution Instruments, у којој су полазници имали прилику да се упознају са актуелним темама из области инвестиционе арбитра-же, као што су транспарентност,

нови номотехнички трендови у међународним споразумима за заш-титу страних улагања, надлежност ICSID-а и сл. Предавачи на зим-ској школи били су Арне Фухс из франкфуртске адвокатске канцела-рије McDermott, Will & Emery, Јудит Книпер из Секретаријата Комисије УН за међународно трговинско пра-во (UNCITRAL), тренер београдског тима доц. др Марко Јовановић, као и наставници са Правног факултета у Скопљу.

Чланови награђеног тима с доц. др М. Јовановићем

Друго место на студентском такмичењу из права страних улагања

Тим Правног факултета Универ-зитета у Београду изборио је

пласман у полуфинале регионал-ног такмичења из арбитражног ре-шавања спорова из области спорт-ског права, које се, под називом Sports Law Arbitration Moot (SLAM), одржава на енглеском језику, у ор-ганизацији Института за спортско право – Sport Lex и Правног факул-тета Универзитета у Љубљани.

Такмичење SLAM представља симулацију арбитражног реша-вања спора између два фудбалска

клуба (из Италије и Србије) који је узрокован нередима током трајања фудбалске утакмице одигране у Италији. Задатак студената био је да се, најпре, ставе у улогу адвоката клуба домаћина утакмице и да, по обављеној анализи достављене до-кументације, сачине писане подне-ске клуба. Након тога, од студена-та се очекивало да се ставе у улогу дисциплинског тела УЕФА и сачине одлуку у овом спору. Овогодишњи задатак се тицао питања одговор-ности домаћина, тј. организатора

утакмице за понашање гостујућих и домаћих навијача пре и током утакмице, као и питање ограничења продаје карата гостујућим навија-чима и раздвајања навијачâ на ста-диону. Такође, од студената се оче-кивало и да пруже аргументацију за питање у којим случајевима је доз-вољен улазак на терен пре, током и након фудбалске утакмице.

По представљању сачињених докумената и давању одговора на питања, у полуфинале такмичења су се, као најбољи тимови, квали-

Успех на регионалном такмичењу из арбитражног решавања спортских спорова

23

фиковали студенти правних фа-култета универзитетâ у Љубљани, Марибору, Месини и Београду. Усмена фаза такмичења, због тре-нутних околности, одложена је за јесен 2020. године.

Правни факултет у Универзи-тета Београду на такмичењу пред-стављају студенти четврте године основних студија Никола Ручнов, Ања Милошевић и Данило Ши-лобад, под менторством доц. др Ненада Тешића и уз подршку доц. др Милене Ђорђевић, којима су у припремама студената несебично помагали докторанд Стефан Петро-вић и студент мастер студија Љу-биша Вулић, као прошлогодишњи учесници такмичења Vis Moot.

Наши представници на такмичењу `Sports Law Arbitration Moot`

XXVI такмичење студената Правног факултета у беседништву

У склопу прославе дана Светог Саве, 27. јануара 2020. годи-

не одржано је XXVI такмичење у беседништву студената Правног факултета Универзитета у Београ-ду. Као и сваке године у ово доба, позната „петица” (амфитеатар „Ра-домир Д. Лукић”) била је препуна публике – како наших студената и наставника, тако и многих заинте-ресованих грађана. Такмичари су се, као и увек, такмичили у три ка-тегорије: слободна тема, задата тема и импровизација. Задате теме за ову годину су биле две мисли велика-на – `Dum spiro spero` (Томас Хобс) и „Знање има границе, незнање их нема” (Бранислав Нушић). У фина-лу такмичења, као и ранијих годи-на, учествовало је 12 студената.

Чланови жирија били су редов-ни професор Факултета драмских уметности др Љиљана Мркић По-повић, књижевник Ратомир Рале Дамјановић, драмски уметник Иван Бекјарев, декан Правног фа-култета проф. др Зоран Мирковић, и редовни професор Правног фа-култета др Сима Аврамовић.

Одлуком жирија за апсолут-ног победника и, уједно, побед-ника у категорији слободне теме проглашена је Кристина Омеро-вић, студенткиња треће године, са беседом под називом „Ратник светлости”. Победник по избору публике је, такође, Кристина Оме-ровић. Награду „Вељко Губерина”

за најправничкији говор добила је Љубица Вујновић, студенткиња мастер студија, за говор на задату тему „Знање има границе, незнање их нема”. Трећу награду у задатој теми освојила је Невена Обрено-вић, студенткиња треће године, са темом  `Dum spiro spero`.  Трећу награду у слободној теми добила

Кристина Омеровић проглашена је за апсолутног победника такмичења у беседништву

24

је Љубица Павловић, студенткиња четврте године, са говором на тему „Што је допуштено”. Другу на-граду у категорији задате теме, на тему  `Dum spiro spero`  освојила је Јована Сретеновић, студенткиња прве године. Другу награду у ка-тегорији слободне теме освојио је Никола Вјетровић, студент четвр-те године, са говором „Бабарога”.Прву награду у задатој теми заслу-жио је Јанко Балшић, са говором на тему `Dum spiro spero`. Прву награду у категорији импровиза-ције поделили су Јован Грубор и Милица Стојковић, са говорима на тему задату на почетку такмичења – „Ипак се окреће, али докле”.

Споразум између Универзитета у Београду и Јужноуралског

државног универзитета је закљу-чен 2016. године, након чега је 2019. године стигла иницијатива од Института за право Јужноуралског државног универзитета за закљу-чење споразума и са Правним фа-култетом Универзитета у Београду. У споразуму од 2020. године, уго-ворне стране су Универзитет у Бе-ограду, кога представља наша рек-торка проф. др Иванка Поповић, Јужноуралски државни универзи-тет, кога представља ректор проф. др Александер Шестаков, Инсти-тут за право Јужноуралског држав-ног универзитета кога представља директорка ванредни професор др Елена Титова, и Правни факул-тет Универзитета у Београду, кога представља декан проф. др Зоран Мирковић. Споразумом је утврђен заједнички интерес за учешће у на-учном пројекту у области права и технологије (дигитализација и пра-во, вештачка интелигенција и пра-во и слично).

У сарадњи са представницима DAAD информативног центра, на Правном факултету Универзитета у Београду је у уторак 5. новембра 2019. године, представљен DAAD програм стипендија за студенте, дипломце и истраживаче.

Амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко био је гост нашег Факултета 29. јануара 2020. годи-не, на позив Студентског клуба

Правног факултета. Амбасадор је прво отишао у кратак обилазак Факултета у пратњи наших настав-ника и чланова Студентског клуба, а нарочиту пажњу је посветио му-зеју историје Факултета и спомен-плочи руским професорима који су обележили рад Правног факул-тета између два светска рата, а која је постављена у нашој библиотеци. После тога, уследио је састанак ам-басадора с деканом, продеканима и наставницима Правног факултета Универзитета у Београду, на којем

Међународна сарадња

Састанак с амбасадором Руске Федерације А. Боцан-Харченком

Учесници традиционалног студентског такмичења у беседништву

25

је било речи о односима Србије и Русије и сарадњи Правног факул-тета Универзитета у Београду с руским универзитетима.

После тога је Њ.Е. Боцан-Хар-ченко одржао предавање у амфи-театру II, на тему „Резолуција 1244: две деценије”. Уводну реч одржао је декан проф. др Мирковић, а пре-давању амбасадора присуствовао је велики број заинтересованих на-ставника и студената, али и шире јавности и представника медија.

Амбасадор Боцан-Харченко је истакао да Резолуција 1244 није са-вршена, али да представља најбоље решење у датим околностима. Као њену најважнију тачку навео је то што гарантује територијални ин-тегритет и сувереност тада СРЈ, сада Републике Србије. Истакао је да НАТО није победио СРЈ 1999. године, јер победник не иде пред Савет безбедности и не тражи доношење резолуција, већ се ра-дило о тражењу компромиса, по-што је НАТО схватио да не може извршити копнену инвазију на СРЈ. Нагласио је да свет све више постаје мултиполаран и да тај про-цес нико не може зауставити. Све оно што се дешавало од 1999. го-дине на Косову и Метохији, а што је чинио НАТО, Боцан-Харченко је назвао класичним кривичним делима, те је рекао да је толико противправних дела учињено про-тив Србије да је готово немогуће правно расправљати о теми Косо-ва и Метохије. Говорећи о будућем решавању овог питања, амбасадор је поновио да ће Русија подржати Србију у ономе што она буде до-говорила с Албанцима у складу с Резолуцијом 1244, али да то мора бити договор две стране, без при-тисака споља.

На Правном факултету Универ-зитета у Београду је 7. фебруара 2020. године одржан заједнички састанак Управног одбора SEELS и SEE EU Cluster of Excellence Steering Committee. Састанку су присуство-

вали чланови Управног одбора SEELS, односно представници правних факултета који су чланови SEELS мреже, док је Правни факул-тет у Београду представљала доц. др Јелена Лепетић, продекан за међу-народну сарадњу. Састанку је при-суствовала и мр Мараике Фрулих (Mareike Fröhlich) из Института Ев-ропа (Europa Institut), а разговарало се о активностима у претходном периоду, као и о будућој сарадњи и пројектима.

У понедељак, 10. фебруара 2020. године, Правни факултет Уни-верзитета у Београду потписао је споразум о сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Исто-чном Сарајеву. Споразум су пот-писали наш декан проф. др Зоран

Мирковић и декан Правног факул-тета Универзитета у Источном Са-рајеву проф. др Горан Марковић. У посети нашем Факултету био је и продекан за науку Правног фа-култета Универзитета у Источном Сарајеву доц. др Димитрије Ће-ранић, а потписивању споразума присуствовали су и наши проде-кан за научни и стручни рад проф. др Марко Ђурђевић, продекан за међународну сарадњу доц. др Јеле-на Лепетић, као и проф. др Небој-ша Јовановић.

Потписивање овог споразума представља наставак и продубљи-вање сарадње започете још по пр-вобитном споразуму о сарадњи од 1994. године. Нови споразум закључен је како би наши факулте-ти унапредили међусобну сарадњу у области научне и образовне де-

Потписивање споразума о сарадњи с Правним факултетом Универзитета у Источном Сарајеву

Предавање амбасадора Боцан-Харченка било је посвећено теми `Резолуција 1244: две деценије`

26

латности, с циљем подстицања размене наставног особља и студе-ната, усавршавања стручних кад-рова, повећања успешности науч-них истраживања, укључивања у европске научне програме и ши-рења културне сарадње.

На Правном факултету Универ-зитета у Београду је 2. фебруара 2020. године одржан састанак у вези с потписивањем споразума у окви-ру Еразмус+ програма са Универ-зитетом Париз Нантер (Université Paris Nanterre). Састанку су при-суствовали др Ева Теокариди (Eva Théocharidi), која је задужена за међународне односе на Правном факултету Универзитета Париз Нантер, продекан за међународне односе доц. др Јелена Лепетић и др Ивана Родић, која је задужена за међународну сарадњу на Правном факутету Универзитета у Београду. Договорено је да се у првој фази реализације споразума омогуће мо-билности наставника и студената са овог француског универзитета.

На догађају Welcome Day (Дан добродошлице), који је одржан 18. фебруара 2020. године, у Ректорату Универзитета у Београду, др Ива-на Родић представила је студијске програме Правног факултета Уни-верзитета у Београду. Догађају су присуствовале особе задужене за међународну сарадњу са факул-тета који су прихватили долазне студентске мобилности, као и ве-лики број страних студената који су добили Еразмус+ стипендију за студентску размену у пролећном семестру 2020/2021. године.

Продекан за међународну са-радњу проф. др Јелена Лепетић представљала је Правни факултет Универзитета у Београду на 25. годишњем скупу Ротердамске мре-же права (Rotterdam Law Network),

који је одржан online, 19. јуна 2020. године. На састанку се разговарало о извођењу наставе и спровођењу испитâ за време епидемије заразне болести Covid-19, при чему је сва-ки представник изложио пробле-ме са којимa се сусрео. Изнети су подаци о броју долазећих и одла-зећих студената који су остали на гостујућем факултету, односно вратили се у државе порекла, као и o броју страних студената који је наставио да похађа наставу online. Разговарало се и о плановима у вези са начином извођења наставе у следећој школској години, као и о тенденцији опадања броја студе-ната који се пријављују за размене, односно пораста броја одустанака раније пријављених студената за размену.

У четвртак, 2. јула 2020. године потписан је споразум о сарадњи између Универзитета у Београду и Хашке конференције за међународ-но приватно право. Координатор за примену овог споразума биће Универзитет у Београду – Правни факултет. На тај начин успоста-вљена је ближа сарадња између јед-ног од најпрестижнијих и најбоље рангираних универзитета у југо-источној Европи и једне од најста-ријих и најугледнијих организација

за глобално обједињавање правила међународног приватног права.

Онлајн церемонији потписивања присуствовали су проф. др Иванка Поповић, ректор Универзитета у Београду, др Кристоф Бернаскони (Christophe Bernasconi), генерални секретар Хашке конференције за међународно приватно право, Бро-ди Ворен (Brody Warren), аташе генералног секретара, Ксенија Ми-ленковић, амбасадор Републике Ср-бије у Краљевини Холандији, проф. др Зоран Мирковић, декан Правног факултета у Београду и проф. др Је-лена Лепетић, продекан за међуна-родну сарадњу.

По спроведеним конкурсима, студенти Правног факултета Уни-верзитета у Београду добили су стипендије у оквиру Еразмус+ про-грама за реализацију мобилности у пролећном семестру академске 2019/2020. године на Универзитету у Бордоу, Универзитету Париз 1 – Пантеон Сорбона, Универзитету у Валенсији, Универзитету Сарланд, Бечком универзитету за економију и бизнис, литванском Универзи-тету Миколас Ромерис, Универзи-тету Рома Тре и Врије Амстердам Универзитету.

Студенти нашег факултета који су били на размени у време прог-

Потписивање споразума о сарадњи између Универзитета у Београду и Хашке конференције за међународно приватно право

27

лашења пандемије вируса Covid-19 одлучили су да остану до истека периода мобилности на страним високошколским институцијама, на којима је настава била прила-гођена специфичној ситуацији. Исти случај је био и са студентима Бечког универзитета за економију и бизнис, Белгородског државног националног истраживачког уни-верзитета и стипендистом Владе Републике Србије из Украјине, који су одлучили да остану у Београду и реализују мобилност на нашем Фа-култету у пролећном семестру ове

академске године. Студентима из Русије и Украјине омогућена је on line настава на руском језику, као и издавање свих потребних докуме-ната пре евакуације које су органи-зовале њихове амбасаде.

Нажалост, због проглашења пандемије и немогућности путо-вања одложена су предавања про-фесора са Универзитета у Бордоу, Бечког универзитета за економију и бизнис, Универзитета у Би-алистоку, као и троје гостујућих предавача из САД. Одложено је и

више студентских мобилности за пролећни семестар наредне ака-демске године, како оних у оквиру Еразмус+ програма, тако и мобил-ности четворо студената нашег фа-култета који су добили стипендију Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације.

Сарадња с другим институцијама

Правни факултет Универзи-тета у Београду и Фондација

„Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС) закљу-чили су у новембру 2019. године споразум о сарадњи, у циљу даљег јачања веома успешне сарадње која се између двеју институција одвија већ више од десет година. Декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић примио је тим поводом 29. јануара 2020. године Зорана Перовића, председника Управног одбора РНИДС и Дејана Ђукића, в.д. директора РНИДС. Декан се посебно захвалио Фонда-цији РНИДС, која управља систе-мом назива интернет домена у Ср-бији, на континуираној подршци одржавању конференције „Ин-телектуална својина и интернет”, која ће се у јуну 2020. године одр-жати по пети пут. Споразумом се предвиђа могућност заједничког организовања округлих столова, семинара, наградних темата, прак-се и др. Прва заједничка актив-ност нашег факултета и РНИДС, реализована након закључења споразума о сарадњи било је обја-вљивање онлајн зборника сту-дентских радова „Интелектуална својина у дигитално доба”, који је након састанка промовисан. Са-станку су присуствовали и проф.

др Слободан Марковић и проф. др Душан Поповић.

Дана 25. децембра 2019. године, у просторијама Правног факултета Универзитета у Београду потпи-сан је Споразум о сарадњи између Националне академије за јавну управу и Правног факултета Уни-верзитета у Београду. Споразум су потписали проф. др Зоран Мир-ковић, декан Правног факултета и Дражен Маравић, в.д. директо-ра Националне академије за јавну

управу, са циљем успостављања успешне и континуиране сарадње у спровођењу конкретних зајед-ничких активности. Сарадња двеју институција имаће образовну, примењену и развојну димензију, а реализоваће се кроз повезивање и обједињавање научних и стручних ресурса обе стране.

„Кроз заједнички рад унапре-дићемо програмске и аналитичко-истраживачке активности, као и квалитет рада обе институције. Са једне стране студенти ће има-ти могућност стицања искуства

Састанак с представницима Фондације `Регистар националног интернет домена Србије`

28

и практичних знања у Акаде-мији, а са друге стране професо-ри Правног факултета моћи ће да унапреде знања наших запосле-них и полазникâ обука, кроз ор-ганизацију различитих трибина, предавања, конференција. Пот-писивање Споразума са Правним факултетом Универзитета у Бео-граду, представља још један од на-чина ширења сарадње Академије и образовних институција у циљу унапређења процеса едукације и начина рада”, изјавио је Дражен Маравић, в.д. директора Нацио-налне академије за јавну управу.

„Сарадња коју успостављају наше институције вишеструко ће допринети унапређењу квалитета прописа и стратешких докумената, као и професионалности, делот-ворности и ефикасности функцио-нисања јавне управе на свим ни-воима. Са друге стране, Академија и Правни факултет ће омогућити да студенти, током свих фаза сту-дија, добију практичну димензију која ће им олакшати укључивање у рад органа јавне управе и обез-бедити одабир најквалитетнијих представника младих генерација, у јавном интересу”, изјавио је декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић.

Неке од договорених актив-ности сарадње односе се још и на заједничко учествовање у реализа-цији националних и међународних научно-развојних, истраживачких и стручних пројеката из области права, развој иновативних техно-логија, процеса и услуга, насталих применом властитих или туђих резултата научноистраживачког рада, међусобну доступност струч-не и научне литературе, али и раз-вој издавачке делатности у облас-тима од обостраног интереса.

У складу са споразумом, који су претходно потписали Правни фа-култет Универзитета у Београду

и Министарство државне управе и локалне самоуправе Републи-ке Србије, 10. марта 2020. године је у просторијама Министарства одржан састанак представника две институције поводом започ-ињања стручне праксе прве групе наших студената у Министарству државне управе и локалне самоу-праве.

У нареднoм периоду, студен-ти ће обавити стручну праксу у овом министарству, у областима које се односе на управни посту-пак, развој електронске управе, систем локалне самоуправе, ма-тичне књиге и регистрe и људска и мањинска права и слободе, као и у области изградње капацитета

и стручног усавршавањa у држав-ним органима и органима једини-цама локалне самоуправе.

Присутнима су се на свеча-ности која је организована том приликом обратили Бранко Ру-жић, министар за државну управу и локалну самоуправу и професор др Бојан Милисављевић, проде-кан за наставу на Правном факул-тету Универзитета у Београду, по-желевши студентима пуно успеха у стицању знања и развијању са-радње две институције.

Са свечаности поводом потписивања споразума о сарадњи с Националном академијом за јавну управу

Састанак с представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе

29

Асистент мр Марија Влајковић учествовала је са докторанд-

кињом Правног факултета Јели-саветом Тасев на међународној конференцији „Transition of Legal Systems: 30 Years After the Fall of the Berlin Wall”, одржаној 8. и 9. новем-бра 2019. године, на Правном фа-култету „Јустинијан Први” Универ-зитета „Св. Ћирило и Методије” у Скопљу, Северна Македонија. Том приликом, мр је Влајковић има-ла излагање под окриљем сесије `Political Transitions, Rule of Law and Judiciary in Troubled Times`. Њено излагање, под насловом: `The Lack of Uniform Understanding of the Rule of Law in the EU and its Implications on Prospective Member States` било је посвећено теми владавине пра-ва и условљености у процесу пре-говарања за чланство у Европској унији.

Од 14. до 17. новембра 2019. го-дине, проф. др Добросав Милова-новић учествовао је у раду прве међународне конференције у орга-низацији Афричке мреже за јавне набавке (African Public Procurement Network) на тему: „Innovative Approaches to Public Procurement”. Том приликом, проф. др Милова-новић одржао је предавање на тему `MAPS II – Techniques and Benefits: Vision from Public Administration Point of View`. Током конференције је договорено да Центар за јавну управу Правног факултета Уни-верзитета у Београду успостави различите облике сарадње у виду организовања обука, семинара, ок-руглих столова и конференција у области јавних набавки с Африч-ком мрежом за јавне набавке.

Проф. др Дејан Поповић одр-жао је 22. новембра 2019. године на Правном факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици предавање на тему „Уговори о избегавању двоструког опорезивања у услови-ма BEPS-a”.

Проф. др Драгица Вујадиновић учествовала је на састанку који је 2. децембра 2020. године одржан на Правном факултету Универзитета у Марибору, поводом почетка рада на пројекту „Academic network supporting EU policies towards Western Balkans with emphasis

Асист. мр М. Влајковић на скупу којим је обележно 30 година од пада Берлинског зида

Научни и стручни скупови и предавањау иностранству

Проф. др Д. Вујадиновић на иницијалном састанку Жан Моне мреже за регионалну сарадњу засновану на помирењу

30

on regional cooperation based on reconciliation” (ERASMUS+ Jean Monnet Network).

Доц. др Милена Ђорђевић је 13. децембра 2019. године учество-вала на међународној конферен-цији Zagreb International Conference on the Law of Obligations, с радом на тему `Uniform Interpretation of the CISG: The Case of Damages and Interest`. Конференцију је органи-зовао Економски факултет Све-училишта у Загребу, а на њој је учествовало неколико десетина професора и правних истраживача из региона и остатка света.

Проф. др Александра Јовановић је од 15. до 17. јануара 2020. годи-не учествовала на Mont Pelerin So-ciety Meeting, који је био посвећен теми: `1980 – 2020 From Past to the Future: Ideas and Actions for a Free Society`. Скуп је одржан на Hoover Institution, Stanford University, US.

Асистент мр Новак Вујичић и асистенткиња мр Марија Влајко-вић учествовали су, заједно с док-торандима Правног факултета Универзитета у Београду Миленом Чоркало и Александром Квасте-ком, на колоквијуму за докторанде и студенте пост-докторских сту-дија `Current Challenges in European and International Law`. Колоквијум је одржан од 3. до 8. фебруара 2020. године, на Институту Евро-па (Europa Institut) Универзитета у Сарланду, Немачка. Током радног дела, сваки докторанд је предста-вио пројекат докторске дисерта-ције на енглеском језику професо-рима европског и јавног права на Институту Европа, као и осталим учесницима, како би добио ко-рисне коментаре, али и подстакао дискусију на теме које истражује. У оквиру колоквијума, организована је и посета Европском суду за људ-

Проф. др А. Јовановић на скупу одржаном на Универзитету Станфорд

Наши представници на докторандском колквијуму `Current Challenges in European and International Law`

Обраћање декана проф. др З. Мирковића у оквиру прославе 45 година постојања Правног факултета Универзитета у Бањалуци

31

ска права у Стразбуру, као и при-суство саслушању од стране Вели-ког већа Суда у случају Guðmundur Andri Ástráðsson v. Iceland, након чега је уследило организовано пре-давање судије Европског суда за људска права др Иване Јелић.

Декан Правног факултета Уни-верзитета у Београду проф. др Зо-ран Мирковић посетио је 6. фебру-ара 2020. године Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, у ок-виру прославе 45 година постојања овог факултета и 60 година изуча-вања правних наука у Бањој Луци. Наш декан присуствовао је свеча-ној академији бањалучког Правног факултета и обратио се присут-нима пригодним говором, а затим је одржао и предавање на тему: „Правно образовање код Срба”.

На позив Привредне коморе Црне Горе и Удружења правника Црне Горе, проф. др Дејан Поповић одржао је водећим привредници-ма и порезницима те државе 21. фебруара 2020. године у Подгори-ци предавање на тему „Фискално оптерећење зарада”. Предавање је било веома посећено, а о актуел-ности питања којем је било пос-већено сведочи дуготрајна диску-сија која је уследила.

Професор др Марко Јовановић учествовао је 8. и 9. јула 2020. го-дине, на конференцији о усклађи-вању правног оквира за заштиту улагања у југоисточној Европи. Овај догађај је окупио тридесетак стручњака за право страних ула-гања из региона и Немачке. Конфе-ренцију је организовао Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу Немачке организације за међународну сарадњу (GIZ). С об-зиром на околности настале ши-рењем заразне болести Covid-19, сви учесници из одређене државе

су били окупљени на истом месту, а комуникација између учесника из различитих држава се одвијала путем видео-линка. Поред др Јова-новића, из Србије су на конферен-цији учествовале и представнице Министарства трговине, туризма и телекомуникација. На конфе-ренцији су размотрена најновија дешавања на плану унапређења правног оквира за заштиту стра-них улагања на глобалном плану (пре свега усвајање Сингапурске конвенције и Конвенције са Ма-урицијуса), значај усвајања тих инструмената за заштиту улагања у региону, као и могућност фор-

мулисања регионалних стандарда за израду модела споразума о под-стицању и заштити страних ула-гања. Другог дана конференције, проф. др Јовановић је имао изла-гање на тему Check-list for effective ADR provisions in investment treaties – Overview of the best practices. Ово излагање је изазвало велику пажњу учесника, било је изузетно добро прихваћено и подстакло је веома живу дискусију међу учесницима.

Асистент Ана Одоровић је, заједно са Карстеном Венцлафом (Karsten Wenzlaff) са Економ-

Предавање декана проф. др З. Мирковића било је посвећено теми `Правно образовање код Срба`

Проф. др М. Јовановић на конференцији о усклађивању правног оквира за заштиту улагања у југоисточној Европи

32

Проф. др Маја Лукић Радовић и асс. мр Марија Влајковић

учествовале су на Деветом међу-народном научном скупу „Дани Арчибалда Рајса”, одржаном 6. и 7. новембра 2019. године на Крими-налистичко-полицијском универ-зитету у Београду. У оквиру радног дела скупа, наше колегинице узе-ле су учешће у панелу под нази-вом Police Organization – Structure and Functioning, којим је проф. др Лукић Радовић и модерирала. Та-кође, у оквиру истоименог пане-ла, изложиле су коауторски рад `Police Cooperation in the European Union – Origins, Present Status and Challenges`, који је објављен у те-матском зборнику.

Дводневни научни скуп под називом „Слободан Јовановић – живот, дело, време” отворен је 7. новембра 2019. године, у Свеча-ној сали Српске академије наука (САНУ), као део активности које САНУ организује поводом 150-го-дишњице рођења Слободана Јова-новића (1869–1958). Јубилеј је до-бра прилика да се проуче личност и дело нашег великог научника разноврсног, обимног и богатог опуса, као и да се сагледа колико се и како данашња научна истра-живања могу надовезати на његов рад. На научном скупу научна за-оставштина Слободана Јовано-вића размотрена је из различитих углова, а сагледани су и време и друштво у којем је Слободан Јова-новић живео, професура и рад у

Академији, круг пријатеља и сарад-ника у политичким и књижевним часописима Реду, Српском прегле-ду и Српском књижевном гласнику, Српском културном клубу и вла-ди у земљи и избеглиштву. Идеја иза овог скупа је да се допринесе бољем разумевању живота и дела Слободана Јовановића, узимајући у обзир теме покренуте приликом издавања његових Сабраних дела 1990/91. и питања постављена на научним скуповима одржаним на Правном факултету 1991. и у САНУ 1997. године, када је дат за-мах његовом повратку у нашу нау-ку и културу.

На научном скупу одржаном у Српској академији наука и умет-ности 7. и 8. новембра, учествовали су с рефератима проф. др Момир Милојевић, проф. др Коста Чавош-ки, проф. др Радмила Васић, проф.

др Јовица Тркуља, проф. др Мирја-на Стефановски, проф. др Јасмин-ка Хасанбеговић, проф. др Владан Петров, проф. др Танасије Ма-ринковић и доц. др Милош Здрав-

ског факултета Универзитета у Хамбургу, објавила чланак „The joint production of Confidence – Self-Regulation in European Crowdfunding Markets” у часопису Baltic Journal of Management, чији је издавач Emerald Publishing. Реч је о часопису који се на налази на

SSCI листи, са импакт фактором 1.880.

У сарадњи са истим коаутором и Ротемом Шнеором (Rotem Shneor) са Универзитета Агдер и Тањом Зиглер (Tania Ziegler) са Универ-зитета Кембриџ, асист. Одоровић објавила је чланак „Crowdfunding

in Europe: Between Fragmentation and Harmonization” у зборнику радова Advances in Crowdfunding Research and Practice, чији је изда-вач Palgrave Macmillan.

Доц. др М. Ђорђевић учествовала је на конференцији `Construction disputes and arbitration in the SEE region`

Научни и стручни скупови и предавањау земљи

�������,7–8. ������ 2019,

���� ���� ���

������� 150 ���� �� ��� �

����� ����

������ ��������� ����� � ���������

���!����"�#���#�$

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

%�#��, ����, #����

33

ковић. Чланови Организационог одбора су били проф. др Коста Ча-вошки, проф. др Ратко Марковић, проф. др Радмила Васић и проф. др Мирјана Стефановски.

Доц. др Милена Ђорђевић је 8. новембра 2019. године учествова-ла на међународној конференцији Construction disputes and arbitration in the SEE region са излагањем на тему `How to make construction arbitration more efficient: choosing the right and available arbitrators`. Кон-ференција је одржана у Привред-ној комори Србије, а заједнички су је организовали ICC арбитражни суд у сарадњи са ICC Serbia и ад-вокатским канцеларијама Карано-вић & партнери и Pinsent Masons из Лондона.

На Правном факултету Универ-зитета у Крагујевцу је 23. новем-бра 2019. године одржана конфе-ренција „Изазови интелектуалне својине у 21. веку”, организована поводом одласка у пензију проф. др Божина Влашковића. На овој конференцији реферате су изло-жили и проф. др Слободан Марко-вић и проф. др Душан Поповић.

Чланови факултетског Центра за јавну управу проф. др Добро-сав Миловановић, проф. др Мар-ко Давинић и доц. др Вук Цуцић учествовали су у припреми и реа-лизацији Међународне конферен-ције „150 година управног судства и управног спора у Србији”, која је одржана 28. новембра 2019. године у Београду, у сарадњи са Управним судом, Организациjом за европску безбедност и сарадњу – Мисијом у Србији, Британском амбасадом и UKaid. После уводног обраћања председника Управног суда, в.ф. председника Врховног касацио-ног суда и Високог савета судства, шефа Мисије ОЕБС у Србији, ам-басадора Уједињеног Краљевства/

представника Фонда за добру уп-раву и државног секретара Ми-нистарства правде, представљен је Зборник радова „150 година управног спора у Србији”. Аутори ове студије – председник Управног суда Републике Србије судија Јеле-на Ивановић, професор др Добро-сав Миловановић, доцент др Вук Цуцић (уредник Зборника), про-фесор др Дејан Вучетић и профе-сор др Марко Давинић изложили су своје радове. У другом делу кон-ференције, своје реферате у окви-ру теме „Правци развоја управног судства” изложили су председник Управног суда Републике Србије судија Јелена Ивановић, председ-ник Управног суда Републике Сло-веније судија Јасна Шеган, судија Високог управног суда Републике Хрватске Инга Везмар Барлек, и стручњак Фонда за добру управу Уједињеног Краљевства проф. Р. Томас. Модератор конференције био је професор др Добросав Ми-ловановић.

Српско удружење за правну и социјалну филозофију (IVRS) је, заједно с Центром за конститу-ционализам Факултета политичких наука и Центром за правосудна

истраживања (ЦЕПРИС), органи-зовало научну конференцију под називом „Судство као власт”. На конференцији одржаној 29. и 30. новембра 2019. године, на Факул-тету политичких наука, разматра-ни су различити аспекти судске власти као што су: уставноправни оквир установљења судства као власти; организационе, професио-налне и политичко-културне пре-тпоставке за установљење судства као власти; извори легитимности судске власти; законодавство и судство као правне власти – судске одлуке као (фактички) извор пра-ва; судство у заштити људских права; уставно судство – четврта грана власти?; судска власт у демо-кратским режимима – судови као

Проф. др Д. Миловановић, проф. др М. Давинић и доц. др В. Цуцић на конференцији `150 година управног судства и управног спора у Србији`

34

политички актери; судство у сис-тему поделе власти – односи са ле-гислативом и егзекутивом и други.

Чланови академске и струч-не заједнице имали су прилику да представе своје научне радове, а излагање сваког рада пратила је врло жива дискусија о теоријским и практичним проблемима консти-туисања судске власти. Посећеност је била велика, те су конференцији присуствовали професори и сарад-ници са нашег и других факултета, судије, тужиоци, адвокати, као и студенти мастер и докторских сту-дија. Сви представљени радови биће објављени у оквиру зборника „Суд-ство као власт”, који ће бити досту-пан јавности у току ове године.

На Правном факултету Универ-зитета у Београду је 2. децембра 2019. године представљена књига „Право Светске трговинске орга-низације – Одабране теме у светлу праксе Тела за решавање спорова”, чији су аутори доценти нашег Фа-култета др Милена Ђорђевић и др Марко Јовановић. Књига је саста-вљена од чланака које су током претходних више од пет година др Ђорђевић и др Јовановић, коаутор-ски или индивидуално, објављива-ли у водећим домаћим часописима и зборницима радова. Ти чланци обухватају широк круг тема из области права Светске трговин-ске организације – СТО (прави-ла приступања и устројства СТО, режим царинских и нецаринских ограничења слободе кретања робе, правила о спречавању непоштених пракси у међународној трговини, дозвољена ограничења слободе кретања робе, итд.), а заједнички именитељ им је усредређеност ау-тора да сваку од изабраних тема представе из угла праксе Тела за решавање спорова. Аутори су так-вим приступом желели да скрену посебну пажњу на практичан зна-чај изучаваних питања.

Објављивање књиге финан-сијски је помогла швајцарска

организација Ideas, која се бави пружањем подршке државама-кан-дидатима за чланство у СТО, што је статус у коме се тренутно налази и наша земља. Правни факултет и Центар Ideas су, иначе, у мају 2016. године потписали Меморандум о разумевању, којим је створен прав-ни оквир за разноврсну и веома динамичну сарадњу нашег Факул-тета и швајцарских партнера. У оквиру те сарадње набављен је зна-чајан број најновијих монографија из области права СТО за факултет-ску Библиотеку, наши наставници су добили прилику да учествују на престижним светским конфе-ренцијама из ове области, наши студенти су учествовали на такми-чењу из права СТО почетком 2019. године, а објављивање књиге др Ђорђевић и др Јовановића је пред-стављало завршну активност ове изузетно плодне и успешне трои-погодишње сарадње.

На веома добро посећеном представљању књиге говорили су Оливера Јоцић, в.д. помоћника ми-нистра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, Ла-зар Ристић, програмски коорди-натор у београдској канцеларији Државног секретаријата за при-вредна питања Швајцарске (SECO), Ива Дробњак, виши саветник у Центру Ideas и менаџер пројекта за

приступање СТО, као и рецензен-ти књиге – проф. др Предраг Цве-тковић, проф. др Душан Поповић, и проф. др Вук Радовић, који је, у својству управника факултетског Центра за издаваштво, био и мо-дератор скупа. На крају предста-вљања, присутима су се обратили и аутори, који су захвалили свима који су их до сада подржавали у истраживању права СТО и најави-ли да ће и у будућности наставити да се баве темама из ове области и подстичу њихово изучавање на на-шем Факултету.

Проф. др Дејан Поповић одржао је 10. децембра 2019. године по-лазницима Дипломатске академије Министарства спољних послова предавање на тему „Усклађивање пореског права Србије са порес-ким правом Европске уније”.

Српско фискално друштво и Правни факултет Универзитета у Београду су 13. децембра 2019. године организовали XXVIII по-реско вече (Семинар из Пореског права), које је било посвећено теми опорезивања и родне равноправ-ности. Поред правних и етичких (вредносних) аспеката, родна рав-

Са представљања књиге доцената др М. Ђорђевић и др М. Јовановића `Право Светске трговинске организације`

35

ноправност се може посматрати и као важан предуслов за одрживи развој једног друштва. Циљ XXVIII Пореске вечери је био да омогући сагледавање ширине проблема ро-дне неравноправности у нашем друштву, као и препознавање по-лазне основе на који начин (и) по-реска политика може утицати на његово решавање. Она је одржана истовремено са иницијалним са-станком којим је, такође на Прав-ном факултету Универзитета у Београду, започет рад на стварању заједничког програма мастера пра-ва и родa већег броја европских универзитета (LAWGEM) и пред-ставља први допринос пореске компоненте том процесу. На самом отварању, учеснике је поздрави-ла проф. др Драгица Вујадиновић, која је и идејни творац заједничког мастер програма Право и род, док су предавачи на XXVIII Пореској вечери били: др Ивана Крстић, редовна професорка Правног фа-култета Универзитета у Београду, др Љубинка Ковачевић, ванредна професорка Правног факултета Универзитетау Београду, др Јелена Жарковић, ванредна професорка Економског факултета Универзи-тета у Београду, Сања Николин, експерткиња за родно одговорно буџетирање и активисткиња Жен-ске платформе за развој Србије, и доц. др Светислав В. Костић, до-цент на Правном факултету Уни-верзитета у Београду.

Научном скупу о друштвеним и хуманистичким наукама у Србији, одржаном у Српској академији на-ука и уметности 13. и 14. децембра 2019. године, присуствовао је и професор др Момир Милојевић.

Дана 26. децембра 2019. годи-не, на Правном факултету Уни-верзитета у Београду одржано је предавање проф. др Александра Гајића, главног правног саветника у Министарству спољних посло-

ва Републике Србије, на тему „The Role of International and EU Law in the Political Process”. Предавање је одржано у оквиру мреже SEELS (South Eastern European Law School) и пројекта „Strenghtening the EU Legal Studies in the SE Europe”, чији је активни учесник и Правни факултет Универзитета у Београ-ду. Догађај је отворила продекан за међународну сарадњу доц. др Јелена Лепетић, док је проф. др Маја Лукић Радовић, координатор на Правном факултету за спро-вођење поменутог пројекта SEELS упознала присутне с радом мре-же, као и с активностима у оквиру самог пројекта. Након предавања професора др Гајића и дискусије

са студентима на актуелне теме међународног и европског права и политике, присутни су имали прилику да се, кроз презентацију асистента Марије Влајковић, боље упознају с радом научног часопи-са SEE Law Journal (SEE LJ), као и с могућношћу објављивања радова у овом часопису.

Декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић и продекан за науку проф. др Марко Ђурђевић отворили су 28. јануара 2020. годи-не, у холу Ваљевске гимназије из-ложбу „Живојин Перић – личност и дело”. Како је проф. др Ђурђевић

Предавању проф. др А. Гајића претходило је представљање пројекта мреже SEELS

Са отварања изложбе `Живојин Перић – личност и дело` у Ваљевској гимназији

36

истакао у свом говору, Перић је себе целог живота сматрао Ваљев-цем. Међу бројним чланским кар-тама удружења којима је припадао, постоји једна од посебног значаја за његов однос према Ваљеву. То је чланска карта Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду, чији је Жи-војин Перић био члан током треће деценије 20. века.

Професори др Мирковић и др Ђурђевић присуствовали су и при-годном предавању које је тим по-водом одржао др Јовица Тркуља, редовни професор Правног фа-култета Универзитета у Београду, у пензији.

Гимназија у Ваљеву, чији је Жи-војин Перић био ученик почетком осамдесетих година XIX века, орга-низовала је, у сарадњи с Правним факултетом, ову изложбу у склопу низа свечаности којима ће током 2020. године обележити стопедес-тогодишњицу свог постојања. Из-ложба ће остати у Ваљевској гим-назији до краја фебруара. Истом приликом је у Галерији знаменитих Гимназије постављен портрет про-фесора Живојина Перића, који ће бити трајно изложен.

Свечаној академији поводом Дана Криминалистичко-полициј-ског универзитета одржаној 10. фебруара 2020. године је, у име де-кана Правног факултета Универзи-тета у Београду, присуствовао про-фесор др Момир Милојевић.

Представници (чланови Саве-та) Центра за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београ-ду (ЦММД) проф. др Бранко М. Ракић, др Александар Прашчевић, Исак Асиел, Абдулах Нуман, Вања Павићевић и Тијана Ивановић учествовали су на скупу одржаном у Амбасади Аустрије у Београду, на коме је заменица шефа мисије гос-пођа Забине Кроисенбрунер (Sabine Kroissenbrunner) представила план

те амбасаде да пружи допринос међурелигијском дијалогу у Србији и у региону. Центар за међуре-лигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Универзитета у Београду је био једина органи-зација која је, поред традиционал-них цркава и верских заједница из Србије, била представљена на том скупу (неки чланови Савета ЦММД су на скупу о коме је реч учествовали у двоструком својству – и као представници своје црк-ве или верске зајнице и као пред-ставници ЦММД). У разговору с госпођом Кроисенбрунер било је речи о могућностима за остварење сарадње ЦММД с Аустријском ам-басадом. Први облике те сарадње је остварен већ 28. фебруара 2020. године, када је група студената Правног факултета Универзитета у Београду присуствовала преда-вању сарајевског књижевника Џе-вада Карахасана на тему: „Ја сам ја, јер си ти ти, и ти си ти, јер сам ја”, у коме се Карахасан са филозофског и књижевног становишта бавио чињеницом да Ја не угрожава и не представља претњу по Тебе, већ напротив – Ја је предуслов за Твоју самоспознају. Најављене су и даље активности Аустријске амбасаде и госпође Забине Кроисенбрунер на пољу међурелигијског дијалога и њихова даља сарадња са Центром за међурелигијски и међукултурни дијалог Правног факултета Уни-верзитета у Београду.

Правни факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са издава-чком кућом „Клио” организовао представљање књиге Адама Туза „Потоп. Велики рат и прекрајање светског поретка”. Скуп је одржан 3. марта 2020. године, у амфитеатру II Правног факултета. О књизи су говорили професорка Филозофског факултета у Београду др Смиља Марјановић Душанић, и професо-ри Правног факултета у Београду др Зоран Мирковић, декан Правног

факултета, др Танасије Маринковић и др Борис Беговић.

Проф. др Марјановић Душанић је отворила скуп и, најпре, изразила захвалност издавачкој кући „Клио”, која је објавила превод књиге, као и организаторима скупа. Она је ис-такла да је сто година од потписи-вања Версајског споразума којим је окончана Париска мировна конфе-ренција прилика за промишљање политичких, економских и прав-них последица успостављања „Вер-сајског поретка”. Књига Адама Туза, према њеним речима, даје један оригиналан и научно утемељен по-глед на промене у свету настале као наслеђе Великог рата и нарастање америчке економске и војне силе. Она је изразила задовољство што у „разговору с поводом”, како она оз-начава представљање књиге, учест-вују високо стручни људи, а затим најавила неке од централних идеја књиге о којима су више говорили њени саговорници.

Проф. др Мирковић истакао је да је потоп Првог светског рата довео по потпуне реконфигура-ције светског поретка у коме је Европа изгубила своје централно место. Мир после Великог рата је био Pax Americana, а Русија је рево-луцијом саму себе искључила. Он је нагласио да је Париска мировна конференција била само први ко-

37

рак у стабилизацији мира у Евро-пи. Према његовим речима, Адам Туз јасно показује да је тај процес настављен модификацијама и по-литичких и економских услова који су Версајским мировним уговором били наметнути Немачкој. Проф. др Мирковић је закључио да међу-ратни период није хомоген, те да Туз анализира само његов први сег-мент. Након тога на сцену ступају јака Немачка и јак Совјетски Савез и спрема се позорница за нови рат.

Проф. др Маринковић је своје излагање започео освртањем на Ту-зов налаз да ништа што се десило у вези с Првим светским ратом није било онако како је било планира-но. Он се посебно усредсредио на последице Првог светског рата на право. Према његовом мишљењу, последице Првог светског рата треба ставити у ширу историјску раван, а када је међународно пра-во у питању, то је Вестфалски ми-ровни уговор који је обликовао европске односе и европску поли-тику све до Првог светског рата. Версајски мировни уговор озна-чио је прекретницу у међународ-ним односима због успостављања Друштва народа. Оно је требало да означи уређивање односа држава, потчињавање неспутане слободе и суверености држава принципима мира и солидарности, иако није у потпуности искључивало право на вођење ратова. Промене су биле и на унутрашњем плану: слом чети-ри царства, успостављање репу-блика и доношење напредних ус-тава. Показаће се да су ти устави бити серијски и да новонастале др-жаве нису имале културу да изнесу либерално-демократске вредности.

У свом излагању проф. др Бего-вић се осврнуо на два питања која покреће Тузова књига. Шта је узрок економског успона САД? Које су последице тог успона? У одгово-ру на прво питање, анализирајући политичке, економске и војне при-лике, он је посебно нагласио аме-рички успех у другој индустријској револуцији и до тада незабележен технолошки напредак. Као друге

разлоге навео је одлучујући финан-сијски и политички утицај Амери-ке на крај Првог светског рата, али и личност и амбиције Вудроа Вил-сона. У одговору на друго питање, проф. др Беговић је истакао да је мир након Првог светског рата био заснован на компромису, на кон-цепцији „мира без поражених”, без безусловне немачке капитулације. Версајски мировни уговор није ре-шио многа важна питања, као по-следица, успостављени поредак био је недовршен а мир нестабилан.

У оквиру наставе на предмету Студије рода, а у сарадњи са Међу-нарним фестивалом документар-ног филма „Beldocs”, у среду 11. марта 2020. године, на Правном факултету Универзитета у Београ-ду одржана је пројекција докумен-тарног филма „RGB” редитељки Бетси Вест и Џули Коен. Реч је о филму посвећеном животу и раду судије Врховног суда САД Рут Беј-дер Гинсберг. Пројекцији филма присуствовало је преко 50 студена-та који похађају предавања из Сту-дија рода, полазника правних кли-ника, као и студената из Русије коју су на размени на нашем Факултету, те страних студената са Мастера европских интеграција. Пројек-цији је присуствовало и неколико наставника Правног факултета. Пре почетка пројекције, проф. др Драгица Вујадиновић је укратко говорила о судији Гинсберг, о ње-

ном професионалном путу и теш-коћама с којима се сусретала као жена – упркос изузетним резул-татима током школовања на Хар-варду и Колумбија универзитету – у настојањима да стекне статус у правничкој професији – адво-катури и правосуђу 60-их година ХХ века у Америци. Говорила је и о њеној упорној вишедеценијској борби за промене америчког за-конодавства у прилог спречавања дискриминације по основу пола и унапређења родне равноправ-ности. Асист. Валерија Дабетић је говорила о положају жена у право-суђу у Србији, и на тај начин про-ширила контекст анализе положаја жена у адвокатури и правосуђу данас. Сви присутни су, затим, с великим интересовањем одгледа-ли овај стручно-биографски доку-ментарни филм, који пружа много занимљивих увида и подстицаја за промишљање питања родне дис-криминације и борбе против ње у законодавству и правничким про-фесијама.

У оквиру додатних активнос-ти на мастер програму Мастер европских интеграција (Master in European Integration – MEI), а у са-радњи са Немачком фондацијом за међународну правну сарадњу (Deutsche Stiftung für internationale rechtliche Zusammenarbeit – IRZ), 9. јуна 2020. године, одржан је онлајн семинар у ком су учествовали и

Предавање проф. др Д. Вујадиновић претходило је пројекцији филма посвећеног судији Р. Бејдер Гинсберг

38

заменица амбасадора (шефица мисије) Савезне Републике Немачке у Србији Доротеа Гизелман (Dorothea Gieselmann) и др Штефан Пирнер (Stefan Puerner), шеф одсека за југоисточну Европу у IRZ. Скуп су отворили управница MEI проф. др Драгица Вујадиновић и др Ште-фан Пирнер, и обоје су говорили о изванредној дугогодишњој сарадњи Правног факултет Универзитета у Београду и IRZ, коју финансира немачко Министарство спољних послова. Проф. др Вујадиновић је посебно нагласила подршку коју IRZ пружа сваке школске године већ дуги низ година за студијски боравак студената MEI у европским институцијама у Стразбуру, Бри-селу, Луксембургу, уз редовни оби-лазак и стручна предавања и у Са-везном уставном суду Немачке. У наставку програма, Доротеа Гизел-ман је одржала предавање на тему подршке Немачке припреми Србије за придруживање Европској унији, након чега је др Штефан Пирнер одржао предавање о контроверзама правног превођења. Након оба пре-давања вођена је занимљива и бо-гата дискусија, којом је руководила проф. др Вујадиновић. Онлајн се-минар је био добро посећен, учест-вовали су и многи студенти и про-фесори MEI, као и много сарадника IRZ из разних значајних државних институција, невладиног сектора и медија из Немачке.

У организацији Belgrade Legal Theory Group, која под руковод-ством доц. др Бојана Спаића функционише као део Међуна-родног удружења за филозофију и социологију права (International Association of Legal and Social Philosophy – IVR) на Правном фа-култету Универзитета у Београду, одржано је онлајн предавање др Џона Кина (John Keane), професора Универзитета у Сиднеју, поводом његове нове књиге `New Despotism` (Harvard University Press, 2020), а на актуелну тему: „New Despotism

and States of Emergency”. Предавање и богата дискусија су одржани 25. јуна, поводом глобалног тренда ус-постављања нових деспотија, као и поводом специфичног испољавања кризе демократије у различитим деловима света и различитим по-литичким режимима, у контексту увођења ванредног стања у услови-ма глобалне пандемијске кризе.

Услед околности изазваних пан-демијом болести Covid-19, у пери-

оду од друге половине марта до краја јуна 2020. године, настава на мастер академским студија-ма Master in Public Procurement Management одржана је на даљину, путем видео конференцијске ли-није, чиме су успешно завршена предвиђена предавања за студенте треће генерације овог програма.

Пета глобална конференција из области јавних набавки коју орга-низује Универзитет „Тор Вергата” у Риму, уз подршку Европске банке за обнову и развој, одржана је вир-туелно. Конференција је обухвати-

С предавања проф. др Џ. Кина које је било посвећено теми: `New Despotism and States of Emergency`

Наше колеге учествовале су на виртуелно одржаној Петој глобалној конференцији из области јавних набавки

39

ла шест сесија, трајала је од 6. до 8. јула 2020. године, а учешће су узели и бивши и актуелни студенти мас-тер академских студија Master in Public Procurement Management, као и управник овог програма профе-сор др Добросав Миловановић.

Захваљујући стипендији Владе Републике Француске за крат-

ки истраживачки боравак, про-фесор др Душан Поповић је од 5. до 22. децембра 2019. године оба-вио истраживање на Универзите-ту Пантеон-Асас (Université Pan-théon-Assas). Тема истраживања била је „Спровођење европских и француских прописа о заштити конкуренције у аудиовизуелном сектору”, а ментор при истраживању је била проф. др Емануел Клодел (Emmanuelle Claudel).

Проф. др Д. Поповић боравио је на Универзитету Пантеон-Асас

Студијски боравци

Награде и признања

Доц. др Милена Ђорђевић је октобра 2019. године иза-

брана за секретара Саветодавног већа за тумачење Конвенције УН о уговорима о међународној про-даји робе (CISG Advisory Council). У том својству је у периоду од 1. до 5. фебруара 2020. године бора-вила у Мексику и учествовала у раду овог тела. Истовремено, доц. Милена Ђорђевић је била и један од референата на међународној конференцији коју је организовао Правни факултет Универзитета

Panamericana Guadalajara, а која је одржана 6. фебруара 2020. године, у Гвадалахари. На овој конферен-цији, доц. Ђорђевић је излагала рад на тему `CISG & Arbitration`.

Копаоничка школа природног права – Слободан Перовић распи-сала је конкурс за награду „Про-фесор Слободан Перовић”, која се додељује за три најбоља рада мла-дих учесника Копаоничке школе природног права. Прва награда

припала је студенткињи доктор-ских студија на смеру за Радно и социјално право Кристини Ба-лножан, за рад „Право и снага умности – посвећено оснивачу Копаоничке школе природног права академику проф. др Сло-бодану Перовићу”. Другу награ-ду освојио је рад студента мастер студија Давида Вучинића на тему: „Еутаназија данас: химера про-шлости – хидра будућности”, док је трећа награда додељена докто-рандкињи Андреи Николић за рад

40

посвећен теми: „Положај судија у систему медијације”. Добитници-ма награђених радова уручена су писма почасти и омогућено им је да своје радове представе учесни-цима 32. сусрета Копаоничке шко-ле природног права – Слободан Перовић. Породица оснивача Ко-паоничке школе природног права, академика проф. др Слободана Перовића обезбедила је средства за новчани део награде по ового-дишњем конкурсу.

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду Милош Марјановић, који је и председник Дебатног клуба Правног факулте-та и потпредседник Студентског парламента, и Јанко Ђорђевић до-били су златну медаљу за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јавним делатностима и предста-вљању српског високошколског об-разовања у свету, коју им је доде-лио председник Републике Србије.Милош Марјановић и Јанко Ђорђевић су на дебатном турниру на Оксфорду освојили прво место у отвореној категорији, као први тим који није с енглеског говорног подручја, док је Милош Марјано-вић тада проглашен за најбољег говорника целог турнира. Такође, на Светском универзитетском де-батном првенству одржаном на Тајланду колеге Марјановић и Ђорђевић пласирали су се у фина-ле отворене категорије и освојили друго место, претходно победивши такмичарске тимове из Оксфорда, Харварда, Јејла и Мелбурна.

Студентима Милошу Марјановићу и Јанку Ђорђевићу додељена је златна медаља за изузетне заслуге и постигнуте резултате у представљању српског

високошколског образовања у свету

Студенти Кристина Балножан, Давид Вучинић и Андреа Николић добитници су награде `Професор Слободан Перовић`

Доц. др М. Ђорђевић, која је изабрана за секретара Саветодавног већа за тумачење Конвенције УН о уговорима о међународној продаји робе,

излаже на конференцији у Гвадалахари

41

Студенти основних и пост-дипломских студија Прав ног

факултета Универзитета у Београду искористили су јединствену прили-ку да од 1–14. новембра 2019. годи-не, похађају практичан двонедељни курс „Правно писање и кривична дела у вези са опојним дрогама у Сје-дињеним Америчким Државама”, који је водила Мариза Моле Бостик (Маrrisa Molé Bostick), адвокат и про-фесор права из Сједињених Америч-ких Држава. Курс је обухватао шест часова у трајању од по два сата. По-лазници курса су стекли знања о ме-родавним изворима права, као и те-оријске основе и практичне вештине правничког писања и правне аргу-ментације, читања, разумевања и разликовања прецедената. Kорис-тећи актуелне случајеве, вежбали су писање правне арументације, ос-новно и унакрсно испитивање и за-вршне речи. Студенти су унапреди-ли своја знања о карактеристикама кривичног поступка САД. Сви сту-денти су били успешни и награђени су сертификатима.

Студенти четврте године основ-них студија, који похађају вежбе из предмета Радно право код проф. др Љубинке Ковачевић и доц. др Филипа Бојића, посетили су у пе-так 20. децембра 2019. године Вр-ховни касациони суд и Републичку агенцију за мирно решавање рад-них спорова.

У складу с Протоколом о са-радњи Правног факултета Уни-верзитета у Београду и Врховног касационог суда, 150 студената присуствовало је предавању Пред-рага Трифуновића, судије Врховног касационог суда у пензији и нека-дашњег дугогодишњег председни-ка Грађанског одељења овог суда. Предавање судије Трифуновића било је посвећено основним обе-лежјима индивидуалних радних спорова, а, окончано је анализом једног предмета из праксе Врховног

касационог суда, у чијем су „реша-вању” учествовали наши студен-ти, симулиравши улоге процесних субјеката, уз критичко разматрање кључних материјалноправних и процесних аспеката случаја.

Приликом посете Републичкој агенцији за мирно решавање рад-них спорова, заменик директора Агенције др Ивица Лазовић упоз-нао је студенте са организацијом и надлежностима Агенције, пропи-сима којима је регулисано мирно решавање радних спорова у Репу-

блици Србији, као и предностима мирног у односу на судско реша-вање радних спорова. Студенте је поздравила и Драгана Андоновски, самостални саветник у Агенцији, која је говорила о интересантним примерима из праксе Републичке агенције за мирно решавање рад-них спорова. По завршетку изла-гања представникâ Агенције, сту-денти су имали прилике да поставе питања, као и да изложе своје ста-вове о предностима и недостацима мирног решавања индивидуалних

Гости на предавањима и посете институцијама

Полазници курса `Правно писање и кривична дела у вези са опојним дрогама у САД` с проф. М. Моле Бостик

Студенти са судијом Врховног касационог суда П. Трифуновићем

42

и колективних радних спорова. Посета је реализована на основу Споразума о сарадњи Правног фа-култета Универзитета у Београду и Републичке агенције за мирно ре-шавање радних спорова.

У оквиру курса Међународни од-носи Европске уније на студијском програму Мастер европских ин-теграција (МЕИ), 4. марта 2020. године одржано је гостујуће пре-давање Небојше Лазаревића, члана Преговарачког тима за приступање Србије Европској унији и пред-ставника невладине организације Центар европских политика. Пре-давање је било посвећено теми: „Ка-пацитети државне администрације Републике Србије за европске ин-теграције (2003–2020) и каријерне шансе за студенте МЕИ” (`Capacities of Serbian Public Administration for EU integration (2003 – 2020) and Career Opportunities for MEI students`).

Студенти који похађају преда-вања из предмета Дипломатско и конзуларно право, као и Студијс-ку групу из предмета Међународ-но јавно право којом руководи проф. др Бојан Милисављевић по-сетили су 12. марта 2020. године Министарство спољних послова Републике Србије. Посета је орга-низована од стране Дипломатске академије Министарства спољ-них послова, а студентску посе-ту водила је асистент мр Марија Влајковић. Нашим студентима, као и њиховим колегама са Факултета политичких наука Универзитета у Београду и Правног факултета Универзитета у Нишу обратио се и министар спољних послова и Први потпредседник Владе Репу-блике Србије Ивица Дачић, који је представио спољнополитичке при-оритете Републике Србије, а, затим и дискутовао и одговарао на сту-дентска питања о актуелним спољ-нополитичким темама.

Посета Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова

Посета Министарству спољних послова

Предавање Н. Лазаревића, члана Преговарачког тима за приступање Србије ЕУ

43

Дана 1. новембра 2019. године одржана је промоција књи-

ге Радослава Дује Недића „Изне-нађење”. Аутор нам је још једном показао како се може испољити креативност повезивањем прав-ничког позива и књижевности, јер, осим што иза себе има успешну адвокатску и дипломатску карије-ру, Недић је и плодотворан писац који је овом приликом одржао чак трећу промоцију на Правном фа-култету Универзитета у Београ-ду – прва је била 2001. поводом књиге „Мој роман”, а друга 2018. поводом књиге „Адвокатске при-че”. Промоцију је поздравним го-вором отворио професор др Сима Аврамовић, који је изразио велико задовољство што Forvm Romanvm поново има прилику да угости аутора, а потом су се и остали го-ворници обратили присутнима. На велику жалост, књижевница Ми-лица Јефтимијевић Лилић и песник Адам Пуслојић су, услед болести, били принуђени да изостану, тако да су утиске о књизи, као и о оста-лим делима аутора, изразиле само његове колеге правници: адвокат Владимир Петровић, амбасадор, дипломата, колумниста и писац кратких прича Ђорђе Мисајлов-ски, и адвокат Небојша Перовић. Одломке из књиге је, у паузама између говорника, читао Давид Вучинић, студент мастер студија и победник на такмичењу у бе-седништву на Правном факултету Универзитета у Београду и други најбољи говорник на међународ-ном такмичењу из области арби-траже и међународног привредног права, Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot.

На Форуму је 8. новембра 2019. године започет тематски циклус предавања посвећених двоструком јубилеју – 175 година од доношења Грађанског законика за Кнежеви-ну Србију (1844) и 150 година од смрти његовог законописца, Јована Хаџића (1799–1869). Прво преда-

вање у оквиру овог циклуса одржао је професор др Сима Аврамовић, на тему „Српски грађански зако-ник и његови противници: узроци и мотиви”. Од њега смо чули како је текло доношење Законика и ко је све у различитим периодима крит-иковао Хаџићев рад на њему – по-чев од савременика, као што су Вук Караџић и Павле Шероглић, преко првог коментатора Законика Ди-митрија Матића и његовог несуђе-ног ревизионисте Николе Крстића, па до каснијих познатих српских и југословенских цивилиста, као што су Живојин Перић, Андра Ђорђе-вић и Драгољуб Аранђеловић.

Објашњавајући у којим је области-ма и из којих разлога свако од њих критиковао Законик и Хаџића, проф. др Аврамовић показао је да је Хаџићу углавном замерано оно за шта он објективно не може сно-сити никакву одговорност, те да су неки негативни ставови некри-тички преузимани од каснијих ау-тора упркос свом слабом чињенич-ном утемељењу. За сам крај проф. Аврамовић је сачувао посластицу – цитате из Хаџићеве књиге Дух народа србског, којима је пољуљао уврежену представу о њему као о недвосмисленом присталици при-родноправне школе.

Forum Romanum

Представљање књиге Р. Недића `Изненађење`

Циклус предавања посвећених 175 година од доношења Српског грађанског законика и 150 година од Хаџићеве смрти отворен је предавањем проф. др С. Аврамовића

44

Друго предавање у циклусу пос-већеном Српском грађанском зако-нику и Јовану Хаџићу одржано је 15. новембра 2019. године. Декан проф. др Зоран Мирковић је том приликом одржао предавање на тему: „Уводна правила и увођење у живот Српског грађанског законика”, фокусирав-ши се на први део уводних одредби Законика, који је, на први поглед, довољно сличан уводним нормама Аустријског грађанског законика да их је већина аутора сматрала преу-зетим оданде, док заправо показују висок степен разликовања и ори-гиналности. Проф. др Мирковић је спојио анализу самих одредби с при-казивањем прилика које су важиле у време доношења Законика, попут масовне неписмености српских су-дија или режима капитулација који је још увек важио за стране поданике на српском тлу, будући да је Србија још увек била део Османског цар-ства. На тај начин, показао је моти-вацију Јована Хаџића за увођење од-ређених решења која могу деловати необично (нпр. норме срочене тако да сугеришу персонални принцип примене права) или барем одступају од аустријског узора (нпр. увођење обичаја као супсидијарног извора права), али и објаснио како је морао изгледати почетак примене овог акта који је представљао прекретницу у развоју права Кнежевине Србије. Публика је пратила предавање с ве-ликим интересовањем, те се на крају развила изузетно богата дискусија.

Треће предавање у циклусу клуба Forvm Romanvm о Српском грађан-ском законику је 22. новембра 2019. године одржао проф. др Миодраг Орлић, доајен нашег грађанског права, инострани члан Акаде-мије наука и умјетности Републи-ке Српске, председник Удружења правника Србије и дугогодишњи члан Комисије за израду грађанског законика. Тема његовог предавања била је „Преднацрт грађанског за-коника Републике Србије: наслеђе и нове идеје”. Предавање је започе-то кратким представљањем тројице највећих српских законодаваца у области грађанског права – Јована Хаџића, Валтазара Богишића и Ми-

хаила Константиновића, као и стра-них утицаја који су њих формирали као научнике. Елегантно смењујући приказ ширег плана с конкретним примерима, проф. др Орлић нам је приказао главна достигнућа и проблеме различитих фаза и по-кушаја кодификовања грађанског права у Србији. Посеба пажња у предавању била је посвећена зна-чају законодавног рада професора Михаила Константиновића – како закона који су усвојени, тако и по-знате Скице за законик о облига-цијама и уговорима – за доношење нове српске грађанскоправне коди-фикације. У публици је било свих, од бруцоша до професорâ у пензији, а дискусија је додирнула и правно-историјска и позитивноправна пи-

тања, па и оно најважније питање de lege ferenda – какав мора бити законик да би заиста представљао вредност и за будуће генерације?

Форум је 29. новембра 2019. наставио циклус посвећен 175-го-дишњици Грађанског законика за Кнежевину Србију предавањем проф. др Марка Ђурђевића „Изме-не и допуне Српског грађанског за-коника у првих 20 година његовог важења”. Чули смо како су у овом почетном периоду измене, допуне и аутентична тумачења Законика спровођени путем кратких зако-на издаваних у службеном гласилу Кнежевине Србије, а да се тек кас-није приступило њиховом систе-матизовању и интегрисању у текст Законика. Ове првобитне интервен-

Предавање проф. др З. Мирковића било је посвећено уводним правилима и увођењу у живот Српског грађанског законика

Предавање проф. др М. Орлића било је посвећено теми: `Преднацрт Грађанског законика Републике Србије: наслеђе и нове идеје`

45

ције се нису, како би се могло по-мислити, тицале оних области које су наишле на негативан одзив првих критичара Законика (Шероглића и Матића), већ су биле изазване по-тешкоћама на које су судови наила-зили у његовој примени и, по оцени професора Ђурђевића, нису пред-стављале суштинску еволуцију Зако-ника. После предавања се развила и занимљива дискусија како о Закони-ку од 1844. године, тако и о његовом потенцијалном наследнику.

Циклус посвећен Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу настављен је 6. децембра 2019. године предавањем „Портре-ти савременика у дневничким за-писима Јована Хаџића”. Предавање је одржао проф. др Радослав Ера-ковић са Одсека за српску књижев-ност Филозофског факултета Уни-верзитета у Новом Саду. Сликајући својим речима живописне сцене, приказао нам је како су из визуре Јо-вана Хаџића изгледали Кнез Милош и главни међу уставобранитељима, турски везир, руски и аустријски по-сланици... Од Хаџићевог првог путо-вања кроз Србију и тада политички ризичне посете Карађорђевом гробу, преко сукоба с Вуком Караџићем, па до протеривања Милоша и успоста-вљања уставобранитељског режима, видели смо слику Србије која се тек ослобађа османске власти очима об-разованог пречанина, који је често имао проблема да се уклопи у окру-жење у Србији, али чији се патри-отизам не може довести у питање. Проф. др Ераковић нам је скренуо пажњу и на у широј јавности недо-вољно познато модерно реиздање Хаџићевог дневника од 2013. године, захваљујући којем се сви заинтере-совани могу упознати са његовим успоменама. Истог дана, али у 20 часова, имали смо још један догађај на Форуму! Клуб Forvm Romanvm поново је имао задовољство да буде домаћин сад већ традиционалне симулације античког суђења нашег драгог госта, професора Викто-ра Кастеланија (Victor Castellani) са Универзитета у Денверу. Ове годи-не, на оптуженичкој клупи атинске суднице нашао се ни мање, ни више,

него Анаксагора, чувени грчки фи-лозоф. На терет су му били ставље-ни озбиљни преступи – софизам, атеизам, богохуљење и кварење ом-ладине, а све то због његових кон-трoверзних учења, која су била трн у оку групи конзервативних грађа-на Атине. Учесници суђења били су студенти прве године са стручне групе за Упоредну правну тради-цију: магистрат је био Виктор Радо-мировић, на страни оптужбе гово-рили су Петра Станојевић, Мартин Марек и Анђела Ристановић, од-брану су представљали Никола Га-шпарић, Јована Јовановић и Стефан Добраш, док је сам проф. Кастелани био Анаксагора лично. Иако је у суд-ници било напето, поротници (које су представљали наши форумаши у публици) су одлучили да Анаксаго-ра није крив, и тиме су показали да је Атина ипак била један напредан

полис, који је схватао и ценио значај науке и слободе мисли и говора.

Последње предавање у јубилар-ном циклусу о Српском грађанском законику и Јовану Хаџићу одржао је 13. децембра 2019. године асист. др Урош Станковић са Правног факул-тета Универзитета у Новом Саду. Тема предавања била је „Законодав-ни рад Јована Хаџића у Кнежевини Србији 1837–1845”. Откривајући нам резултате својих архивских истраживања, од којих неке још није ни објавио, др Станковић по-казао је како је круг закона којима је Хаџић био ангажован да се бави шири него што је познато. Поред Грађанског законика, по којем се прославио, и више закона из обла-сти уређења централних државних органа, где је његова улога позната стручњацима, Хаџић је имао удела и у писању законâ о судовима, војс-

Проф. др М. Ђурђевић разматрао је новеле Српског грађанског законика у првих 20 година његовог важења

С предавања проф. др Р. Ераковића

46

ци, црквеним властима, а пред крај свог боравка у Србији ангажован је и за писање Кривичног законика! Постојала је чак и идеја да би га тре-бало задужити да напише и комен-тар Грађанског законика, као и про-цесне законике и њихове коментаре – али сви ови подухвати су, нажа-лост, пропали када је, због сукоба са Томом Вучићем Перишићем, Хаџић отпуштен из државне службе. Пре-давање је било изузетно занимљиво и обогаћено животним детаљима из преписке актера дешавања.

Последње предавање у клубу Forvm Romanvm у 2019. години одр-жао је 20. децембра др Џорџ Са-мјуели (George Szamuely), сарадник Института за глобалну политику (Global Policy Institute) из Лондона, политички аналитичар и колум-ниста – а за нашу земљу, ипак, нај-познатији и најзначајнији као ау-тор књиге `Bombs for Peace: NATO’s Humanitarian War on Yugoslavia`. Већ на самом почетку предавања, др Самјуели је нагласио да је рат у Југославији – рат Запада против ње – почео 1991. године, а да, по њего-вом мишљењу, траје и дан данас. Предавање се бавило интервенцијом западних сила у сукоб у Југославији (примарно радом Бадинтерове ко-мисије), које је наш гост окаракте-рисао као грабљење идеалне при-лике да се разруши јака држава на Балкану, која је често представљала сметњу њиховим геополитичким плановима. Затим се др Самјуели фокусирао на рад Међународног кривичног трибунала за бившу Ју-гославију („Хашког трибунала“), подвлачећи у којој мери је његово функционисање било у супротности како с правилима, тако и с дотада-шњом праксом Уједињених нација, и показујући на бројним примерима како су суд и тужилаштво били уд-ружени у подухвату да српску стра-ну по сваку цену прикажу као зло-чинце и узрочнике сукоба. Као једну препознатљиву нит која се провлачи кроз све фазе западне интервенције на тлу (бивше) Југославије истакао је непринципијелност и неконзис-тентност у примени правних наче-ла и норми – оно што је истицано

Студенти с проф. др В. Кастеланијем на симулацији суђења Анаксагори

Предавање асист. др У. Станковића било је посвећено законодавном раду Јована Хаџића у Кнежевини Србији

Др Џ. Самјуели говорио је о интервенцији западних сила у сукоб у Југославији

47

као опште правило у једном случају, пренебрегавано је онда када запад-ним силама није одговарало. Приме-ра ради, неповредивост граница ју-гословенских република истицана је као непремостива препрека за при-пајање Србији делова Хрватске или Босне и Херцеговине насељених срп-ским становништвом, али је потпу-но игнорисана у случају једностра-ног отцепљења Косова. Предавање је изазвало дугу и живу дискусију, у којој је проминентну улогу имао и проф. др Бранко Ракић, некадашњи правни саветник Слободана Мило-шевића, који је поделио с присутни-ма неке слабије познате чињенице о раду Трибунала, али и о историјској димензији европске и нарочито бал-канске политике западних сила.

После паузе током испитних ро-кова и распуста, рад клуба Forvm Romanvm настављен је 6. марта 2020. године, с темом која је повезала правну историју с веома актуелним питањима. Доц. др Далибор Ђукић одржао је предавање под називом „Богу божије, а цару царево: цркве-на имовина у Црној Гори од XIX века до данас”. У светлу контроверзног Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је недавно

донет у Црној Гори, доц. др Ђукић је приказао правне прописе у вези с црквеном имовином од 1868. годи-не до данас. Детаљно поткрепивши своје излагање изворима (добрим делом архивским материјалом који је сам пронашао у најскоријим ис-траживањима) и побијајући један по један аргументе црногорске владе и осталих присталица закона, показао је како је црквена имовина у целом овом периоду без дилеме припадала цркви (иако је једно време постојало ограничење у погледу располагања),

као и да се не може говорити ни о каквој историјској аутокефалности цркве у Црној Гори у канонском смислу. Предавању је присуствовало много наставника и студената, али и шире заинтересоване јавности, а на крају се развила веома активна и дуга дискусија.

Нажалост, због епидемије коро-на вируса и затварања Факултета, остала предавања планирана за ле-тњи семестар 2020. године одложе-на су до даљњег.

Предавање доц. др Д. Ђукића било је посвећено црквеној имовини у Црној Гори од 1868. године до данас

Општи семинар

У оквиру Општег семинара, дана 24. децембра 2020. године, у Све-

чаној сали Правног факултета, пред-стављено је ново монографско дело професора др Танасија Маринковића под називом Расправа о праву на сло-бодне изборе (Библиотека „Политика и друштво”, 2019). Поред аутора, о књизи су говорили др Марија-на Пајванчић, редовна професорка Правног факултета Универзитета у Новом Саду, у пензији и др Зоран Томић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, док је скупом модерирао др Милош Здравковић, доцент Правног факул-тета Универзитета у Београду.

Након што је поздравио учес-нике и госте скупа, доц. др Милош

Здравковић нагласио је да је ово најбоље досадашње дело профе-сора др Маринковића и да одише озбиљним и зрелим приступом освешћеног писца. Једноставност стила указује на суверено владање материјом и као такво читаоци-ма омогућава да лако прате и чи-тају комплексну материју. Додатно признање аутору и делу указала је Библиотека „Политика и друштво”, која је објавила монографију, као и рецензенти који су прваци у својим областима, закључио је доц. др Здравковић.

Професорка др Маријана Пајва-нчић, иначе један од рецезената књиге, осврнула се на ране науч-не почетке аутора, који је још од

студентских дана показао инте-ресовање за изборно право. Про-фесорка др Пајванчић је истакла да богат теоријски део подједнако отвара врата академској јавности, стручњацима и студентима, али и да ово штиво може да буде дос-тупно широј јавности као уџбеник. Изборно право је опасно редуко-вати само на право гласа, указала је професорка др Пајванчић, те га аутор и анализира у контексту ши-рих људских права. Истакнуто је и да аутор ставља акценат на пи-тање слободе, као на идеју која је остала недоречена у теорији и по-зитивном праву. Аутор се, притом, ослања на домаћу и страну судску праксу, што даје свеобухватан увид

48

у проблематику, закључила је про-фесорка др Пајванчић.

Професор др Зоран Томић, та-кође један од рецензената, нагласио је да је право на слободне изборе једно слојевито право и поставио питање комплексности слободних избора. Осврнуо се на једну од кључних речи у делу „смрт демо-кратије” и похвалио компактност текста. Професор др Томић је ука-зао на велики научни значај дела које, по његовим речима, предста-вља изазов за будућу дискусију.

Аутор је истакао да је ова тема почела да га интересује још од сту-дентских дана, конкретно од при-знавања изборних резултата на локалним изборима 1996. године, и да је дело плод њеног вишедеце-нијског разматрања. Проблем на-шег друштва је што се јавни прос-тор, као простор у коме се одвија дијалог између неистомишљени-ка, изгубио, нагласио је професор др Маринковић. Не само да се не може говорити слободно, него се и повређује слобода говора, јер се у медијима износе информације из приватне сфере неистомишљени-ка, прибегава се етничкој дискри-минацији, присутан је говор мр-

жње итд. Аутор је додао да се појам избора мора посматрати кроз сва-ку фазу изборног процеса, и с тим у вези поставља се и питање да ли уопште постоји држава у којој има слободних избора? Професор др Маринковић наглашава да се књига може читати из призме вре-мена у коме живимо, али се поја-ве морају посматрати и глобално, институционално, социолошки, историјски, политиколошки, кул-туролошки итд. Аутор се захвалио коментаторима, као и свим прису-

тнима, и своје излагање завршио речима Џона Стјуарта Мила да ће „демократија постојати само ако су грађани спремни да се боре за њу”.

На самом крају, домаћини Општег семинара и публика из-разили су захвалност проф. др Маринковићу за његов научни допринос, а развила се и врло жива дискусија о теми излагања, за коју су подједнако били заинтересовани представници академске јавности којих је било у великом броју, као и представници шире јавности.

Дана 26. фебруара 2020. године на Правном факултету Универзи-

тета у Београду одржан је XVIII ре-довни семинар Српског удружења за економску анализу права (СУЕАП). Том приликом је проф. др Борис Бе-говић излагао на тему „Економске последице Версајског мировног уго-вора: преиспитивање након једног века”. Семинару су присуствовали декан Правног факултета Универзи-тета у Београду проф. др Зоран Мир-ковић, председник СУЕАП проф. др Александра Јовановић, доајен српске економске историографије др Бошко Мијатовић, професори и асистенти правних факултета у Бе-ограду и Новом Саду, истражива-

чи из области економске историје, студенти основних и постдиплом-ских студија, као и почасни гост проф. др Драган Стојановић.

Све информације о активности-ма СУЕАП доступне су на интер-нет страници: www.slea.rs.

Са састанка Општег семинара на ком је представљена књига проф. др Т. Маринковића `Расправа о праву на слободне изборе`

Семинар Српског удружења за економску анализу права

Предавање проф. др Б. Беговића било је посвећено економским последицама Версајског мировног уговора

49

Издавачка делатност

У претходном периоду, бројне библиотеке Центра за изда-

ваштво Правног факултета Уни-верзитета у Београду обогаћене су новим издањима. У оквиру библио-теке `Расправе` објављена је књига Бранка Лубарде, Радно право: Рас-права о достојанству на раду и со-цијалном дијалогу, 3. издање, оби-ма 1139 стр., док су под окриљем библотеке `Уџбеници` објављена следећа учила: Марија Драшкић, Породично право и права детета, 10. измењено и допуњено издање, 440 стр.; Ђорђе Игњатовић, Кри-минологија, 15. издање, 296 стр.; Тибор Варади, Гашо Кнежевић, Бернадет Бордаш, Владимир Па-вић, Међународно приватно право, 19. издање, 661 стр.; Ратко Марко-вић, Уставно право, 25. поновљено издање, 588 стр.; Дејан Ђурђевић, Институције наследног права, 11. издање, 350 стр.; Миленко Крећа, Бојан Милисављевић, Међународ-но право представљања, 4. издање, 386 стр.; Зоран Стојановић, Ната-ша Делић, Кривично право: посеб-ни део, 7. измењено издање, 362 стр.; Зоран Стојановић, Кривично право: општи део, 27. допуњено и измењено издање, 434 стр.; Зоран Томић, Опште управно право, 13. издање, 409 стр.; Саша Бован, Ос-нови социологије права, 5. ћири-лично издање, 233 стр.; Александар Јакшић, Грађанско процесно право, 12. издање, 1002 стр.; Небојша Јо-вановић, Вук Радовић, Мирјана Радовић, Компанијско право, 735 стр.; Миленко Крећа, Међународно јавно право, 12. издање, 802 стр.; Милан Пауновић, Борис Кривока-пић, Ивана Крстић, Међународна људска права, 9. издање, 367 стр.; Борис Беговић, Александра Јовано-вић, Бранко Радуловић, Економска анализа права, 1. издање, 163 стр.; Вук Радовић, Основи стечајног права, 2. издање¸ 270 стр.

Библиотеку `Монографије` обо-гатило је седам нових књига: Дејан

Поповић, Унификација пореског права у првој југословенској држа-ви, 279 стр.; Марко Миленковић, Агенције Европске уније и заштита животне средине, 132 стр.; Марко Станковић, Преображаји федералне државе, 409 стр.; Вукан Славковић, Conatus delicti: корак ка злочину, 224 стр.; Миленко Крећа, Opinions of judge Kreća before international courts¸ 1330 стр.; Бојан Спаић, Тумачење права у оквиру херменеутике Еми-лија Бетија, 351 стр.; Мирко Ва-сиљевић et al., Правни факултет у Београду: 1808–2018, 130 стр.

У оквиру библиотеке `Зборници` објављено је пет нових зборника радова: Нина Кршљанин, Мина Зи-ројевић (ур.), Увод у право Русије: Србија и Русија кроз векове, 436 стр.; Милош Живковић (ур.), Liber Amicorum Владимир Водинелић, 534 стр.; Душан Поповић (ур.), Ин-телектуална својина и интернет 2020, 143 стр.; Стеван Лилић (ур.), Перспективе имплементације ев-ропских стандарда у правни систем Србије: Књига IX, 344 стр.; Душан Поповић (ур.), Интелектуална својина у дигитално доба: зборник студентских радова, 126 стр.

Библиотека `Crimen` обогаћена је следећим књигама: Зоран Стоја-новић, Драгана Коларић, Кривич-ноправно сузбијање организованог криминалитета, тероризма и ко-рупције, 2. издање, 264 стр.; Ђорђе Игњатовић, Александар Стевано-вић, Организовани криминалитет, 134 стр.; Грег Барак, Неконтролиса-на моћ корпорација, 210 стр.; Ђорђе Игњатовић (ур.), Казнена реакција у Србији – X део, 362 стр. У оквиру ове едиције објављени су и нови бројеви часописа Crimen – број 2/2019, оби-ма 112 стр.; број 3/2019, обима 104 стр., и број 1/2020, обима 112 стр.

Под окриљем библиотеке `По-словно право` објављене су две мо-нографије: Марко Јовановић, Мате-ријалноправни стандарди тре т-мана страних директних улагања,

328 стр.; и Јована Величковић, Дери-вативна тужба, 571 стр.

У оквиру библиотеке `Приручни-ци` објављена су два рада: Драгица Вујадиновић, Војислав Станимиро-вић, Студије рода, 2. допуњено из-дање, 276 стр., и Силвана Поповић, English grammar for lawyers¸ 121. стр.; у оквиру библиотеке `Реторика и антика`објављена је књига: Сима Аврамовић, Милош Станковић, Дејан Милић, Примењена ретори-ка – 25 година такмичења у бесед-ништву, 247 стр., док је у оквиру библиотеке `Variаe` објављено друго измењено и допуњено издање књиге Рада Кнежевића и групе аутора Аз-бука права (обима 164 стр.).

Коначно, покренута је и библио-тека `Закони`, у оквиру које су обја-вљене три публикације: Закон о при-вредним друштвима, с предговором Вука Радовића (обима 420 стр.), Кри-вични законик са кривичним делима из споредног кривичног законодав-ства, с предговром Игора Вуковића (обима 285 стр.) и Закон о општем управном поступку – Закон о управ-ним споровима, с предговром Марка Давинића (обима 180 стр.).

У претходном периоду објављени су и нови бројеви часописа Анали Правног факултета у Београду: број 4/2019, обима 292 стр.; број 1/2020, обима 260 стр. и број 2/2020, обима 274 стр. Такође, објављена је и Биб-лиографија Анала Правног факул-тета у Београду: 1953 – 2018, коју су припремиле Светлана Мирчов, Ивана Пајић, Вања Ерор и Катарина Стефановић (обима 391 стр.).

Издања Центра за издаваштво Правног факултета Универзите-та у Београду могу се набавити у књижари Правног факултета која се налази у сутерену факултетске зграде, Булевар краља Александра број 67, или наручити на број теле-фона 011/3027725.

50

Др Бранка Драгосавац је при-суствовала радионици за биб-

лиотекаре из региона одржаној од 16. до 19. децембра 2019. године у Сарбрикену (Немачка), у организа-цији мреже SEELS (The South East European Law School Network). Циљ радионице био је да се развије курс за студенте од значаја за претражи-вање библиотечких база, цитатних база и база електронских књига и организацију on-line предавања.

Библиотекари др Светлана Мир-чов, Ивана Пајић, Вања Ерор и Ка-тарина Стефановић су аутори дру-гог измењеног и допуњеног издања Библиографије Анала Правног фа-култета Универзитета у Београду, које је објављено у марту 2020. го-дине, у издању Издавачког центра Правног факултета Универзитета у Београду. Библиографија је при-ређена у ћириличној и латиничној верзији, а објављена је и у штампа-ној и у електронској форми.

Ивана Марић је 17. јула 2020. го-дине одбранила мастер рад под на-словом: „Нормативно уређивање рада Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду у XX веку“.

Библиотека Правног факултета је у мају 2020. године добила зах-валницу од Института за упоредно право за дугогодишњу сарадњу.

Библиотека Правног факулте-та Универзитета у Београду има плаћени неограничен приступ зна-чајним правним базама часописа и књига BeckOnLine, Dalloz и De Gruyter.

Фонд библиотеке Правног фа-култета Универзитета у Београду су од новембра 2019. године до ав-густа 2020. године обогатили сле-дећи дародавци:

Физичка лица – проф. др Борис Беговић, проф. др Мирко С. Васиље-вић, проф. др Драгица Вујадиновић, проф. др Марко Давинић, доц. др Милена Ђорђевић, Урош Здравков-ић, проф. др Небојша Јовановић, Вук Јоловић, проф. др Марија Карани-кић Мирић, проф. др Маја Костић-Мандић, проф. др Будимир Кошу-тић, проф. др Ивана Крстић, проф. др Ђорђе Лопичић, Милош Марко-

вић, проф. др Добросав Миловано-вић, проф. др Момир Милојевић, проф. др Зоран Мирковић, Зоран Новаковић, проф. др Витомир В. Поповић, проф. др Душан Поповић, проф. др Мирољуб Симић, др Вукан Славковић, проф. др Зоран Стојано-вић и проф. др Богољуб Шијаковић.

Институције – Удружење по-родица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији, Прав-ни факултет у Источном Сараје-ву, Институт за упоредно право, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Правни факултет Универзитета у Осијеку и Правни факултет Универзитета Унион.

Велики број публикација наша библиотека је послала кроз размену и поклон многобројним институ-цијама.

Библиотека најсрдачније зах-ваљује својим дародавцима на поклоњеним публикацијама.

Вести из Библиотеке

У претходном периоду, четво-ро наших наставника иза-

брано је у највише звање: др Ни-кола Бодирога је одлуком Сената

Универзитета у Београду, 02–03 број:61202–247/3–20 ЈЂ, донетом на седници од 19. фебруара 2020. године, изабран у звање редовни

професор за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Грађан-ско процесно право; др Танасије Маринковић је одлуком Сената

Др Б. Драгосавац с учесницима радионице за библиотекаре у Сарбрикену

Факултетски живот

51

Универзитета у Београду, 02–03 број:61202–245/3–20 ЈЂ, донетом на седници од 19. фебруара 2020. године, изабран у звању редовни професор за Уставноправну ужу научну – предмет Уставно право; Одлуком Сената Универзитета у Београду, 02 број:61202–4696/3–19 ЈЂ, донетом на седници од 12. де-цембра 2019. године, др Татјана Јованић изабрана је у звање ре-довни професор за ужу научну област Економска анализа права – предмет Економско право, док је др Татјана Јевремовић Петровић, одлуком Сената Универзитета у Београду, 02 број:61202–1143/3–20 ЈЂ, донетом на седници од 27. маја 2020. године, изабрана за наставни-ка на Правном факултету Универ-зитета у Београду у звању редовни професор за Пословноправну ужу научну област за наставни предмет Компанијско право.

У звање ванредни професор иза-брани су следеће колеге: др Марко Јовановић је одлуком Већа научних области правно-економских наука 02–03 број:61202–1140/2–20 ЈЂ, до-нетом на седници од 21. маја 2020. године, изабран у звање ванредни професор за Пословноправну ужу научну област – предмет Међу-народно трговинско право, и за Међународноприватноправну ужу научну област – предмет Арби-тражно право; др Светислав В. Костић је одлуком Већа научних области правно-економских наука 02–03 број:61202–1142/2–20 ЈЂ, до-нетом на седници од 21. маја 2020.године, изабран у звање ванредни професор за ужу научну област Јавне финансије и финансијско право – предмети Пореско право и Право међународних пореских уговора, док је др Јелена Лепетић, одлуком Већа научних области правно-економских наука 02–03 Број:61202–1141/2–20 ЈЂ, донетом на седници од 21. маја 2020. го-дине, изабрана у звање ванредни професор за Пословноправну ужу научну област – предмети Компа-нијско право и Стечајно право.

Др Бранка Бабовић је одлуком Већа научних области правно-еко-номских наука 02–03 број:61202–246/2–20 ЈЂ, донетом на седници од 11.2.2020. године, изабрана у звање доцента за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Грађанско процесно право. У исто звање поново су изабране и др Нина Кршљанин, која је одлуком Већа научних области правно-еко-номских наука 02–03 број:61202–1132/2–20 ЈЂ, донетом на седници од 21. маја 2020. године, поново изабрана у звање у доцент за ужу научну област Правна историја за наставни – предмет Српска правна историја, и др Сања Глигић, која је одлуком Већа научних области правно-економских наука 02–03 број:61202–1145/2–20 ЈЂ, донетом на седници од 21. маја 2020. годи-не, поново изабрана у звање до-цент за ужу научну област Правна историја – предмет Упоредна прав-на традиција.

Мр Данка Стојаковић је одлуком Већа научних области друштве-но-хуманистичких наука 02–02 број:61202–1115/2–20 МЦ, донетом на седници од 19. маја 2020. годи-не, изабрана у звање наставника страног језика за ужу научну об-ласт Страни језик – Немачки, за предмет Страни језик правне стру-ке – Немачки.

Милош Вукотић је одлуком Изборног већа Правног факул-тета Универзитета у Београду, 02-број:1172/14, донетом на ХII седници од 23.12.2019. године, по-ново изабран у звање асистента, за Грађанскоправну ужу научну област – предмет Наследно пра-во, док је Ивана Миљуш одлуком Изборног већа Правног факулте-та Универзитета у Београду, 02-број:919/18, донетом на Х седници од 23.9.2019. године, поново иза-брана у звање сарадник у настави, за ужу научну област Кривично право – предмет Кривично про-цесно право; а Ивана Радисавље-вић је одлуком Изборног већа Правног факултета Универзитета

у Београду, 02-број:920/15, донетом на Х седници од 23.9.2019. године, поново изабрана у звање сарадник у настави, за ужу научну област Кривично право – предмети Каз-нена одговорност правних лица и Прекршајно право.

У претходном периоду, изабра-но је и пет демонстратора: Давид Вучинић, дипломирани правник и студент мастер академских сту-дија, изабран је за сарадника ван радног односа (демонстратора) за помагање наставницима у из-вођењу наставе и вежби на Кате-дри за Кривично право на Прав-ном факултету Универзитета у Београду, за ужу научну област Кривично право – предмет Кри-вично право; Ана Здравковић, дипломирани правник-мастер и студент докторских академских студија изабрана је за сарадника ван радног односа (демонстра-тора) за помагање наставницима у извођењу наставе и вежби на Катедри за међународно право и међународне односе на Правном факултету Универзитета у Београ-ду, за Међународноправну ужу на-учну област – предмет Међународ-но јавно право; Катарина Прица, дипломирани правник и студент мастер академских студија, изабра-на је за сарадника ван радног од-носа (демонстратора) за помагање наставницима у извођењу наставе и вежби на Катедри за грађанско право на Правном факултету Уни-верзитета у Београду, за Међуна-родноприватноправну ужу научну област – предмет Међународно приватно право; Мила Ђорђевић, дипломирани правник и студент мастер академских студија, изабра-на је за сарадника ван радног од-носа (демонстратора) за помагање наставницима у извођењу наста-ве и вежби на Катедри за теорију, социологију и филозофију права на Правном факултету Универзи-тета у Београду, за ужу научну об-ласт Социологија права – предмет Основи социологије права; док је Стефан Јовановић, дипломирани

52

правник и студент мастер академ-ских студија, изабран за сарадника ван радног односа (демонстрато-ра) за помагање наставницима у извођењу наставе и вежби на Ка-тедри за грађанско право на Прав-ном факултету Универзитета у Београду, за Међународнопри-ватноправну ужу научну област – предмет Међународно приватно право.

Проф. др Зоран Томић именован је одлуком декана 02-број 2011/1 од 6. новембра 2019. године за управ-ника Центра за контролу вршења правних послова на Правном фа-култету Универзитета у Београду, за школску 2019/2020. годину.

Миона Мина Вуканић, дипло-мирани мастер правник у Одсеку за опште послове Правног факул-тета, именована је одлуком декана 01-број: 2015/1 од 6. новембра 2019. године за лице за заштиту подата-ка о личности на Правном факул-тету Универзитета у Београду.

На седници Катедре за кривично право на Правном факултету Уни-верзитета у Београду, од 25. новем-бра 2019. године, проф. др Ђорђе Игњатовић је изабран за шефа Ка-тедре за кривично право, проф. др Вања Бајовић за заменика шефа Ка-тедре, а доц. др Иван Ђокић за се-кретара Катедре.

Одлуком декана 01-број:2148/1 од 27. новембра 2019. године име-нована је Комисија за израду промотивног писаног материјала Правног факултета Универзите-та у Београду, у следећем саставу: проф. др Бојан Милисављевић, председник; доц. др Јелена Лепе-тић; асистент Лидија Живковић; др Ивана Родић; Душко Чоловић.

Наставно-научно веће Правног факултета Универзитета у Београ-ду на XIV седници од 24. фебруара 2020. године донело је одлуку 01-број: 448/1 о образовању Комисије за обезбеђење и унапређење ква-литета, у саставу: проф. др Бојан Милисављевић; доц. др Филип Бојић; мр Драган Павић, в.д. се-кретар Факултета; асист. Лидија Живковић; Алекса Шкундрић, сту-дент продекан.

Одлуком декана 03-број:245/4 од 25. маја 2020. године именована је Комисија за спровођење пријемног испита, у следећем саставу: проф. др Небојша Јовановић, председ-ник; проф. др Наташа Делић, за-меник председника; проф. др Игор Вуковић; Милош Вукотић; Вале-рија Дабетић; Марија Влајковић; Лидија Живковић.

Посебним одлукама декана, на захтев чланова комисије из личних разлога разрешени су чланства у Комисији за спровођење пријем-ног испита проф. др Игор Вуковић и асист. Милош Вукотић. Одлуком декана 03-број:245/17 од 25. јуна 2020. године проф. др Љубинка Ковачевић именована је за члана Комисије за спровођење пријемног

испита, док је одлуком декана 03-број:245/27 од 29. јуна 2020. годи-не доц. др Урош Новаковић такође именован за члана ове комисије.

Одлуком декана 03-број:245/5 од 25. маја 2020. године именована је Комисија за упис, у следећем саста-ву: проф. др Бојан Милисављевић, председник; проф. др Вук Радовић; мр Драган Павић.

Милош Вукотић је 16. јула 2020. године одбранио с одликом док-торску дисертацију под насловом: „Наследивост права на накнаду неимовинске штете”. Чланови Ко-мисије за одбрану докторске ди-сертације били су: проф. др Ма-рија Караникић Мирић, проф. др Марко Ђурђевић, проф. др Драги-ца Живојиновић, проф. др Дамјан Можина (учествовао је у одбрани докторске дисертације путем видео конференцијске линије) и проф. др Јелена Видић Трнинић. Ментор при изради докторске дисертације је био проф. др Дејан Ђурђевић.

Нова просторија за рад факул-тетских правних клиника – семи-нар 236 опремљена је најновијом технологијом, која је набављена средствима с пројекта Erasmus+

Просторија за рад правних клиника опремљена је најновијом технологијом

53

PPMA („Интердисциплинарни про-грам кратких циклуса у области креирања и анализе јавних полити-ка”), чији је координатор за Правни факултет Универзитета у Београду проф. др Данило Вуковић.

Током трајања ванредног стања проглашеног због опасности од ширења заразне болести Covid-19, зграда Факултета била је затворена за студенте, док су наставници и са-радници Правног факултета били дужни да у дану када имају наставу поставе материјал за наставу (тек-стове, презентације и слично) на сајт Факултета. Такође, постојала је и могућност извођења наставе по-средством Платформе за учење на даљину moodle, као и посредством платформе CISCO Webex или мрежа skype и zoom, што је користио нема-ли број наставника. Овако органи-зована и спроведена настава тре-тирана је као редовно спровођење наставе, док су се консултације изводиле посредством имејла или moodle платформе. Сви испитни рокови били су одложени, док су седнице Наставно-научног већа и Изборног већа биле организоване путем електронског изјашњавања по већ утврђеној динамици.

Када је реч о раду запослених у стручним службама, било је одлу-чено да на радно место повремено и по потреби долазе само они за-послени чије је присуство за извр-шавање одређеног битног задатка заиста неодложно и нужно. Пор-тирска служба је, међутим, била присутна на Факултету контину-ирано, при чему је запосленима који су долазили на посао била на располагању опрема за хигијенску заштиту.

По укидању ванредног стања, Наставно-научно веће усвојило је Одлуку о организацији испита за време трајања опасности од ши-рења заразне болести Covid-19, на основу које су донета и Правила о начину организовања испита док траје опасност од ширења заразне

болести Covid-19, којима су ува-жена бројна ограничења која су прописали државни органи због осетљиве епидемиолошке сита-ције, у смислу стварања условâ за безбедну организацију испита у оквиру просторних и временских могућности којима Факултет рас-полаже.

Коначно, 17. јула 2020. године усвојен је и План примене мера за спречавање појаве и ширења епи-демије заразне болести, који чини саставни део факултетског Акта о процени ризика на радном месту и у радној околини. Поменути план примене мера за спречавање појаве

и ширења заразне болести израђен је у складу с одредбама Закона о безбедности и здрављу на раду, За-кона о заштити становништва од заразних болести, и Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне боле-сти.

Мере за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести примењиване су и приликом подношења пријава на конкурс

за упис на прву годину основних студија

Деманти вести о хапшењу и задржавању демонстраната на Правном факултету

Правни факултет Универзитета у Београду изражава оштар де-манти текстова објављених на неколико медијских портала (direktno.rs, srbin.info, macvazdravograzuma.press, vestinet.rs, pravda.rs, naslovi.net, nasaborba.com, aktuelno.net) по којима је, наводно, у ноћи између петка и суботе 10/11. јули 2020. године, у холу Правног факултета Универзи-тета у Београду полиција хапсила и задржавала демонстранте. Коми-сијским прегледом снимака са камера, из изјава портира који су тих ноћи били на дужности и утврђивањем других релевантних чињеница, неспорно је утврђено да те ноћи, као ни других ноћи за време одржа-вања протеста, у зграду Правног факултета нису улазили ни полиција, ни демонстранти.

Желимо да обавестимо јавност да ћемо против поменутих портала поднети тужбу суду због изношења неистина и обмањивања јавности.

54

In memoriam

Стеван Ђорђевић(1927–2019)

У Београду је 29. новембра 2019. године преминуо др Сте-

ван Ђорђевић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, у пензији. Испраћај за кремацију био је 4. децембра 2019. године на Новом гробљу, док је ко-меморативна седница одржана у понедељак, 23. децембра 2019. го-дине. На комеморативној седници, о животу и раду проф. др Стевана Ђорђевића говорили су проф. др Миленко Крећа, проф. др Јовица Тркуља, и декан Правног факултета Универзитета у Београду проф. др Зоран Мирковић. Том приликом, проф. др Јовица Тркуља изговорио је следеће речи:

У име бројних пријатеља и по-штовалаца Стевана Ђорђевића, имам тужну дужност да проф. Ђорђевићу кажем последње збогом.

Правни факултет Универзите-та у Београду губи у њему једног од својих најчеститијих и најскром-нијих представника. Његов Јабла-нички завичај губи у њему једног од својих најврснијих синова.

Стеван Ђорђевић је рођен 1927. године у Лесковцу, у занатлијскoj по-родици, која је од 1930. године живела у Лебану. Стеванов отац Василије је радио као ужар и опанчар, а мајка Загорка била је домаћица. Били су сиромашни и тешко прехрањивали седморо деце. Своју децу су васпи-тавали у складу са патријархалном српском традицијом.

Млади Стеван је био марљив и одличан ученик. Основну школу завр-

шио је са одличним успехом. Добијао је награде и државну помоћ за одли-чан успех. Био је изузетно вредан и та ће га особина красити од раног де-тињства до дубоке старости. Године 1938. уписао је гимназију, коју је прво похађао у Врању, потом у Лесковцу.

Стеваново школовање и посвеће-ност књизи и школи трагично је пре-кинуо рат. Један од најтежих и пре-ломних тренутака у животу младог Стевана десио се на Преображење 1944. Наиме, шеснаестогодишњег Стевана и породицу Василија Ђорђе-вића бугарски окупатори су у знак одмазде извели на стрељање. Стави-ли су их пред стрељачки строј. Сте-ванова млађа сестра, држећи мајку за скуте, непрекидно је плакала и вриштала. То је поколебало бугарске војнике који су накратко одложили стрељање. У том тренутку наишла је њихова комшиница, која се на бу-гарском језику обратила војницима: „Немојте цревуљаре. То су поштени људи!” Након тога бугарски војници су одустали од стрељања и сви чла-нови породице Ђорђевић су пуштени кући. Стеван Ђорђевић је до краја живота обележавао 19. август као свој рођендан и дан спасења своје по-родице.

После тог страшног догађаја Стеван се знатно променио. Умес-то посвећености књизи, посветио се борби за слободу и за боље, пра-ведније друштво. Те 1944. године ступио је у Народноослободилачку војску и наредних шест година про-тећи ће у знаку борбе, ударништва на омладинским радним акцијама и обнове разорене земље.

По завршетку рата Стеван Ђорђевић је био један од најперспек-тивнијих младих људи јабланич-ког краја. Њему су се отварале лепе перспективе у новој држави. Имао је све претпоставке за бриљант-ну политичку или војну каријеру. Међутим, његово учешће у рату и политичке функције нису променили његов карактер: остао је честит,

скроман, радан, пожртвован и прав-дољубив. Овенчан победом, ратним ордењем и војним чиновима, Стеван се није сврстао у редове каријериста и славодобитника. Није наставио каријеру експресног успињања у вој-ној и политичкој хијерархији, удоб-ног уживања у ратним ловорикама и партијским привилегијама. Умес-то свега тога, вратио се школи. У први план ставио је своје образовање и стручно усавршавање. Завршио је седми и осми разред гимназије и ма-турирао у Београду 1951. године и кренуо на студије. Са Даницом Јев-товић ступио је у брак 1952. године. Убрзо су добили двоје деце, сина Не-нада (1954) и ћерку Снежану (1958).

На Правни факултет у Београду Стеван се уписао 1951. Редовно је слушао предавања изузетних профе-сора и наставника енциклопедијског знања: Михаила Константиновића, Алберта Вајса, Милоша Радојко-вића, Милана Бартоша, Мехмеда Беговића и Радомира Лукића. На његово интелектуално формирање посебно су утицали професори Ми-лан Бартош и Милош Радојковић. Под њиховим утицајем, Стеван је интелектуално стасавао и одлу-чио да се бави међународним јавним правом и научно-педагошким радом.

Вредно је радио, трудећи се да надокнади године које није провео у учењу и образовању, већ у рату и на обнови земље. Успео је да дипломира 1955. године и да се запосли као пра-вник у Секретаријату за законодав-ство НР Србије. Након положеног ус-меног докторског испита примљен је за асистента при Катедри за међу-народно право и међународне односе на Правном факултету 1959. Био је на специјализацији у Паризу, Страз-буру 1959–1960. и Центру за научно истраживање Хашке академије за међународно право 1962. и 1966.

Докторску дисертацију под на-словом `О континуитету држава с посебним освртом на међународ-ноправни континуитет Краљевине

55

Југославије` одбранио је с посебном похвалом 1963. године на Правном факултету Универзитета у Београ-ду. Потом је биран у сва наставнич-ка звања, од доцента 1964, до редов-ног професора 1990.

Ђорђевићево јавно деловање и напредовање у каријери универзи-тетског професора било је зауста-вљено почетком седамдесетих го-дина, када је због критике предлога Уставних амандмана на Устав СФРЈ од 1963. године удаљен из наставе. Распоређен је на рад у Институту Правног факултета у Београду где је провео пет година од 1977. до 1982.

Више година проф. Ђорђевић је био председник Удружења за међу-народно право и шеф Катедре за међународно право Правног факул-тета Универзитета у Београду. Био је резервни мајор ЈНА и доби-тник три државна одликовања: Ордена заслуга за народ III реда, Медаље за храброст и Медаље за-слуга за народ. Декан Правног фа-култета Универзитета у Београду доделио му је 9. октобра 2007. годи-не специјалну диплому – захвалницу „за велики допринос Факултету у остваривању његових образовних и научних достигнућа”. Пензионисан је 1992. али је наставио са струч-ним радом и истраживањима.

Животни пут и јавни ангажман Стевана Ђорђевића представља пример моралне усправности, по-штења и доследности. Као борац 17. српске бригаде и припадник на-раштаја са једне од најтрагичнијих раскрсница у историји нашег наро-да, успео је да из понора српских део-ба изађе неокаљан и неокрњен, да из-двоји свој глас из хора. Остао је одан патријархалним вредностима на којима је поникао, својим младала-чим социјалистичким уверењима и идеалима, доследан у својим идејним и патриотским опредељењима. Био је спреман да из најплеменитијих побуда, несебично и отворено изло-жи суду јавности своје мишљење.

Зато није случајно што је он у дискусији о уставној реформи 1971. године издвојио свој глас, отворено

рекао шта је мислио, без обзира на пресију власти. Реч је о јавној распра-ви у академској средини на Правном факултету у Београду, која је одржа-на марта 1971. Критикујући пред-ложене уставне амандмане, Стеван Ђорђевић је скренуо пажњу на велику концентрацију моћи у рукама Јосипа Броза Тита и изнео свој став против његовог избора за председника Репу-блике без ограничења мандата. Он је без увијања указао на волунтаризам водећих политичких група, који ком-промитују саму идеју уставности. Затим на политичке компромисе, који се склапају не само јавно већ и тајно, у оквиру затворених, формал-них и неформалних центара друш-твене моћи.

Мишљење и став проф. Ђорђе-вића био је тада глас вапијућег у пустињи. Нико није био спреман да га чује, а камоли да га подржи или сле-ди. Његов став је био у директној су-протности са политичким ставом тадашњег државног и партијског руководства, а у то време свако дру-гачије мишљење било је јеретичко, проглашавано непријатељским, а лица која су их изражавала хапшена су, осуђивана и прогоњена.

Врло брзо после расправе о устав-ној реформи, бачена је анатема на поједине професоре овог факултета. Јавно су нападани преко средста-ва јавног информисања, партијски кажњавани и удаљавани с посла, а некима је и суђено због деликта мишљења. Међу њима био је и Сте-ван Ђорђевић, који је и у ранијим случајевима показивао висок степен етике, доследности и независности. Није изменио свој став ни поред тога што је позиван на одговорност и био изложен притисцима.

По властитом признању, то су биле најтеже године његовог живо-та. Уместо заслуженог спокојства и признања после доприноса осло-бођењу од окупатора и изградњи земље, ново друштво му је узврати-ло оптужбом за „непријатељску про-паганду”, за издају, за рушење угледа и дела Јосипа Броза Тита. Упркос томе, он је наставио да војује пош-теним радом и часним животом.

Проф. Ђорђевић је тешко поднео распад Југославије, као и планетар-ни пораз левице и социјализма, кри-зу и девалвацију великих идеја сло-боде, социјалне правде, једнакости и братства. Био им је одан читав живот. Друга Југославија, у чије те-меље су Ђорђевић и његова генера-ција уградили своју младост и велике наде, урушила се у ужасу и трагедији грађанског рата. Драматична зби-вања наметнула су низ питања, ди-лема и недоумица. Ђорђевић је смо-гао снаге да крене путем теоријског истраживања тих драматичних и трагичних збивања, са становишта своје струке – међународног пра-ва. Тако су настали његови радови о међународноправним аспектима распада СФРЈ, о агресији НАТО на СР Југославију, о ратној штети и сл. Већину тих радова припремао је и излагао на Копаоничкој школи при-родног права и затим објављивао у часописима `Правни живот` и `Ана-ли Правног факултета у Београду`.

Последњих година, Стеван Ђорђе-вић је објавио три значајне књиге, као синтезу свог вишедеценијског рада: `Увод у међународно право` (2007), `Дипломатско и конзуларно право` (коаутор са Миодрагом Ми-тићем, 2007) и `Право међународ-них уговора` (коаутор са Душком Димитријевићем, 2011). Остала је необјављена његова књига на којој је радио деценијама `Потражи-вања Југославије и Србије на основу ратне одштете`.

Од уписа на Правни факултет у Београду па до последњих годи-на живота, Стеван Ђорђевић је овај факултет доживљавао као своју другу кућу, а његове настав-нике и сараднике као своје другове и пријатеље. Подржавао је млађе колеге настојећи да их посаветује и помогне у њиховом напредовању. Велики је број његових студената који су захваљујући његовим очин-ским саветима успели да пронађу свој пут у струци и животу.

Посебно се солидарисао са оним ко-легиницама и колегама који су из раз-личитих разлога долазили у сукоб са факултетском управом и официјел-ном влашћу. Био је човек племените

56

душе, спреман да помогне саветом и да дâ свој суд кад му се неко обрати. Умео је да се радује туђим радостима и да саучествује у туђим жалости-ма. Био је човек у најузвишенијем и најплеменитијем смислу те речи.

Захваљујући томе, проф. Ђорђевић је прихватан и уважаван од различи-тих генерација наставника београд-ског Правног факултета. Нарочито је био омиљен у својој генерацији сту-дената, која је уписала факултет шк. 1951/52. године. Од 1996. године, припадници ове генерације окупљају се сваких пет година на Правном факултету у Београду. Кључну уло-гу у организовању ових састанака генерације имао је проф. Стеван Ђорђевић. Већина њих су и данас до-шли да се поклоне његовим сенима.

У целини посматрано Стеван Ђорђевић је свој дуги животни пут проживео као неподобан јер је ис-трајавао на црти непристајања: непристајања на окупацију и живот у ропству; на издају својих млада-лачких уверења; на официјелну иде-ологију и лакејство; на српске деобе; на `метанарацију хуманитарног интервенционизма`; да се анђео бес-тијалности у лику `Милосрдног анђела` – прогласи за анђела хума-ности; на гажење међународног пра-ва утемељеног Повељом УН; да закон Дивљег запада `право јачег` постане ново међародно право; да зло, насиље и преваре овладају светом.

Највећи део свог живота Сте-ван Ђорђевић је провео у борби на разним фронтовима: ратним, по-литичким, идејним. Њему служи на част да је и код својих противника стекао поштовање својим морал-ним особинама, својом честитошћу, својом чврстином и доследношћу. Такав самосвојни, светли лик проф. Ђорђевића као медаљон носе у срци-ма: његови ратни другови и земљаци, генерације акцијаша са ОРА Нови Београд, колегинице и колеге и бројне генерације студената Правног фа-култета и правника Србије.

Због тих његових особина, ми, ње-гови поштоваоци, пријатељи и дру-гови, нећемо га никада заборавити.

Слава и хвала покојном професо-ру Стевану Ђорђевићу.

Проф. др Миленко Крећа се об-ратио пристунима следећим речима:

Уважени чланови породице Ђорђевић,

Колегинице и колеге,Даме и господо,Широк и разноврстан опус про-

фесора Стевана Ђорђевића по-везује један квалитет, не тако раширен у породици међународних правника. За предмет својих науч-них радова бирао је питања која су у датом тренутку његове дуге научне каријере била од неспорне и виталне важности за југословенску и српску науку међународног права.

Можда најбоља илустрација оваквог избора професора Ђорђе-вића је сложено и деликатно пи-тање међународно-правног конти-нуитета државе и са њим органски повезано питање сукцесије држава. Док је зналачки и компетентно исписивао странице своје докторс-ке дисертације „О континуите-ту држава с посебним освртом на међународноправни континуитет Краљевине Југославије и ФНРЈ” шез-десетих година прошлог века, теш-ко да је могао и замислити да ће се исто питање континуитета, само у оштријој форми, поставити и у односу између СРЈ и СФРЈ.

Сложено правно ткиво међународ-но-правног континуитета и сукце-сије држава, и данас предмет неразу-мевања и контроверзи у делу теорије међународног права, професор Ђорђе-вић је зналачки и компетентно ана-лизирао, доказујући да се ради о две одвојене, међусобно повезане, ства-ри. Међународно-правни контину-итет је с правом одредио као израз суштинског поклапања права и оба-веза државе у периоду који непосред-но претходи и следи територијал-ној промени (правни идентитет), подразумева непрекинуто деловање државе као субјекта у међународним односима, док се сукцесија тиче пре-носа права и обавеза са државе-прет-ходнице на државу-сукцесора, на ос-нову заснивања суверенитета на делу територије државе-претходнице.

Теоријску анализу појмова међу-народно-правног континуитета

и сукцесије је потом применио на однос Краљевине Југославије и ФНРЈ, нашавши да, без обзира на суштинске разлике, у друштве-но-политичком и економском уређењу, постоји правни иденти-тет Краљевине Југославије и ФНРЈ у међународно-правном смислу.

Релеванте налазе о правном идентитету и сукцесији професор Ђорђевић је анализирао и у кон-тексту деколонизације у значајном чланку `Деколонизација афричких држава и међународно право` обја-вљеном 1973. године.

У ову групу радова професора Ђорђевића уврстили бисмо и оне који се тичу ратне штете коју је Југосла-вија претрпела у Другом светском рату, као и монографију `Републике и покрајине у међународним односи-ма југословенске федерације` (1985), те чланке `Сарадња са Хашким кри-вичним трибуналом у светлу односа унутрашњег и међународног права`, `НОБ и међународно право`, `Југосла-вија и право оружаних сукоба`, итд.

Радови ове групе, иако су се ди-ректно или индиректно тицали Југославије и Србије, писани су, како је говорио професор Бартош, у маниру катедралног међународног правника тј. поштовањем високих академских стандарда објектив-ности и непристрасности. Друга-чији приступ се никако не би мо-гао уклопити у личну честитост професора Ђорђевића, због које је, уосталом, и доживео академску голготу због залагања за пошто-вање захтева правне професије и демократије приликом усвајања ус-тавних амандмана.

Другу групу његових радова чине општа, теоријска дела међу који-ма се издвајају `Увод у међународно јавно право` (2007), те коауторске монографије `Дипломатско и конзу-ларно право` (2007) и `Право међу-народних уговора` (2011). Њима ваља придодати и бројне чланке и студије из међународног уговорног права.

Могло би се рећи да је међународ-но уговорно право научна љубав про-фесора Ђорђевића, јер су и `Увод у међународно јавно право` и `Дипло-матско и конзуларно право` у доброј

57

мери анализа релевантних уговор-них правила међународног права.

То само по себи сведочи о опре-дељењу да се спозна и елаборира сама супстанца, онтологија међу-народног права као консенсуалног, споразумног права.

Поред тог вредносног значења, међународни уговори поседују из-ражено инструментално значење као формални ивор међународног права. У савременој међународној заједници, како због постојања ве-ликог броја држава, тако и због сложених и многоструких односа, траже се специфична и прецизна правила, као и њихова примена у утврђеним роковима, што обичај-на права, као други главни извор међународног права, тешко могу постићи. Уговор, који одликује опе-ративност воље, има потенцијал да брзо и ефикасно мења status quo и ствара нова правна правила.

Коначно, свеопшти мултилате-рални уговори, као нека врста међу-народног законодавства, су примар-ни извор правила ius cogens-a, као најперфектнијег дела нормативне структуре међународног права.

Трећу групу радова професор Ђорђевић је посветио другим подсис-темима нарастајућег међународног права, попут права оружаних су-коба, међународних људских права, права међународних река и језера и права међународних организација.

Професор Ђорђевић је у пуном значењу израза био човек куће.

Почев од школске 1964/65. оба-вљао је наставу, како из предме-та Међународно јавно право, на општем и последипломском курсу, тако и из специјалних курсева на последипломским студијама са пре-кидом у периоду када је био искљу-чен из наставе. Поред наставе на матичном факултету, учествовао је и у извођењу наставе на правним факултетима у Приштини, Кра-гујевцу и Ужицу.

Приљежан и темељит, допри-нео је осавремењивању и развијању наставе из Међународног јавног права. Научни и педагошки рад професора Ђорђевића су били у го-

тово идеалном складу. Посебно је био ангажован у раду са студен-тима последипломских студија, ангажман се често настављао и по одржаним предавањима.

Био је ментор и члан комиси-је у значајном броју докторских и магистарских теза. Обављао је и дужности шефа и заменика шефа Катедре за међународно право и међународне односе.

Ван Факултета је, такође, зна-чајно допринео примени међународ-ног јавног права у својству председ-ника Савета за међународно-правна питања у СМП од 1995. године. Но-вембра 2000. године је поднео остав-ку из принципијелних разлога.

Био је и члан комисије за при-купљање података о злочинима против човечности и међународног права, основане при Савезној влади, у периоду од 1994–2000. године.

У спору између БиХ и СРЈ о при-мени Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида пред Међународним судом правде, био је члан правног тима СРЈ у фази при-времених мера.

Речју, већ из овог кратког прегле-да научне и педагошке активности професора Ђорђевића, намеће се закључак да је као универзитетски професор и критички интелекту-алац испунио часно и достојан-ствено своју животну мисију, ос-тављајући препознатљив траг у историји Правног факултета.

Вера Леко(1940–2019)

Дана 25. новембра 2019. године, у Београду је преминула професор

др Вера Леко, дугогодишњи хоно-рарни професор Правног факул-тета Универзитета у Београду. Кре-мација је обављена 28. новембра 2019. године на Новом гробљу. Том приликом, професор др Дејан По-повић, изговорио је следеће речи:

Драга Данице, драги и уважени чланови породице Вере Леко,

дубоко потресен стојим на овом месту, пред одром драге Вере, оп-раштајући се као професор Правног факултета Универзитета у Бео-града од колегинице, вишегодишњег хонорарног професора тог факул-тета, ранијег директора Економ-ског института, у којем сам, под њеним руководством, провео пуно креативних година и, изнад свега, оданог пријатеља и дивног човека.

Вера Леко имала је толико сјај-них особина да би свако од нас овде могао да наведе по једну, а да се, при том, не поновимо. Замолили смо је пре четврт века да нам помогне да успоставимо квалитетну наста-ву на Правном факултету за сту-денте заинтересоване да се баве порезима. Вера је успела у нечему што нимало није једноставно: да правницима, односно студентима права приближи рачуноводство, без којег није могуће на прави на-чин упознати опорезивање добити правних лица, а које онима који не студирају економски факултет представља велику непознаницу. Била је омиљени наставник на на-шим магистарским, касније мас-тер студијама, као и на специја-листичким студијама за пореске саветнике. Ми, професори Пореског права, могли смо да будемо сасвим мирни и веома задовољни, гледајући са колико се разумевања, пажње и поштовања студенти односе пре-ма Вери и са колико им преданости она преноси своје огромно знање из те научне области. Вера Леко је Катедри за правно-економске на-уке Правног факултета давала и свој ентузијазам. На њену иниција-тиву организоване су и са великим успехом извођене специјалистичке студије из права државне ревизије – у оним годинама када је у Србији коначно установљена Државна ре-

58

визорска институција. Не само да је била врсан педагог, Вера Леко је редовно припремала и одличне уџ-беничке материјале, фино прила-гођене образовном профилу студе-ната који су похађали њене курсеве на магистарским, мастер или спе-цијалистичким студијама.

Поменуо сам поштовање са којим су се студенти према њој односили. Вера га ни једним својим гестом није наметала; оно се рађа-ло из њеног великог знања, њене

племенитости и њеног господства. Такву смо је знали и као такву це-нили и ми, њене колеге са Катедре за правно-економске науке, али и професори који су водили Факул-тет у годинама када је она пред-водила тим, установљен од стране декана, који је успостављао систем интерне финансијске контроле на Правном факултету. Сваки зада-так који је преузимала, обавља-ла је предано, до перфекције, увек показујући достојанствено лице

једне даме. Такву је знам деценија-ма, такву смо је волели, такву сам је волео. Све нас који су сарађивали са Вером Леко дубоко су потресле вести о болести и о крају који је, нажалост, био неизбежан.

Драга Вера, остајемо вам дубо-ко захвални за Вашу преданост и Ваше пријатељство, докле год смо у животу. Почивајте у миру. Слава Вам.

Студентски животУ току 2019. године, у сарадњи

са Саветом Европе, организо-ване су две школе људских права за студенте. Зимска школа људских права (Regional Human Rights Winter Academy for Law Students) одржана је у Шапцу, од 2. до 6. марта 2019, уз учешће 50 студената из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније. Предавања су држали истакнути домаћи и страни стручњаци, међу којима и Љиљана Мијовић, бивша судија БиХ пред Европским судом за људска права и Тобиас Флесен-кемпер, шеф канцеларије Савета Европе у Београду. Студентима су били ментори проф. др Ивана Кр-стић са Правног факултета Уни-верзитета у Београду и Кoнстантин Џетсиару са Универзитета из Ливер-пула. Теме које су представљене сту-дентима биле су фокусиране на сло-боду изражавања, а говорило се и о говору мржње, слободи уметничког изражавања, политичком изража-вању, онлајн изражавању и лажним вестима. Последњег дана школе ор-ганизована је симулација суђења пред Међународним судом правде.

Друга школа одржана је од 1. до 3. новембра 2019. године у Вр-шцу, на тему: Извршавање пре-суда Европског суда за људска права (Execution Weekend School). У раду ове школе учествовало је 30 студената Правног факулте-та, представникâ НВО сектора, представникâ независних тела,

као и секретарâ одборâ народне скупштине. Школу је отворио Фредрик Сундберг, шеф Одељења за извршење пресуда Европског суда за људска права Савета Ев-ропе. О теми су говорили бивши и садашњи заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, домаћи и страни стручњаци, а посебно Мирјана Ла-зарова Трајковска, бивша судија Македоније пред Европским судом за људска права и Љиљана Мијо-вић, бивша судија БиХ пред Европ-ским судом за људска права.

У конференцијској сали Правног факултета Универзитета у Београду, у уторак, 10. децембра 2019. године одржано је предавање под називом „Осам векова Номоканона Све-тог Саве”. Говорници на предавању били су: проф. др Жика Бујуклић, доц. др Нина Кршљанин, доц. др Зоран Деврња и доц. др Далибор Ђукић. Модератор предавања био је Дејан Којић, студент четврте го-дине основних студија и члан Удру-жења студената Правног факултета „УСПФ Номоканон”, које је ово пре-давање и организовало.

Догађај је почео излагањем Деја-на Којића, који је присутнима по-желео добродошлицу. Осим тога, он је хронолошки указао на јуби-леје који су означили годину на измаку. Године 2019. обележено је 20 година од НАТО агресије на СР

Југославију и битака за Паштрик и Кошаре, 175 година од доноше-ња Српског грађанског закона, 630 година од „грдног судилишта” – Косовске битке, 670 година од доношења Душановог законика, 800 година од стицања аутокефал-ности Српске Православне Цркве и напослетку осам векова од до-ношења првог правног зборника српске правне историје, Номокано-на Светог Саве.

Проф. др Жика Бујуклић, ре-довни професор Римског права, у пензији, захвалио се организатору предавања, док је жижу свог изла-гања усмерио на садашњу перцеп-цију јавности према Номоканону. Почео је од „мукотрпног пута ико-не Светог Саве” указујући на от-пор међу професорима да та икона нађе своје место у свечаној сали Правног факултета Универзитета у Београду. Затим је осудио медијске извештаје „Политике” о наводној крађи Номоканона од стране ус-таша и његове наводне предаје Ва-тикану. Тачно је, међутим, то да је писац хрватске химне Антун Ми-хановић пронашао Иловачки пре-пис Номоканона из 1262. године и да му на томе Србија дугује зах-валност. Такође, проф. др Бујуклић је присутнима поставио неколико питања с циљем скретања пажње на незнање јавности о значају овог документа. Упоредио је обимно Законоправило Светог Саве с ен-глеском Великом повељом слобода

59

од 1215. године, која је, иако заче-так уставности у свету, „само један свитак”.

Једина дама међу говорницима била је доц. др Нина Кршљанин. Она је своје излагање усмерила на шири контекст 13. века. Како је средњовековна Србија била део тзв. византијског комонвелта, ус-лед хришћанског освајања Ца-риграда 1204. године, нестао је и правни и политички узор. То је оз-начило неопходност учвршћивања политике Србије, те ју је њен вла-дар Стефан Немањић прогласио краљевином. Свети Сава је свој допринос дао борбом за аутоке-фалну српску цркву, те се од тада епископи бирају и хиротонишу под окриљем новонастале цркве. Ни њено излагање није прошло без упоређивања, овога пута с Душа-новим закоником. За разлику од њега, Законоправило Светог Саве се у свим одредбама примењивало, али је, с друге стране, Душанов за-коник био пријемчивији, јер је срп-ског порекла. Доц. др Кршљанин је закључила да је значај Номоканона у његовој трансплантацији и при-мени у другим државама: Русији, Бугарској, Румунији итд, али и у примени Номоканона Светог Саве осам векова после свог настанка.

Следећи говорник био је др Зо-ран Деврња, доцент Православно – богословског факултета. Он је, по-зивавши се на Сергија Троицког и Миодрага Петровића, ублажио на-воде епископа Никодима Милаша да Свети Сава није био аутор, већ организатор израде Законоправи-ла: „Свети Сава јесте радио тимски, али је он неспорно аутор Номока-нона.” Наставио је указивањем на „јединствену личност Светог Саве” без које настанак камена темељца срспког права не би био могућ. Нејасни су мотиви за настанак овог документа, те није добро искљу-чити да је он настао ради потреба манастирâ, јер је његов базични део канонски. О историјским окол-ностима додаје да Свети Сава није благонаклоно гледао на окретање Србије западу, због чега је у Никеју отишао у магновењу.

Догађај је затворен предавањем доц. др Далибора Ђукића, које је било посвећено односу државе и цркве у Номоканону Светог Саве. За разлику од, никада доминант-ног, али тињајућег цезаропапизма на истоку и преовлађујућег папо-цезаризма на западу, Свети Сава се определио за тзв. доктрину сим-фоније, сагласја између државе и цркве. Међутим, суштинско је питање како то дефинисати. Као најбоља чини се дефиниција да су царство и свештенство дарови Божји само ако се налазе у грани-цама канона. Из тог разлога, садр-жина Законоправила је очишћена од Аристинових и Зонариних цеза-ропапистичких тумачења. Доц. др Ђукић је завршио своје излагање указивањем на актуелни проблем нацрта закона о веороисповести у Црној Гори и на Косову, те да нас очекује борба за самосталност СПЦ на тим просторима.

Уследила су питања публике и де-бата, после чега је догађај завршен.

У периоду од 12. до 15. мар-та 2020. године одржани су други Копаонички правнички сусрети (КОПС), овај пут у заједничкој ор-ганизацији Студентског парламента Правног факултета Универзитета у Београду и Центра за регионалну сарадњу, једне од студентских ор-ганизација на Правном факултету Универзитета у Београду.

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду током сваке школске године имају два званична стручна скупа. Први та-кав скуп је Правнијада, која се тра-диционално одржава средином де-цембра и на којој је рад замишљен на начин сличан класичном ex cathedra методу, где предавачи како са Правног факултета, тако и из праксе деле са студентима своја знања и искуства из области пра-ва. Други скуп представљају Ко-паонички правнички сусрету, на којима су улоге, донекле, измење-не: овде студенти, под ментор-ством наставника Правног факул-тета, пишу семинарске радове из

различитих грана права и о њима реферишу на заседању различи-тих модула Копаоничких правнич-ких сусрета, након чега се развија дискусија о изложеним радовима. Дакле, са оба званична скупа бе-оградских студената права, пок-ривена су два најзначајнија вида наставе, активни и пасивни.

На овогодишњем КОПС-у учес-ници су били разврстани у пет модула: кривичноправни (руко-водилац модула проф. др Милан Шкулић, судија Уставног суда Ср-бије), уставноправни (руководилац модула проф. др Владан Петров, судија Уставног суда Србије), међународноправни (руководи-оци модула проф. др Бојан Ми-лисављевић, продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду и члан Преговарачког тима за приступање Србије Европ-ској унији и проф. др Александар Гајић, главни правни саветник у Министарству спољних послова, грађанскоправни (руководилац модула доц. др Урош Новаковић) и привредноправни модул (руко-водилац асист. Маша Мишковић). Поред наставника Правног факул-тета, који су били и руководиоци модула, на КОПСУ-у су активно учествовали и адвокати Југослав Тинтор (председник Адвокатске коморе Београда) и др Вељко Дели-башић (потпредседник Адвокатске коморе Београда), као и продекан за међународну сарадњу Правног факултета Универзитета у Београ-ду доц. др Јелена Лепетић и асис-тент Валерија Дабетић.

Други копаонички правнички сусрети свечано су отворени 12. марта, у главној сали хотела,,Мујен Лукс”, када су се пристнима обра-тили продекан доц. др Јелена Лепе-тић, адвокат Југослав Тинтор, сту-дент продекан Правног факултета Универзитета у Београду Алекса Шкундрић и председник Центра за регионалну сарадњу Милисав Анђелић, док је читав програм во-дио студент Милош Пузовић. Доц. др Лепетић је учесницима пренела поздраве декана Правног факулте-та Универзитета у Београду проф.

60

др Зорана Мирковића и нагласила да је изузетно значајна чињеница да студенти Правног факултета имају овако лепу прилику да раз-мењују своја знања, као и да се друже и стичу нова пријатељства. Адвокат Тинтор је истакао да у време када је он био студент није било оваквих скупова, те да је то свакако предност коју данашњи студенти имају и да ће управо из тог разлога Адвокатска комора Београда наставити да подржава одржавање овог и сличних скупо-ва. Колега Шкундрић је пожелео добродошлицу свим учесницима конференције и изразио наду да ће овогодишњи сусрети бити у садр-жинском смислу још успешнији од прошлогодишњих, пре свега имајући у виду квалитет израђених радова. Напослетку, колега Анђе-лић је, уз поздраве добродошлице учесницима, подвукао да је веома задовољан организацијом ового-дишњег скупа и учешћем Центра за регионалну сарадњу у њој.

Током првог радног дана, одр-жани су скупови под окриљем кри-вичноправног и уставноправног модула, а други радни дан био је посвећен за рад под окриљем међу-народноправног, грађанскоправног и привредноправног модула. Ра-дове за кривичноправни модул писали су Анастасија Стојадино-вић („Кривично дело против пол-не слободе – силовање”), Милош Бабовић („Избор судија и јавних тужилаца у Републици Србији”) и Петар Дрча („Кривично дело от-мица”). Након излагања радова, дошло је до плодне дискусије, пре свега имајући у виду судску прак-су у вези са поменутим кривичним делима, уз предлагање одређених de lege ferenda решења. По завр-шетку дискусије, адвокат др Де-либашић је учесницима поклонио примерке своје књиге Титула ад-вокат одузима ми право на страх – моје завршне речи, уз наду да ће она бити путоказ пре свега оним студентима који своју професио-налну каријеру виде у адвокатури. Након паузе, приступило се раду на уставноправном модулу, где су

реферисале колеге Милица Ћир-ковић („Устав из 1974. и распад Југославије”), Алекса Шкундрић („Коментар измена изборног зако-нодавства из фебруара 2020. годи-не у Републици Србији”), Марко Дошлић („Утицај медија на слобо-ду избора у Републици Србији”), Данило Ракоњац („Уставност со-цијалистичких земаља”) и Немања Шујдовић („Кромвелов устав”). Публика је била необично заин-тересована за ове теме, пре свега имајући у виду да је у Србији 2020. година изборна година, те да се у њој много више уочава примена уставноправних норма у односу на

неке друге периоде. Интересантно је и да су чак три од укупно пет радова са уставноправног модула потпадали под уставну историју, што домаћу што светску, па би можда било упутно размишљати да се за наредни КОПС оформи и историјскоправни модул.

Други радни дан отпочео је са представљањем радова при-премљених за међународноправ-ни модул. Радове су представили Анђела Ивановић („Саветодавно мишљење Међународног суда прав-де по питању Косова и Метохије”), Марјан Бајковић („Стални међу-народни кривични суд”) и Срђан

С једног од предавања под окриљем Школе људских права

Организатори и предавачи на скупу посвећеном осам векова Номоканона Светог Саве

61

Арбутина („Генерални секретар Организације Уједињених на-ција”), а укратко је био изложен и рад колегинице Теодоре Митровић („Савет безбедности организације Уједињених нација”), која је из приватних разлога била спречена да присуствује скупу. Професор др Гајић је током дискусије ис-користио прилику и да укаже на одређена актуелна међународноп-равна питања која се тичу Србије, пре свега у вези са статусом Ко-сова и Метохије. Уследио је рад на грађанскоправном модулу, за који су радове писали Анђела Бешевић („Развод брака”), Олга Чолаковић („Услови заснивања и форма ус-војења”), Анђела Костадиновић („Лишење родитељског права”) и Страхиња Бојовић („Насиље у по-родици”). Расправа се повела прак-тично око сваког рада, а као најин-тересантније моменте требало би навести општу дилему са којом се породично право увек суочава, а то је дилема између традицонал-ног и модерног обрасца регули-сања. Врло је живописна била и дискусија о законским условима за постојање тзв. грађанскоправног насиља и општи је закључак да су они формулисани сувише екстен-зивно. Први пут ове године орга-низован је рад и на привредноп-равном модулу, где су изложени радови Марије Токоди („Уговорна одговорност услед неизвршења уговорне обавезе у уговорима у привреди”) и Павла Пена („Ин-вестициони фондови”). Из самих наслова радова видимо да су ове године биле покривене обе обла-сти привредног права, трговинско и компанијско право.

У вечерњим часовима 14. мар-та одржано је свечано затварање КОПС-а, на којем су говорили проф. др Милан Шкулић, студент продекан Алекса Шкундрић и председник Студентског парламен-та Правног факултета Универзи-тета у Београду Урош Мијатовић. Професор др Шкулић је истакао да му је била велика част да учес-твује на овогодишњим сусретима и да је веома поносан на чињеницу

да су његови студенти у стању да организују чак два догађаја овак-вог опсега током школске године. Изразио је наду да ће се скуп и наредних година одржавати и да ће попримити традиционални ка-рактер. Студент продекан Шкун-дрић је искрено саопштио свим учесницима КОПС-а да је изузет-но срећан и задовољан тиме што је ове године показано на Копао-нику, а то су пре свега веома ква-литетни студентски радови, али и начин њиховог излагања. Вештине писања и говора су, по његовом дубоком уверењу, основне вешти-не које би један правник требало да поседује, а чињеница да су оне, управо, и на КОПС-у развијане го-вори довољно и о делотворности и неопходности постојања Копао-ничких правничких сусрета. Пред-седник Студентског парламента Мијатовић је посебно нагласио ор-ганизациони аспект овогодишњег скупа, истакавши да је он био врло добар, захваливши се члановима и сарадницима Студентског парла-мента, као и члановима Центра за регионалну сарадњу на преданом раду у припреми једног оваквог догађаја. Такође, председник Сту-дентског парчамента је изразио и велику захвалност Управи Правног факултета Универзитета у Београ-ду и Адвокатској комори Београда на указаној подршци у одржавању овог скупа. По његовим речима, студенти Правног факултета су доказали да могу да споје лепо и корисно, односно неизоставно и свим младим људима преко по-требно дружење са веома инспи-

ративним дискусијама из области која ће за све њих бити позив у будућности, области права. Тиме су уједно и затворени овогодишњи Копаонички правнички сусрети.

Под окриљем Eвропског уд-ружења студената права ELSA International, у јулу и августу 2020. године одржана је серија онлајн семинара (тзв. вебинара) о рад-ном праву у време опасности од ширења заразне болести Covid-19, под називом: `Labour Law in time of COVID-19: Impact & Consequences`. Кључни аспекти ове теме били су разматрани сваке седмице јула и прве половине августа, док је 24. јула одржан семинар `EU and non EU Labour Law Regulations`, у чијој је организацији учествовало и Уд-ружење ELSA Србија, заједно с уд-ружењима ELSA Северна Македо-нија и ELSA Малта. Том приликом, др Александар Ристовски, ванред-ни професор Правног факултета „Јустинијан Први” Универзитета Св. Ћирило и Методије из Скопља (Северна Македонија) и др Љубин-ка Ковачевић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду разматрали су правни и институционални оквир од зна-чаја за положај запослених током пандемије у Северној Македонији, односно Србији, док је др Метју Бринкет (Matthew Brincat), адво-кат из Валете (Малта) разматрао радноправне и социјалноправне аспекте борбе против пандемије на Малти, као и питање недавно усвојеног буџета Европске уније

62

за сузбијање негативних после-дица пандемије. Након излагања предавачâ, уследила је дискусија, у којој је учествовао велики број ко-лега из читаве Европе.

Остали семинари били су пос-већени следећим темама: Међу-народни радни стандарди од зна-чаја за заштиту запослених током пандемије; Незапосленост током пандемије; Подуговарање и ути-цај пандемије; и Државна подрш-ка по окончању пандемије. У раду семинара учествовали су профе-сори радног права и радноправни стручњаци из Аустрије, Азербејџа-на, Литваније, Малте, Немачке, Португала, Северне Македоније, Србије, Француске и Шведске, док су чланови удружења ELSA из на-ведених држава заједничким ра-дом осмислили и организовали чи-тав догађај. У име удружења ELSA Србија, догађај је организовала студенткиња Правног факултета Универзитета у Београду Анђела Бакула.

На Петом светском међууни-верзитетском првенству (World InterUniversities Championship), које је одржано у Пули, од 12. до 16. новембра ове године, футсалери Правног факултета Универзитета у Београду одбранили су титулу свет-

ских универзитетских првака ос-војену прошле године у Барселони.

На овогодишњем Светском пр-венству, које је окупило 32 екипе са свих крајева света, Правни факул-тет је до титуле стигао без пораза, у финалу савладавши ривале из Либије резултатом 5:1.

Наши репрезентативци – дво-струки узастопни шампиони Лиге Универзитета у Београду, окосница футсал селекције Београдског уни-верзитета као двоструког узастоп-ног првака Србије, актуелни осваја-чи Европског купа у Милану – овим тријумфом обезбедили су директан пласман на Медитеранске универ-зитетске игре у Бејруту и наредно

Шесто светско међууниверзитетско првенство у Риму 2020. године.

Злато су одбранили Марко Бадо-винац, Никола Вићић (капитен), Ни-кола Ристановић, Страхиња Петров, Никола Матијевић, Филип Минић, Никола Арсић, Иван Никотовић, Александар Фриц, Јован Ристано-вић, Марко Лазић и Ђорђе Врљанац. Шеф наше делегације био је Матија Бурић. Селектор репрезентације је проф. др Владимир Вулетић.

Са семинара посвећеног радноправним последицама епидемије заразне болести COVID-19

Футсалери Правног факултета Универзитета у Београду победници су Петог светског међууниверзитетског првенства одржаног у Пули

63

Студенти мастер студија ев-ропских интеграција (МЕИ),

генерација 2018/2019, имали су прилику да, уз драгоцену подршку Deutsche Stiftung fur Internationale Rechtliche Zusammenarbeit – IRZ, посете готово све важне европске институције и стекну нова знања и иновативно академско и профе-сионално искуство. Студијско пу-товање је трајало од 3. до 8. децем-бра 2019. године.

Група је у уторак, 3. децембра, прво посетила Савет Европе. На-кон уводног предавања ECRI-a, одржана је презентација о Истам-булској конвенцији и раду Саве-та Европе на спречавању и борби против насиља над женама и на-сиља у породици. Студенти су за-тим имали прилику да присуствују презентацији посвећеној HELP-у, e-learning платформи у области људских права која садржи велики скуп ресурса везаних за Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Ови ре-сурси су доступни on-line и преве-дени су на неколико језика. Подаци на платформи се стално ажурирају, тако да се може континуирано пратити еволуција информација. Студенти су имали и прилику да постављају питања у вези са функ-ционисањем платформе и добили су јасне, директне и сажете одго-воре. Поред тога, неки од њих су чак успели да направе сопствени налог и на лицу места виде како изгледа коришћење ове платформе. Поподне је група посетила Европ-ски суд за људска права и састала се са професором др Бранком Лу-бардом, судијом Европског суда за људска права, који је студентима говорио о томе какав је ток једног случаја од тренутка када уђе у Суд.

И у среду, 4. децембра, група је посетила Европски суд за људска права. Студенти су присуствовали расправи у случају Mugemangango v. Belguim (бр. 310/15), који се од-носи на један постизборни спор у

Белгији. Наиме, г. Мугеманганго тврди да у поступку испитивања жалбе коју је поднео Валонском парламенту, у циљу оспоравања резултатâ избора нису поштовани минимални процедурални заштит-ни механизми против самовоље, између осталог и зато што је Ва-лонски парламент био једини орган надлежан за одлучивање о његовој жалби. Поподне је група посетила Европски парламент, обишла згра-ду Парламента, и уз помоћ брошу-ра и електронских водича упознала се са детаљима од значаја за сваки део зграде.

У четвртак, 5. децембра, група је посетила Суд правде Европске уније. Студенти су присуствовали расправи у предмету број C-74/19 Transportes Aereos Portugueses (TAP), који се односи на позивање ави-опревозника на ванредне окол-ности услед понашања несавесног путника, при чему је TAP одбио да исплати надокнаде за кашњење лета (пропуштени лет) сматрајући понашање несавесног путника за ванредну околност. Студенти су, затим, обишли зграду Суда, упознавши се, током обиласка, с

архитектуром и историјом Суда. Судија Суда правде ЕУ др Мар-ко Илешич, истакнути професор привредног права на Правном фа-култету Универзитета у Љубљани, одржао је студентима предавање о свом раду у суду, а затим учество-вао у занимљивој дискусији са чла-новима групе.

У петак, 6. децембра, група је посетила Немачки савезни устав-ни суд. Након обиласка зграде суда, група је погледала неколи-ко кратких филмова о историји и функционисању Суда, а затим је посетила и библиотеку Суда. Изу-зетан утисак на групу оставила је судија Немачког савезног ус-тавног суда проф. др Сузане Беар (Susanne Baer). Проф. де Беар им је објаснила како се одлуке немач-ког уставног суда усаглашавају са правом ЕУ, јер је њихов „Свети Грал” немачки Устав. Студенти су, такође, сазнали да се јавне распра-ве заказују само ванредно, када судијама треба више информација о чињеницама случаја. Након за-вршетка састанка са судијом Баер, званични део студијског путовања је завршен.

Наша делагација у посети Немачком уставном суду

Студијска посета европским институцијама

64

Нaстављајући досадашњу добру праксу заједничког обиласка

значајних историјских знаменито-сти у земљи и иностранству, Правни факултет Универзитета у Београду је за своје запослене у суботу, 2. но-вембра 2019. године, организовао једнодневну стручну екскурзију. За-послени су се одазвали у великом броју и посетили Тополу и Опленац. Том приликом, запослени Правног факултета обишли су Задужбински комплекс Карађорђевог града, који се састоји од Карађорђевог маузо-леја и конака са кулом, као и старе Карађорђеве цркве – цркве Пресвете Богородице. Ту им се обратио кустос, описавши подизање Карађорђевог града након Првог српског устанка и указавши на вишеструка уништења и реконструкције, уз коришћење мапа које су остале од првобитне

изградње. Након тога, запослени су обишли маузолеј породице Ка-рађорђевић на Опленцу и породич-

ну гробницу у крипти цркве Светог Ђорђа, где им је кустос причао о на-станку и изградњи ове цркве.

У наставку екскурзије, запослени су обишли кућу краља Петра I Ос-лободиоца, где се налази галерија слика и личних предмета, оружја и ратних војних дневника породице. Затим су отишли у Краљеву вина-рију, где су саслушали излагање о изградњи винарије и обишли по-друм са боцама вина старим скоро један век. По завршетку обиласка, организован је и пригодан ручак у хотелу на Опленцу.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

378(497.11)

ACTA diurna : билтен Правног факултета Универзитета у Београду / уредник Љубинка Ковачевић. – 2004, бр. 1 (окт.)– . – Београд : Правни факултет Универзитета у Београду, 2004–(Београд : Службени гласник). – 29 cm

Тромесечно.

ISSN 1820-3981 = Acta diurna (Београд)

COBISS.SR-ID 118246156

Посета Тополи и Опленцу